Да се вратимо на домаћу, мало тежу кухињу.
Леп пример пробоја наслеђа, вратите нам рухо старо.
Па да се и подсетимо како су некада изгледале "преговарачке вештине":
На најтврђе иде шанце,
На најљуће градске злице...
„Откуд јутрос, Јововићу?“
Веселијем гласом рече,
„Зар од књаза црногорског
У мој тврди град утече?
Примамо те објеручке,
Све ћемо ти опростити,
Животу ти, харамбашо,
Вјеруј, неће ништа бити!“
Плану Мило: „Доста више!
Не будали без потребе;
Ја сам доша, капетане,
Да на мегдан зовем тебе!
Пусим ово једном нашем старом рокеру, пре пар година. Певали ово пре бомбардовања, лизни... Немој каже, видеће нас Дизни.
Борба против аутоцензуре, или ништавило.
Да не качим посебно линкове, само да напоменем: мене је одувек фасцинирала сарајевска, односно босанска поп-рок и рок-поп школа, посебно та необична, сасвим своја група ''Болеро''. У то време они су своја два албума продали у шестоцифреном броју примерака (150 и 100 хиљада). С много мере, без превише патетике; одлични аранжмани, хармоније сјајне и, наравно, вокали. Реткост је била у то време код нас да се два вокала тако лепо допуњују (то је успело још ''Галији''). Наравно, праву инспирацију су нашли у Јесењину, односно тој поетици. Апсолутно добитна комбинација.
