Najlepša pesma meseca- januar 2012.

1

Najlepša pesma meseca- januar 2012.

Glasanje za pesmu meseca

  • čika Savo - Sretan ti rođendan, malena
    13% [2]
  • lqbk - pesma bez naslova
    13% [2]
  • ZaRimeDisem - Nemojte me dirati
    13% [2]
  • KlinkaPalacinka - Daj, ne mari
    33% [5]
  • miki_wanderer - Čovekot kako Angel so edno krilo
    6% [1]
  • NesaDeBeli - Depresivna pesma
    6% [1]
  • zoranzota - Priča
    0% [0]
  • Bane Damnjan - U mojoj glavi ulice
    6% [1]
  • janamandres - Padaju pahuljice
    6% [1]
  • Ukupno glasova : 15
offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3075
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Prvi konkurs u ovoj novoj 2012. Nadam se da ste spremni za nova takmičenja i nove izazove.

Pre nego što postavite pesmu, molimo Vas, pročitajte PRAVILNIK.

Tema konkursa je slobodna, dakle možete pisati satirične, ljubavne, rodoljubive pesme... šta god Vama leži, i kako god želite.

Nagrada za ovaj mesec je knjiga iznenađenja!

Svoju pesmu možete postaviti do 25. januara u 12:00 !
Glasanje počinje 27. januara, i završava se 5. februara u 23h.
Očekujemo Vaše pesme!

smešak



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 03 Avg 2009
  • Poruke: 40

SRETAN TI ROĐENDAN, MALENA

Kada mislim o tebi u kasne sate
Milina mi neka prođe kroz grudi
A misli brzinom svjetlosti se vrate
U mladosti nam dragi svijet ludi.

Zaiskre tvoje oči velike i snene
Crvena kosa, boja tvoga ruža
Na asvaltu vlažnom naše sjene
Postaju sjena sve duža i duža.

Ljubav nam je ideal bila jedini
Odmaštali sve smo milion puta
Kleli smo se zvijezdama na visini
I Mjesecom moćnim što beskrajem luta

Da ništa neće pomutiti nam snove
Da vječna biće naša osjećanja
A onda krik ptice ili huk sove
Vrati me u stvarnost iz mojih sanja

I uzbuđen sada čestitku ti pišem
U vatri gorim, muti mi se zjena
Dok znam za sebe, za tebe ću da dišem
Sretan ti rođendan, moja Malena.

Višegrad, 18.12.2011.



offline
  • lqbk 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 10 Jan 2012
  • Poruke: 10

Neka ova moja pjesma,
Bude šale, sreće česma.
Nije nešto lijepa, bajna,
Al’ joj zato tema sjajna.

Tema pjesme, to je piva.
I to vam je istina živa.
Pivu volim, zašto da se stidim,
Presrećan sam i kad je samo vidim.

A kad pijem, sreći nema kraja,
Zato je ova pjesma baš do jaja.
Ja kad pijem, snove sanjam
Po kafani konobaricu ganjam.

Eto valjda sam vas nasmijao
Možda dan vam uljepšao.
K’o što rekoh pjesma nije bajna,
Al’ je zato tema sjajna.

Veliki pozdrav.

offline
  • Pridružio: 14 Nov 2011
  • Poruke: 14

Nemojte me dirati

Ja želim igru igrati,
sa ajkulama plivati.
Nemojte me zadirkivati,
jer ja želim snivati.
Želim barem u snu,
ako ne na javi uživati,
i maštati da ću jednom,
pisati za Bassivity.

Mnogi prema Hop-u,
imaju drugačiji prilaz,
ali meni je on,
iz ovog sveta izlaz..
Prepustim se rimama
i ritmu koji roka.
Neki folkeri sa strane,
su mi rekli da sam stoka.
Kažu da sam glup,
kažu da sam dečak.
To mi nije bitno,
važno mi je da sam srećan
Svako moje osećanje,
ja na papir stavim,
jer kad ga izgovorim,
za njeg´ niko ne mari.
Rečenica je misao,
koja se zaboravi.
Zato je ja zapisujem,
da se nekad u nju vratim.
Kada dodju teški dani,
da vidim da je bilo teže.
Da znam da mogu,
izaći iz te mreže.
Koju pletu ljudi
i to oni zlobni.
Koji za moj život,
mogu biti kobni.
Ja imam četrnaest dina,
ti uoči neke stvari.
Ja samo želim da živim,
u što lepšoj javi.
Pisanje je čini takvom.
Ti ruku na srce stavi,
i reci da nsi isto želeo,
kada si bio mali.

