Najveca legenda - Prava ljubav?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Black Orchid ::A meni nikako i nikada nece biti jasno zashto ljubav dozhivljavate kao pohlepu / patnju / nemir / traganje .....

Da probam da odgovorim ... zato sto se ljubav trazi (neko da bude i voljen kada voli, jer iskreno da se prizna jako boli kad je ljubav neuzvracena), patnja nastaje poslije kada te taj koga si voljela ostavi zbog radi neke druge, mladje, ljepse pa cak i "udatije" (ove je neozbiljna sala sada), nemir ulazi u igru dok ljubav traje da se potano ispitiva njeno trajanje (u nasim glavama naravno, nastaje sumnja da je previse dobro da bi bilo istinito ... i naravno na kraju je kraj ... nema je vise, ostane nesto sto smo mi izabrali da zadrzimo) a traganje je tu zato sto nikad ne prestajemo da se nadamo da cemo je ipak naci. E sada ... naci sta?

Pravu Ljubav - a posto nje nema, mi se i dalje uzaludno nadamo i tragamo za nekim odgovorima. I naravno jos uvijek ... tragamo.

Orhi, ti ako si dozivjela tu i takvu vrstu ljubavi, svaka ti cast. Onda si ti jedina koju ja "poznajem". Inace svi ostali su imali slimljena srca, ostecen ego, mamurna jutra, neprospavane noci, gubitak kilaze i tako to.
Ali mislim da je to sve u nasim glavama, onako kako mi to rastumacimo sami sebi, uhvatimo se za to znacenje i tako je prihvatamo. Ti si ocigledno uspjela da zadovoljis svoj razum sa svojom prozivljenom ljubavlju da je to ta "prava". Ja nisam. Vjerujem da ima jos ovakvih kao sto sam ja, ali ne smijem da tvrdim sa sigurnoscu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma ne razumemo se

Nisam sada prichala o sebi niti o bilo kakvoj pravoj, nepravoj, bezuslovnoj, uslovnoj, mojoj, tudjoj, prvoj, drugoj, poslednjoj, srecnoj ili nesrecnoj ... ljubavi...

Nego pogledaj opet, i pogledaj shta si ti sada upravo napisala:

patnja nastaje poslije
nemir ulazi u igru dok ljubav traje
na kraju je kraj
traganje je tu zato sto nikad ne prestajemo da se nadamo da cemo je ipak naci

Dakle, pre / posle / paralelno ...

ali nije to ljubav Razumesh?

Naravno da mozhe da se pati usled ljubavi (iako bih ja tu rekla ne usled ljubavi sâme po sebi, nego usled nashe predstave o njoj, ili zbog neispunjenih ochekivanja, povredjenog ega, ili razocharanja, ili, ili...), ali to je i dalje neshto drugo, pre nekakva nuspojava. Dakle, to su sasvim druga i zasebna osec'anja i deshavanja koja se mogu a ne moraju pojaviti, sa ili bez ljubavi.

Je l' uspevam iole da objasnim?

A naravno da i ja poznajem "slomljeno srce, ostecen ego, mamurna jutra, neprospavane noci". Samo ne mora uvek da bude tako. Ali tu smo prichu valjda batalili


Dopuna:
Da ne pishem novi post -

Boli i ako/kada se prekine jedno drugarstvo, ali ne nazivash zato Drugarstvo - Patnjom. Je l' da?

teskobe, "posljedica tjeskobe" : >

Dopuna 2:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja znam da ne znam, znam da nisam expert u Ljubavi, znam da sumnjam i znam da to sve znam, sto upravo navedoh da ne znam ... ali Orhidejo draga, ja tebe nista ne razumijem.

Mozda je tako i bolje.



A mozda je to sve posljedica tjeskobe ... sto onaj onomu imade potpis.

Komplikovano je sve ovo.

Odoh da radim ...

