|
Poslao: 23 Feb 2012 21:11
|
offline
- Einmana
- Super građanin
- Pridružio: 29 Maj 2011
- Poruke: 1444
- Gde živiš: U svom svetu
|
...sredim misli.
Konacno krenuh.Treba mi par sati voznje do tamo i radujem se odmoru...jedva cekam.
II
Prilaz vikendici nas je uvek mucio,obzirom da je uzak put,tek toliko sirok da jedva autom prodjes...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Feb 2012 21:25
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13292
- Gde živiš: Z-moon
|
Vidim da taj put nije dugo korišćen jer se jedva razaznaju obrisi u zemlji nekadašnjih čestih prolazaka kolima.
Nije mi to bilo čudno, naprotiv.
To je ionako bilo samo moje mesto, i jedva sam čekala da ga ugledam trudeći se da ga što pre vidim kroz gusto izrasle grančice nekog novog drveća pored puta...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 11:33
|
offline
- Tamtitam
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Maj 2005
- Poruke: 5224
- Gde živiš: Oslo
|
Ubrzo se pokazalo da su te gusto izrasle grancice, zajedno sa brsljanom i grmljem, put ucinile gotovo neprohodnim. Tesko da bi iko peske uspeo da se probije ovuda. Pomislivsi na to, osetila sam blagu jezu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 11:52
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13292
- Gde živiš: Z-moon
|
Potpuno van sopstvene volje, dok sam rukama pokušavala da zaštitim lice probijajući se kroz sve gušće šipražje, ispred mene kao da su iznikle slike iz detinjstva. Slike za koje sam smatrala da su potisnute tako duboko da se nikada neće pojaviti ponovo.
Stala sam za trenutak, duboko udahnula i uz osmeh sebi tiho rekla:
- Nemoj opet, molim te...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 12:18
|
offline
- Einmana
- Super građanin
- Pridružio: 29 Maj 2011
- Poruke: 1444
- Gde živiš: U svom svetu
|
Misli samo na odmor-ponavljala sam u sebi.
Konacno se probih do kucice.Kratko odusevljenje...a onda šok.Drugar mi je rekao da ovde niko nije dolazio mesecima,ali ...kao da je neko ulazio...vrata su otvorena.Ispred kucice tragovi,kao da je neko bio ovde u poslednja dva dana.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 12:30
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13292
- Gde živiš: Z-moon
|
Ne umišljaj, rekoh sebi, na ovo mesto je i Bog zaboravio.
Malo dublje udisaje i blago lupanje srca sam pripisala pešačenju i probijanju do vikendice.
Imala sam potrebu da sednem.
Dok sam sedela ispred, probala sam da slike iz detinjstva uporedim sa onim što sada vidim...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 18:31
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 657
- Gde živiš: Kragujevac
|
Od ogromne i divne kuće oko koje sam kao mala brala divlje jagode, ostala je tek mala brvnara, a šumske jagode je zamenilo šipražje i duga trava. Iako su godine nedolaska uticale na prostor oko kuće, ona sama je ostala skoro nepromenjena, ali se moj pogled na nju znatno razlikuje od pogleda radoznale devojčice koja je taj ceo predeo zamišljala kao kraljevstvo a kuću kao dvorac iz bajke.
Dok su mi misli letele ka tim bezbrižnijim vremenima nisam ni primetila da je moje društvo već...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 20:29
|
offline
- Immortal^^
- Super građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 1409
- Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D
|
na putu ka ovamo . Iz daljine su se culi njihovi glasovi zbog nezadovoljstva i probijanja kroz gusto siprazje, ali ja nisam obracala paznju . Na kraju resih da ustanem i udjem u kucu. Dosta secanja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 22:54
|
offline
- Tamtitam
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Maj 2005
- Poruke: 5224
- Gde živiš: Oslo
|
Gurnula sam vrata koja su se otvorila samo do pola uz jezivu skripu. Nije islo dalje. Nesto je sa unutrasnje strane blokiralo ulaz i ni nekoliko tupih udaraca vratima nije pomoglo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2012 23:51
|
offline
- Immortal^^
- Super građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 1409
- Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D
|
Uplasila sam se na trenutak. Polako sam krenula da se provlacim izmedju okvira i samih vrata kada me je nesto uhvatilo za rame. Vrisnula sam i okrenula se. To je bio..
|
|
|
|
|
|