Ja želim igru igrati,
sa ajkulama plivati.
Nemojte me zadirkivati,
jer ja želim snivati.
Želim barem u snu,
ako ne na javi uživati,
i maštati da ću jednom,
pisati za Bassivity.

offline
  • Biljana
  • Pridružio: 29 Nov 2009
  • Poruke: 2473

Moja prva pesma koju objavljujem ovako javno Smile
Uglavnom sam, većinu, kad se slegnu osećanja brisala!
Što bih ja, žargonski, rekla... Ispljunula sam je za 15min Smile


Daj, ne mari ...

Pusti fraze, glupe priče
Nek sve kaže, pa i slaže
Ali tebi?! Ma, znaš me ti
Ne mogu ti laž govoriti

Pusti mene, moje bube
Daj sve reci, pa šta bude
I nek te briga, šta ću ja
Dosta mi je tvojih zlovolja

Pusti reči, pravo lice
Hoću tvoju verziju priče
Hoću tvoje viđenje stvari
Pa se posle mene mani

Pusti druge, misli malo
Nisu oni priče deo
Otvoreno kažem sad:
Neću tog drugarstva pad!

Pusti priče, pusti trud
Mnogo si ti meni lud
Gledaj malo bolje stvari
Osećaš tako?! Ma, nimalo ne mari

Čačak, 4. Decembar 2011.

Ziveli

offline
  • Pridružio: 03 Maj 2011
  • Poruke: 43

- Човекот како Ангел со
едно крило -

Човекот е создаден
малку подолу од Ангелите,
затоа тој се стреми
далеку кон височините !

Дури од создавањето тоа
е ставено во неговиот дух,
да се стреми повисоко, повисоко,
до космосот, над се‘ од воздух !

Човекот е и Ангел,
но со едно крило,
така тоа останало
и отсекогаш тоа било !

А кога ке‘ ја пронајде
љубовта на својот живот,
тогаш со неа заедно
ќе‘ се вивнат во воздухот !

Со едно крило
- никој не може,
но заедно, прегрнати,
со две крила, -
,, Може !!! “ - вели и Боже !

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 599
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Depresivna pesma.

Sve mi danas fali ,
al' najviše sreće
go sam kao pištolj
sa i bez odeće,
na život sam kivan
tako depresivan.

Crna mačka stoji
na mom crnom putu
zajedno sa tugom
u crnom kaputu
i čem' da se nadam
kad u bedak padam.

I sunce me zeza
pa neće da grane,
a i zimskoj zori
treba vek da svane,
kako da se smejem
kad sunce ne greje.

Baš mi ova zima
na vrh glave sela,
pametna je lasta
što je odletela
da ubija tugu
daleko na jugu.

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

PRIČA


Na um meni pade priča jedna,
ne znam da l' sam negde ja je čuo
ili možda davno je usnuo,
ali reč joj je dosledna.

To je mladog srca povest,
nekvarenog mnjenjem svetskim,
što htedeše da pred svakim
pokazuje svoju svest.

Neznajući šta sve gazi
po planeti elipsastoj;
neznadeše da se pazi
išao je bez da stoj.

Mislio je život da je
samo vera i iskrenost,
ne poznajuć' duše kvarnost
stvoren beše da se daje.

Upoznade ženu krasnu,
likom svojim ga opila.
On spoznade ljubav strasnu,
najedanput dobi krila.

Vinuo se sve do neba plavog
sav ponesen dahom njenim;
osmeh krasni ispuni ga svog,
izgubi se u očima snenim.

Ali avaj, ludost je to bila,
kratak tren let mu trajaše, -
ista žena oduze mu krila,
i on stade zaludno da maše.

Ponor dubok pokaza se ispod,
sve mu teško što je bilo lako.
Sad mu dalji od nebesa svod,
i od raja bliži mu je pak'o

No ipak se rastužit ne htede, -
neka bude to što biti mora,
sve mu želje tek na jednu svede,
da mu svako počuje od zbora:

„Saslušajte glase što kazujem
dok poimam neminovnost pada,
ja i dalje želim, ljubim, snujem,
i ne dajem srcetu da strada.

Neka stalno bacaju me deve
kad me dignu u visine lude, -
naivnosti još će da mi žude,
naspram strepnje - nade biće dve.

