Pišem ti priču....

11

Pišem ti priču....

offline
  • _Sale  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 13070
  • Gde živiš: Z-moon

... stariji čovek, izboranog lica ali sa očima koje su me odmah umirile.
- Vi? - jedva sam prozborila, Vi ste još uvek ovde?
- Naravno, gde bih ja mogao da odem - mirnim glasom je odgovorio,
- Jesam li Vas mnogo uplašio? Izvinite, malo slabije vidim u zadnjih par godina. Lekari kažu da je od dijabetesa. Zašto ste sami ovde?
- Nisam sama, samo sam došla prva, moji prijatelji upravo dolaze. Mislila sam da neko od njih želi da me uplaši.
Naš bivši komšija, čovek koga sam kao dete i volela i plašila ga se jer je živeo sam u šumi, sada je bio starac.
- Hoćete li da Vam skuvam kafu, evo, samo malo da se raspremim... nemojte mi persirati, pa mi se znamo...
- Ne mogu, hvala Vam. Želim samo da Vam kažem da ne čekate noć ovde, zna da bude jezivo. Meni ne smeta, ja sam se na njih navikao...
- Na koga.. htedoh da pitam ali sam morala da ponovo uzmem dah, za to vreme on se okrenuo i živahnim koracima za njegovo doba se izgubio u šipražju pored kuće...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Maj 2005
  • Poruke: 5224
  • Gde živiš: Oslo

Tada sam primetila mali paketic koji mu je ispao iz dzepa.



offline
  • vagabundo :)
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 1409
  • Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D

Lagano sam se sagnula i dohvatila. Iako mali i sitan , bio je izuzetno tezak za svoju velicinu . Uzela sam ga u ruke i krenula da ga sagledam sa svih strana. Bila je to mala , kozna kutijica , kvadratnog oblika crne boje , a na njoj se nazirala jako sitna kljucaonica . Stavila sam je u dzep i ponovo pokusala da se provucem kroz poluotvorena vrata kada...


-----------------------------------------------------

prica za sada tece odlicno , svaka cast narode Smile offtopic

offline
  • Bitchy Witch
  • Sanjar
  • Pridružio: 09 Jul 2010
  • Poruke: 2465
  • Gde živiš: 50 Berkeley Square

.. je neko naglo, toliko brzo da nisam stigla da reagujem, gurnuo vrata kao da nisu oronula, kao da nisu zaglavljena i precvikao moj struk. Izgubila sam vazduh i zavrtelo mi se u glavi. Onda sam videla dva crvena oka, kao oči samog đavola, na licu koje i nije bilo lice... Pala sam na pod zbog udarca i istog trenutka osetila pritisak u vratu.... Šta god to bilo, stvorenje crvenih očiju je zarilo svoje prljave kandže u moj tanak vrat, pustivši toplu krv da teče do mojih grudi i osetila sam kako gubim tlo pod nogama!
Leđima sam udarila o obližnje drvo i učinilo mi se kao da čujem kako mi kičma slama, mada sam iz dubine duše želela da to nije istina....

offline
  • _Sale  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 13070
  • Gde živiš: Z-moon

Napisano: 25 Feb 2012 18:38

Otvorila sam oči i videla prijatelje pred sobom, upravo su stigli.
- Nisi valjda toliko umorna?, pitao me je neko od njih, -hajde ustaj, ne izmotavaj se, pije nam se kafa,... au čoveče, koji je nered ovde...
- Što si bleda, šta ti je? - pitao me je neko od njih.
Samo sam ga gledala, nisam imala snage da bilo šta kažem od šoka.
- Dobro, kako hoćeš, sedi onda tu i gledaj nas kako radimo.
Podigla sam ruku i opipala vrat, nije bilo ni traga od krvi...