Dopuna:

.... .... uljepsa mi dan ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ama kakav crni budizam-- ili koje vec da ja boje.

Usudio sam se da ljubav nazovem pohlepom, sto svakako nije uobicajena nomenklatura za hriscanska podneblja, i usudio sam se da ukazem na vaznost unutrasnjeg mira--no to me niposto automatsku ne cini budistom.

S druge strane, da i jesam budista, to ne mora da mi automatski oduzme pravo na istinu.

Dakle budizam u celoj prici nije relevantan.



Zasto sam ljubav nazvao pohlepom? Svakako nisam hteo da nekoga ovde vredjam time.

Da je ovo bio neki decji post o ljubavi sigurno ne bih napisao: "Hej, decice: 1) nema deda-mraza 2)ljubav je pohlepa" To bi bio bezmalo zlocin.

Da nisam video da se na ovom mestu o toj temi ozbiljno, zrelo i inteligentno raspravlja ne bih ni taknuo u 'svete spise' i izbacio tu provokativnu hipotezu da je ljubav u sustini pohlepa.

Pokusacu da objasnim sta se zaista nalazi iza takve neobicne tvrdnje.

Ljubav je nesto sto je jos kako potrebno i korisno da se recimo dete ohrabri na pocetku zivota. Bebi kao sto znamo nikad nije dosta ljubavi, sto je nesto najprirodnije na svetu i nije vezano samo za ljudsku vrstu.

Medjutim bas kao sto bebi treba da pije onoliko mleka i spava po ceo dan, a odraslom ne--tako se i potreba za ljubavlju kroz zivot smanjuje i sazreva.

Ljubav je specifican vid potrebe da se ono sto dozivljavamo ili pojaca ili produzi u trajanju--i po toj definiciji ona svakako jeste vid pohlepe.

Da nije tako ne bismo se ni grlili kada volimo.

No cemu sad to naturanje negativnog prizvuka? Cemu to ukazivanje na ruzno u lepom? Cinizam je svakako veoma losa osobina.

Ovde se ne radi o cinizmu vec o dobronamernom upozorenju.

Naime, ako i u zrelom dobu zivota nismo svesni da ljubav, makoliko opevana, zapravo izvire pravo iz nase pohlepe, lako nam se moze desiti da precenimo njen znacaj i provedemo ceo zivot 'vijajuci sopstveni rep'-- sto bi bila velika steta.

Da ne bude zabune: protiv ljubavi se ne treba boriti i niposto je ne treba zamenjivati hladnocom ili mrznjom.

No idealizovati je po nekim altruistickim osnovama je naivno za odraslu osobu kojoj je dato da moze da pazljivo prati odakle sta izvire.

Svako ozvuceno ljubavno cuvstvo zvuci otprilike ovako: "Ja, moje i ono sto meni treba."

Takva misao je savrseno OK za jedno dete.

Kada to postane jasno, odrasla osoba se trudi da ljubav zameni saosecanjem prema drugima--sto je daleko rafiniranije stanje svesti.

Dakle da pojasnim, da ne bude ovde neke zabune oko upotrebe reci: ako neko svoje saosecanje zove 'ljubav' onda moja tvrdnja da je ljubav pohlepa svakako ni najmanje ne stoji.

Medjutim takva 'ljubav' je retkost i osoba koja tako voli ne ogranicava svoju ljubav samo na osobu suprotnog pola (Honni soit qui mal y pense!) niti na krug dragih osoba.



Sto se tice tvrdnje da je upravo ljubav to sto nekome daje unutrasnji mir to je i tacno-- i nije.

Naime i sladoled i heroin daju unutrasnji mir--ali veoma privremeno i na potpuno iluzoran nacin.

Isto je i sa ljubavlju.

Ili se istopi-- ili dovede do uzasnog bola.