Niko ne može ugasiti ono
što mi gori u grudima vere,
i kad sudnje zazvoni mi zvono
ja ću srećom ispuniti sfere.“

offline
  • Pridružio: 13 Nov 2008
  • Poruke: 88

U Mojoj glavi ulice

U mojoj glavi
nekakve ulice
vijugaju
,
široke
kao Dorćolske padine
što blago
neumoljivo
i bezglasno
padaju
u Dunav

moje se ulice danju
ni naj upornijim pogledom
ne mogo videti jer vešto
su skrivene iza
sasvim
običnih
obično umornih
očiju

moje se ulice danju čudesno lako
sasvim običnom mimikrijom
pritaje
do nepostojanja
i ćute
kao sove
i lukavo
puste me
kao da živim
(kao da zaista živim - jer nemam drugačiju spoznaju o tome)
,
i sve dok
noću
u mojoj glavi
ne upale se zvezde
i u njoj
sve kao oživi
i sve je kao u snu
i sve je nekako kao da nije
a sve je izgleda drugačije
a stvarno je kao da nije
i onda moram snom
da se sećam
sebe
da
snim
da
snim
u snu
da hodam
tim ulicama
minulog vremena
i tragam u pokušaju reanimacije
zaboravljenog
,
moje su ulice u snu od ljudi opustele
kao iz filmski pustih gradova
u kojima je vreme
(zatvorivši se
u sebe
obolelo
i umrlo od samoće),

konačno odustalo od toka
i bezpogovorno
odlučilo da se
zaustavi i
rasprši
sebe
,
Moje ulice imaju bezglasna
bela razapeta platna
po izlozima
i na njima teku
već sasvim blede skice
mojih rano napuštenih
snova
,
svake ih noći neumorno gledam
i nikad ne stignem do kraja
zaspim od beznađa
pokušavajući da
iznova i iznova
sve
vratim na
početak
sebe
,
i nekakvim čudom ih popravim jednom i zauvek
i zauvek
al ...
,
al nikako da nađem taj put
nikako da se uhvatim
na početak sebe
da stignem
ne uspevam
i nikud
ne
stižem
i
sve kao
gledam
i
gledam ...
uzalud
,
i ništa
ne vidim
sebe
samog
ne nazirem
izgleda da predaleko
sam otišao ne voleći sebe
otišao, otišao i sebe usput ostavio
,
u mojoj glavi moje
ponoćne ulice široke
kao Dorćolske padine
strovaljuju se
neumoljivo
i bezglasno
padaju
u Dunav
svake
noći
pred
jutro
,
i zajedno s njima u Dunav
padaju bela platna nedovršenih i neizgovorenih misli
,
i dave se nedosanjani snovi
kao blede i
neuspele
skice
pijanog Provansalskog slikara koji je promašenu temu i vek natopio vinom
i kome "sutra" na planetarnoj karti prostiranja duše
više ne znači baš
ništa
,
godinama Dunavom
nizvodno alasi neprestano iz mreža izvlačili
čudne prazne slikarske ramove
umotane u pocepana
no ipak biserno bela
platna
na kojima su nekada bile
nečije grudi
izgleda
,
onako bojažljivo, gotovo pobožno
krajnjom mogućom nežnošću bića kojom raspolažu
te grube ispucale alaske ruke
ćutke ih vraćaju na dno
krsteći se uplašeno
misleći valjda
da su nečiju
nepažnjom
izgubljenu
dušu
uznemirili
u vodenoj
tišini
reke
koja
pamti
i
nosi

Bane Damnjanović

offline
  • Pridružio: 07 Apr 2011
  • Poruke: 54

Padaju pahuljice


Gledam kroz prozor u pahuljice ....
Po staklu mraz slika ti lice…
“…samo da ubacim neko drvo da "drži"
pa onda idemo
da pored jezera prošetamo
a pred samo smrzavanje
onako cvokotavi
svratićemo na čaj
u onaj kafić novi
posle ćemo se uz vatru grejati
ti ćeš se u mom naručju
opet slatko smejati
a mrak tako rano pada…
šta čovek drugo da radi tada....
osim da te ljubi…”
rekao si nežno
i tako je bilo
Pahulje su padale
i toga dana
ali ne tako kao ove sada
I njihov ples je tada
imao neko posebno značenje
I nije mi hladno kraj jezera bilo
I sneg nije imao ovo sivilo
Kao danas

“Ljubim ti oko”- čujem i sada…
Istina…?
ili tek pusti snovi i nada

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 630 korisnika na forumu :: 32 registrovanih, 3 sakrivenih i 595 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, Areal84, Atomski čoban, bato, danilopu, Daxi184, DM1994, doklevise, draggan, ivan1973, Klecaviks, lelan, Marko Marković, milos.cbr, Najax, nemkea71, nik8282, NoOneEver Dreams, pedja.st, rovac, ruger357, shone34, Smiljke, stegonosa, The Joker, trajkoni018, vlvl, vrlenija, Yellow Pinky, YU-UKI