|
Poslao: 23 Okt 2007 15:58
|
offline
- K0ma
- Građanin
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 80
- Gde živiš: Arilje, lokalna mehana
|
evo malo poezije i od mene, idemo lagano, jedna po jedna pesmica 
Go*na mirishu
Zashto su ove ulice ponovo prljave?
Neprimetno shetamo po blatu i prashini
Smeh krasi dezorijentisano lice
Pit-bulovi pustaju suze, shvataju
Go*na mirishu, svidjaju nam se
Nismo pocheli da ih jedemo,
Izgleda josh nismo poludeli
Dok lagano nestajemo i tonemo u njima
Agonija izjeda dushu neometano
Srce se skuplja i ne shvata vishe
Za istinu smo slepi i laz prihvatamo
Prihvatamo je i gajimo u umu
U tom istom umu koji je otrovan
U tom istom umu koji se nekad borio
Imao snage i hteo, zeleo neshto bolje
To bolje je nestalo, sada ne zeli nishta
Samo zeli da se vrati na ono mesto
Na to mesto koje je toliko voleo
Tamo gde je bio svoj i gde je sanjao
Tamo, gde je bio to shto jeste i gde se borio...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2007 15:38
|
offline
- K0ma
- Građanin
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 80
- Gde živiš: Arilje, lokalna mehana
|
Nema potrebe za tim
Skini ovu fasadu sa mog lica
I pogledaj moje ožiljke
Ovaj je od poljupca i osmeha
Ovaj je od laži i otrova
Za ovaj sam ja kriv
Ironično, za sve sam ja kriv
Jer ja sam sve započeo
Sada samo tražim lutku
Da je ubijem besom i tugom
Da je rasplačem pričom
Tražim nekoga, bilo koga
Da mi pomogne da se krećem
Da mi pomogne da dišem
Više ne znam zašto?
Ne znam ni kada ni gde?
Treba mi putokaz ka kraju
Treba mi saputnik ka ulazu
Trebaju mi tuđe rane i suze
Da speru moju tugu sopstvenom
Nesrećom i sopstvenom boli
Ne želim da budem jedinka
Hoću da budem sve, bilo šta
Kroz glavu prolazi sekvenca promene
Trenutak koji me uputio na grešku
Trenutak kad si me ubila i otišla
Tako lagano, tako hladnokrvno
Kao da nisi htela da me ubiješ
Već da me ostaviš u večnom snu
U budnom stanju patnje ovog uma
Agonija je izgledala tako daleko
Da li me neko uopšte čuje?
Da li su vapaji sada bez odgovora?
Reči odzvanjaju u hladnoj noći
Znajući da nikog nema ja nastavljam da tražim
Nekoga, bilo koga, traganje se nastavlja
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2007 01:12
|
offline
- K0ma
- Građanin
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 80
- Gde živiš: Arilje, lokalna mehana
|
Melodija
Ponovo čujem istu pesmu,
Ista melodija me negde vuče
Nesvesno se okrećem i vidim
Vidim sve laži i obmane tvoje
Vidim puteve kojih više nema
Vidim svetlost koja se gubi
Gubi u dubini koja hipnotiše,
I koja želi da proguta i ubije
Zove me da priđem i sve pogledam
Da se suočim sa strahovima,
Da se još jednom sretnem sa tobom
I da sam upadnem u bezdan tame
Samo još jednom sebe da kaznim
Iako posle svega to ne zaslužujem
Ne zaslužujem tuđe rane da vidam
Dok krvarim i u agoniji umirem
Za mene postoji spas, lek,
A to su otrovi sa tvojih usana
To je slatka smrt koju priželjkujem
Sada je smrt moj spas
Omiljena pesma se nastavlja
Melodija je i dalje lepa
Zvuči kao sladak beg
Kao spas koji je sve dalje
Bežanje se nastavlja
Više nema pogleda ka prošlosti
Ona ne postoji, ne sme da živi
Ubijam je nadom koja nestaje
Tama.
|
|
|
|
|
|