Medjutim to beba svakako ne mora i ne treba da zna...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne zaboravi da su bebe najnevinija stvorenja, bezgresna i cista, sve dok piju to mlekce
Mozda smo bas tada, kao bebe, najblizi svevisnjem...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Instinkt za samoodrzhanjem - a chovek ce dati zhivot za drugog... a chovek ce oduzeti sebi zhivot...
Impuls za produzhenjem vrste - a majka ce maltretirati sopstveno dete... a zhena nece uopshte hteti da ima decu...
(toliko i o majchinskom, roditeljskom, "urodjenom" instinktu)

Bratska ljubav - dace brat za brata i ruku i ... a mrzece brat brata ...
Svashta i svakakav je Chovek...
ubice za shaku novca... dace zhivot za ideal... ubice iz pohlepe, ljubomore, mrzhnje, hladnokrvno, jer mu je to posao, zarad mocci... dace zhivot detetu... spasice zhivot... dace zhivot za drugog choveka... gledace drugog kako pati i nece mrdnuti prstom bez i trunke grizhe savesti... uzhivace gledajuci drugog kako se pati i previja... pomoci ce kako zna i ume i skinuti "i koshulju s ledja"... .......
Pripadnik ljudske nam vrste... nije vanzemaljac

Objasni i opravdaj u svakom pojedinachnom sluchaju chime god hocesh, i kojom god psiholoshkom teorijom, poremecajem...... - rezultat ostaje isti - "razlichitost" ostaje prisutna...

Jesu zajednichki osnovni procesi, ali njihove kombinacije i devijacije i manifestacije ... i promene tokom zhivota i .....
Ne samo da su jedinke vrlo razlichite, razlichito misle, oseccaju, dozhivljavaju, reaguju... nego je i jedna ista jedinka u stanju da razlichito misli, osecca, reaguje, itd., u razlichitim periodima ili situacijama.
U tom smislu, nema pravila.

Hmm... pohlepa... tako kako si opisao/objasnio... da, ima i toga... kod nekih... kod nekih drugih - (po)nekad (u odredjenoj situaciji, vezi, odredjenom periodu zhivota)... ali nikako uvek i kod svakog i u svakom sluchaju.

Budizam... nisam napala, taman posla, ja ga mLogo ... a tek unutrashnji mir

Leopardvegetarian ::Svako ozvuceno ljubavno cuvstvo zvuci otprilike ovako: "Ja, moje i ono sto meni treba."

Takva misao je savrseno OK za jedno dete.

Kada to postane jasno, odrasla osoba se trudi da ljubav zameni saosecanjem prema drugima--sto je daleko rafiniranije stanje svesti.

Dakle da pojasnim, da ne bude ovde neke zabune oko upotrebe reci: ako neko svoje saosecanje zove 'ljubav' onda moja tvrdnja da je ljubav pohlepa svakako ni najmanje ne stoji.

Medjutim takva 'ljubav' je retkost i osoba koja tako voli ne ogranicava svoju ljubav samo na osobu suprotnog pola (Honni soit qui mal y pense!) niti na krug dragih osoba.

E sad, ja se u ovome pronalazim, ali mi je uvek u najmanju ruku "glupo" da to dozhivim i predstavim tako i toliko "posebnim", delom zbog te "cinichne zapadnjachke misli" - "radish li to da bi nekom bilo dobro i umanjena patnja.., ili da bi lepo mislio o sebi ...", delom zbog toga shto je to, za mene, iz moje perspektive, u mojoj svesti, kako god, neshto shto se "podrazumeva" S druge strane, da, praksa nazhalost pokazuje da je retko/redje ... a ja tek onda, i uvek iznova, u dodiru sa tudjim shvatanjima/delanjem, postanem zaista svesna koliko je to zapravo retko


Leopardvegetarian ::Sto se tice tvrdnje da je upravo ljubav to sto nekome daje unutrasnji mir to je i tacno-- i nije.

Naime i sladoled i heroin daju unutrasnji mir--ali veoma privremeno i na potpuno iluzoran nacin.