Dopuna: 25 Feb 2012 18:41

Da se ja pitam, ne bih žurio sa pričom. Hajde da priča ne bude kratka.
Sorry za off.

offline
  • Bitchy Witch
  • Sanjar
  • Pridružio: 09 Jul 2010
  • Poruke: 2465
  • Gde živiš: 50 Berkeley Square

Napisano: 25 Feb 2012 18:46

Znala sam ja da će neko da pretvori ovo u halucinaciju. Polako, ima vremena. Valjda ću uspeti da je ubijem do kraja meseca <:


Gledala sam u svoju ruku, u tu nejaku ruku koja nikada nije držala ništa teže od olovke. Onda sam pogledala u svog prijatelja, koji nije izgledao preterano zabrinut.
- Nešto te je ujelo, šta?
- Ne, samo... Samo mi se nešto... dobro sam - promucala sam i nisam prepoznala sopstveni glas. Umor. Umor je kriv. Umor je, kao i uvek, kriv za sve. Pomogla sam društvu da pokida rastinje sa kamenog stola nedaleko od kolibe. I, baš u trenutku kada se moje prestrašeno srce smirilo, među sećanjima koja su navirala, istaklo se jedno, zbog kog me je oblio hladan znoj.

Dopuna: 25 Feb 2012 22:57

Odjednom sam se setila da sam paketić iz moge džepa već negde videla...

offline
  • vagabundo :)
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 1409
  • Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D

Na sahrani moje majke , mog andjela cuvara. Kao juce da je bilo . Svi oko mene zavijeni u crno , stare bake me tuzno , kroz suze posmatraju i stipkaju za obraze . Otac me cvrsto drzi u narucju , na sredini sobe je kovceg od punog drveta, tezak , taman , okolo svece i slika moje majke koja se radosno smesi . Ne shvatam sta se desava samo hocu svoju majku . Otac me je pustio na trenutak , otrcala sam u njihovu sobu i na majcinom stocicu pored sminke nasla taj paketic, tu kutijicu , htela sam da je uzmem ali me je baka dozivala . Okrenula sam se i otisla.
POlako sam ustala i usla u kucu.

offline
  • _Sale  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 13070
  • Gde živiš: Z-moon

- Evo nam domaćice, neko je dobacio, gde ti misliš da spavamo, ovde ima samo jedan krevet?
- Ne spavamo ovde, idemo posle ručka... jedva sam izustila.
- Ovoliki put zbog dva sata? Zaboravi! Ko je još za to da ovde prespavamo? Eto vidiš, u manjini si.
- Ne možemo ovde ostati..
- Zbog čega? Šta ti je, što si opet bleda?
- Zato što ... jednostavno ne možemo ovde čekati noć.
Ovu raspravu je prekinulo...

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

...glasno brujanje motora.
- Goran! Reče Jovana. Da li on nekad može stići na vreme?! Molim te, šapatom mi se obrati Jovana okrenuvši se ka meni, hajde da prespavamo večeras, pa ćemo se sutra dogovoriti šta dalje?
- U redu.
Iako je celo moje biće bilo u suprotnosti sa odgovorom, nisam mogla odbiti svoju najbolju drugaricu. Sa njom bih, bez razmišljanja, i do pakla otišla. A večeras mi je čak i ta solucija više prijala.
- Gde ste bre vi? Jedva nađoh put, ako se to može tako nazvati.
Nasmejao se i pogledom otpozdravi sve dok je prilazio Jovani, koja okrenu glavu kada je pokušao da je poljubi.
Znala sam da glumi ljutnju, i da je on razlog njene molbe da prespavamo.
- Pa da počnemo spremanje.
Nekako izustih i krenuh...

offline
  • Bitchy Witch
  • Sanjar
  • Pridružio: 09 Jul 2010
  • Poruke: 2465
  • Gde živiš: 50 Berkeley Square

..dok nisam mogla da izbacim onu kutijicu iz glave. Znala sam da sam je još negde videla... A onda sam se setila sahrane. Čije sahrane? Nisam mogla da se setim. Znam da je neko... moja majka držala kutijicu na nečijoj sahrani...

... na tatinoj sahrani pre tri godine. Bile smo na mnogo sahrana. Posle njegove smrti naši rođaci su nekako samo počeli da... umiru. Zavukla sam ruku u džep tražeći kutijicu...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 646 korisnika na forumu :: 20 registrovanih, 5 sakrivenih i 621 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bojank, BSD, dragoljub11987, flash12, havoc995, Jovan Nenad, krkalon, kybonacci, Markogrozni, mercedesamg, Mercury, Misirac, mrvica78, pavle_pzs, sabros, Simon simonović, Snorks, stegonosa, su27, Van