Prošlost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo sam pročitao jednu pesmu, koju sam napisao „daleke“ 1998. godine, kao zaljubljeni srednjoškolac čija je jedina briga bila bubuljica na bradi i devojčica plavih, prodornih očiju. Mislim da nije dobra ideja da pesmu otmem od prošlosti, i objavim je ovde; neka mirno živi u svom vremenu, zajedno sa zamišljenim mladićem koji je ponosan na svoju lošu poeziju, dugu kosu i cigaru koju na odmoru, između časova buntovnički deli sa prijateljima u prljavom školskom WC-u. Dovoljno je i to što sam priznao da ta pesma postoji!

Čudan je osećaj posmatrati sebe u prošlom vremenu, zar ne? Gledati sebe u oči, sebe naivnog i nesvesnog budućnosti... Imam utisak da me i on, „Prometej srednjoškolac“ podjednako kritički posmatra i prekoreva mi moju prekomernu zainteresovanost za njegove emocije! Opravdano! Ko sam ja da od njega zahtevam tako nešto – drski stranac koji iz budućnosti dolazi da ga gnjavi i ruši snove i planove koje još uvek nije snivao niti osmislio... On verovatno misli da sam lud, jer pobijam nešto što činjenično i ne postoji; on je u pravu! Ostavio sam ga da u neizvesnosti preživljava moju burnu prošlost. Pitam se, šta misli o meni „budući Prometej“???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda je bolje da ne znamo sta ce od nas biti.
Mozda je samo bolje da shvatimo sta smo nekad bili, prihvatimo sebe kakvi jesmo sada i potrudimo se da budemo bolji sebi a i drugima u buducnosti.
Ne dam svoje djetinjaste snove ... borim se protiv realnosti, mada mi tesko ide.
Sta bih nekad dala da se vratim u to neko 'proslo' doba i da napisem jos koju pjesmu ali bi ih ovaj put sacuvala, ne bih ih unistila. Sad imam samo sjecanja koja nemam s kim da djelim.
Bas zbog toga sto bi jednoga dana pozelila da se sjetim kako je to nekad bilo.
I rekla bi Z. da mi se svidja, ne bih bjezala od njega k'o djavo od krsta i potajno ga gledala iz sumraka (bas kao ono ... " ... ja sam manijak iz gimnazijskog parka, vec danima sakriven ja gledam te iz mraka ... "
Prodjose i bubuljice, dodjose neke nove prodornije oci ... i mi smo otisli, mozda da se vratimo ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, bolje je da ne upoznamo svoje „ buduće Ja“. U svakom slučaju, ovako je bar interesantnije... Zato je priroda uredila da komunikacija između „vremenskih rođaka“ ide otprilike ovako: dok mladje Ja govori, starije Ja ćuti... Kada bi nekim čudom stariji vremenski rođak progovorio, mladji bi ga ignorisao u potpunosti, a mozda bi se i priroda sama potrudila da njegov glas ne stigne na planirano odredište... :-).
Ja sam sačuvao svoje malobrojne pesme. A i ti možeš da od svojih sećanja napišeš novu pesmu koja će sadržati bar blede obrise svih onih starih, uništenih i zaboravljenih... Možda je dovoljno samo to da ih se setiš i da ih pomeneš negde, kao što si učinila sada.
A epizode iz gimnazijskog parka su i meni podjednako bliske, zbunjujuće i sulude... :-)

Kada sam već pomenuo moje vremenske rođake, bilo bi nepristojno kada ne bih ukratko pomenuo nekoliko najvažnijih i najdostojnijih...


Moji vremenski rođaci

Loptasti Prometej – beba : On je najdalji od svih mojih vremenskih rođaka, ali mi je i najdraži. Ima vrlo proste prohteve, škrt je na rečima i ne govori mi mnogo kada se „sretnemo“, zato što su sva njegova sećanja nekim čudom izbledela, pa su ostale samo nejasne fotografije, koje je on iz nepoznatog razloga vezivao za trenutna osećanja, instikt, prepoznatljive mirise i glasove... On je srećan ukoliko mu je stomak pun, u ruci ima zvečku i ukoliko njegova mama nije udaljena od njega više od 15,35m.

Svirepi Prometej – ratnik predškolskog uzrasta : Od njega dobijam malo podrobnije informacije, ali se on redovno ljubazno udalji iz mog društva, opravdavajući se da mora izaći na bojno polje ispred kuće i marljivo „pobiti“ neke od svojih drugova koji su već zauzeli formacije za napad... Znao je da napravi luk i strelu čiji je impozantni domet premašivao čitavih 20m, a poslovična preciznost njegovih hitaca je bila nadmoćna u odnosu na skromne dimenzije prozora na susedovoj kući .

Prometej fudbaler: ... Stadion je pun, sve oči su uprte u njega... Nažalost, on ima dve leve noge i publika počinje glasno da negoduje... Gladijator je primoran da sramno napusti arenu!

Prometej astronaut: Nakon blagog razočarenja, uvidevši besmislenost fudbala (a još uvek obožavajući Piksija), prezreo je haotično trčanje za loptom po zelenom terenu, a svoju budućnost bespogovorno zaveštao podjednako haotičnom jurenju svemirom, usporenom pentranju po svemirskim stanicama i uživanju u blagodetima bestežinskog stanja. Ali, prisustvo i te kako jake gravitacije je moralo da prizemlji njegove vremenske potomke; nekada toliko jako da su s mukom ustajali sa zemlje...