Isto je i sa ljubavlju.

Ili se istopi-- ili dovede do uzasnog bola.

Pa da, sem ako Shvatish ...


Eeeelem... mala izmena i dopuna, zbog nesporazumchica uslovljenog najpre "rechnikom" ...

Leopardvegetarian ::OK, ako pod ljubavlju podrazumevamo autenticni altruizam (sve ostalo su nijanse samoljublja) onda dobijamo sledece:

Ljubav je vestina. Zaljubljenost je refleks.

Vestina zahteva vreme da se nauci. No vestom ne treba vise vremena da zavoli no nevestom da se zaljubi.

U tekstu pise da se zaljubljenost fokusira na vise osoba , a ljubav samo na jednu-- sto je beznadezni sentimentalizam i nijansiranje samoljublja.

Zaljubljenost je polno uslovljena opsesija odredjenim objektom percepcije. Najcesce se fokusira upravo na samo jednu osobu.

Ljubav je pak univerzalno davanje i nije polno uslovljena niti se fokusira na jednu osobu.

Zaljubljenost je puki culni uzitak i cesto vodi u osecaj praznine i depresiju.

Ljubav je okrenuta ka dobrobiti drugih i dovodi do osecanja ispunjenosti.

Dakle ono od cega se stradava po pesmama i neuropsihijatrijskim odeljenjima je puka zaljubljenost--ne ljubav.

Ljubav je bezopasna.

(Ponovo, ovo vazi samo ako ljubav definisemo kao autenticni altruizam da bismo izbegli presipanje iz supljeg u prazno.)

+

Naime kada bi zaista poznavao prirodu unutrasnjeg zivota video bi da za pravu ljubav postoji samo jedno povlasceno mesto koje se na Engleski obicno prevodi kao: loving kindness, compassion.... Originalni naziv 'garuna' potice iz Pali jezika i star je vise milenijuma. (Ako neko zna kako da to prevedemo na nas jezik bilo bi sjajno.)

To je ono sto sam nespretno opisao kao autenticni altruizam.

Cinicna i tragicno zalutala zapadna filozofska misao je tradicionalno poricala postojanje autenticnog altruizma ali nova naucna istrazivanja iz oblasti psihologije to konacno opovrgavaju.

Evo primera: ako nekom pomazemo to se u glavama cinika tumaci kao skriveni sopstveni interes. Medjutim novija istrazivanja altruizma su ukazala da izvestan procenat opste populacije uopste ne mari KO ce da pomogne--sve dok je pomoc ukazana. To je fenomen koji ukazuje da autenticno altruisticko cuvstvo postoji i da uopste nije retko cak i u netreniranoj populaciji.

Svakom ko je ikad ozbiljno trenirao um je jasno i bez tih istrazivanja da je cinicna zapadna filozofska misao naruzila ljudsku prirodu pogresnim premisama i nategnutom logikom.

Moguce je zeleti drugima dobro--bez ikakvih skrivenih motiva. Stavise, mir i spokoj koji to donosi ukazuje da je to zapravo prava priroda zivotinje sa nasim stupnjem svesti.

Garuna je univerzalna--tj., ne daje se samo jednoj osobi suprotnog pola--vec svemu sto oseca i pati.

To niposto ne znaci da je garuna izvor neverstva u vezi izmedju dve osobe. Nije dakle u pitanju nikakav 'hippie free love' koncept.

Naprotiv.

Garuna je potpuno okrenuta dobrobiti drugih.

Prevariti ljubavnika je vid nasilja, a nenasilje je zapravo nista drugo do minimum autenticnog altruizma.

Dakle kljuc vernosti nije veca kolicina ljubavi (jer bi to automatski znacilo da se ostatku sveta ljubav uskracuje) vec ahimsa--nenasilje.

Tako i samo tako se moze voleti ceo svet: prijatelji i neprijatelji.

Naravno ljubav prema neprijateljima ce mnoge da zbuni.

