kazam dzabu

kazam dzabu

offline
  • Pridružio: 21 Jul 2007
  • Poruke: 80
  • Gde živiš: Arilje, lokalna mehana

evo malo poezije i od mene, idemo lagano, jedna po jedna pesmica Cool

Go*na mirishu

Zashto su ove ulice ponovo prljave?
Neprimetno shetamo po blatu i prashini
Smeh krasi dezorijentisano lice
Pit-bulovi pustaju suze, shvataju

Go*na mirishu, svidjaju nam se
Nismo pocheli da ih jedemo,
Izgleda josh nismo poludeli
Dok lagano nestajemo i tonemo u njima

Agonija izjeda dushu neometano
Srce se skuplja i ne shvata vishe
Za istinu smo slepi i laz prihvatamo
Prihvatamo je i gajimo u umu

U tom istom umu koji je otrovan
U tom istom umu koji se nekad borio
Imao snage i hteo, zeleo neshto bolje
To bolje je nestalo, sada ne zeli nishta

Samo zeli da se vrati na ono mesto
Na to mesto koje je toliko voleo
Tamo gde je bio svoj i gde je sanjao
Tamo, gde je bio to shto jeste i gde se borio...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Jul 2007
  • Poruke: 80
  • Gde živiš: Arilje, lokalna mehana

Nema potrebe za tim


Skini ovu fasadu sa mog lica
I pogledaj moje ožiljke
Ovaj je od poljupca i osmeha
Ovaj je od laži i otrova
Za ovaj sam ja kriv


Ironično, za sve sam ja kriv
Jer ja sam sve započeo
Sada samo tražim lutku
Da je ubijem besom i tugom
Da je rasplačem pričom

Tražim nekoga, bilo koga
Da mi pomogne da se krećem
Da mi pomogne da dišem
Više ne znam zašto?
Ne znam ni kada ni gde?

Treba mi putokaz ka kraju
Treba mi saputnik ka ulazu
Trebaju mi tuđe rane i suze
Da speru moju tugu sopstvenom
Nesrećom i sopstvenom boli

Ne želim da budem jedinka
Hoću da budem sve, bilo šta
Kroz glavu prolazi sekvenca promene
Trenutak koji me uputio na grešku
Trenutak kad si me ubila i otišla

Tako lagano, tako hladnokrvno
Kao da nisi htela da me ubiješ
Već da me ostaviš u večnom snu
U budnom stanju patnje ovog uma
Agonija je izgledala tako daleko

Da li me neko uopšte čuje?
Da li su vapaji sada bez odgovora?
Reči odzvanjaju u hladnoj noći
Znajući da nikog nema ja nastavljam da tražim
Nekoga, bilo koga, traganje se nastavlja



offline
  • Pridružio: 21 Jul 2007
  • Poruke: 80
  • Gde živiš: Arilje, lokalna mehana

Melodija

Ponovo čujem istu pesmu,
Ista melodija me negde vuče
Nesvesno se okrećem i vidim
Vidim sve laži i obmane tvoje

Vidim puteve kojih više nema
Vidim svetlost koja se gubi
Gubi u dubini koja hipnotiše,
I koja želi da proguta i ubije

Zove me da priđem i sve pogledam
Da se suočim sa strahovima,
Da se još jednom sretnem sa tobom
I da sam upadnem u bezdan tame

Samo još jednom sebe da kaznim
Iako posle svega to ne zaslužujem
Ne zaslužujem tuđe rane da vidam
Dok krvarim i u agoniji umirem

Za mene postoji spas, lek,
A to su otrovi sa tvojih usana
To je slatka smrt koju priželjkujem
Sada je smrt moj spas

Omiljena pesma se nastavlja
Melodija je i dalje lepa
Zvuči kao sladak beg
Kao spas koji je sve dalje

Bežanje se nastavlja
Više nema pogleda ka prošlosti
Ona ne postoji, ne sme da živi
Ubijam je nadom koja nestaje
Tama.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 735 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 6 sakrivenih i 691 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., ALBION101, AleksaRadojicic, amaterSRB, Apok, bojank, Chainsaw, coa93, djboj, Duško, goxin, goxsys, havoc995, Japidson, kovinacc, Kraus, Krusarac, machak, Marko Marković, marsovac 2, nemkea71, Novi, pacika, panzerwaffe, Regrut Boskica, S2M, sevenino, shone34, Sirius, sizif, Snorks, theNedjeljko, tomigun, Toni, vlvl, wolverined4, zajcev1