Npr zasto da volimo nasilnike???

Odgovor glasi: ne radi se ovde o opravdavanju njihovih nedela.

Ovde se radi o razumevanju prirode svakog osecajnog bica da tezi sreci i miru.

I najveci zlocinci upravo to pokusavaju--da nadju srecu i mir--naravno ocajnicki i na potpuno pogresan nacin.

Nasilnike stroga treba posmatrati onako kako lekari posmatraju svoje pacijente.

Ako psihotican pacijent udari lekara da li je adekvatno da lekar to uzvrati fizicki? Da li je adekvatno da lekar zamrzi pacijenta? Naravno da nije.

Sta pomaze lekaru da bude iznad nasilja i osvete? Pa uvid da se radi o osobi koja je bolesna i zelja da se toj osobi pomogne.

Kada se to shvati mozemo zaista bez bojazni da volimo ceo svet (tj., da svemu zelimo dobro) i da iskusimo blagodeti unutrasnjeg mira za koje znaju samo malobrojni koji su to postigli.

http://www.mycity.rs/O-ljubavi/Ljubav-vs-zaljubljenost_2.html#526996

E, sa ovim se vec slazhem Iliti - pa shto ne reche odma' tako To je ono shto .......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, izgleda da sam stvarno podigao prasinu tim "ljubav je pohlepa" komentarom.

Skloni smo da pohlepu smatramo za nesto veoma lose.

Zasto?

Pa zato sto kad neko gonjen pohlepom tezi da nesto za sebe poveca, pojaca ili produzi--nekom drugom neceg usfali.

No kada sam rekao da je ljubav pohlepa, rekao sam i da je to njen plemenitiji vid. Radi se o teznji da se 'poveca, pojaca ili produzi' koja ne mora nikog drugog neposredno da ugrozava.

Ako recimo kazem "Hocu da sve zvezde na nebu pripadaju samo meni!" to je ekstremno pohlepna izjava, ali nikog drugog zaista ne ugrozava.

Takva je i ljubav.

Dakle, ako dopustimo da je pohlepa i onaj deo sveopste ljudske 'alavosti' koji ne mora nikog drugog da ugrozava--onda cemo se lakse pomiriti sa cinjenicom da je ljubav po prirodi ipak samo pohlepa.

Dakle ja nisam ovde iznosio optuzbe na racun ljubavi da ona dovodi do toga da je neko drugi neceg uskracen, kao sto bih recimo optuzio materijalnu pohlepu za glad u Africi ili u Srbiji.

No svakako tvrdim da ljubav izvire iz "Ja, moje i ono sto meni treba" koncepta, a ne iz altruizma i to je cini pohlepom.

Ljubav dakle nije po svaku cenu losa, stavise bolja je od mnogih stvari na ovom svetu--no svakako nije nesto najuzvisenije.

Evo malog primera:

Uporedimo ljubav i unutrasnji mir, sta je recimo pravednije?

Unutrasnji mir, naravno.

Zamislite nekog sa uzasnim telesnim deformitetom. Toj osobi nije sudjeno da ima previse ljubavi u zivotu, no jos uvek moze da ima punu dozu unutrasnjeg mira.

Dakle ako drzite da je ljubav jedini smisao zivota--time oduzimate smisao zivota milionima kojima nije dato da imaju ljubavi koliko i vi.

To je bezmalo isto onoliko bezobzirno kao kada biste rekli da je recimo hodanje ili vid jedini smisao zivota.




@Black Orchid,

Nema ljutnje.

No dopusti da se osvrnem malko i na ono sto si ti napisala.

Najpre iznosis jednu tvrdnju kao apsolutno pravilo:

Citat:Objasni i opravdaj u svakom pojedinachnom sluchaju chime god hocesh, i kojom god psiholoshkom teorijom... - rezultat ostaje isti... i razlichitost ostaje prisutna...

Da bi potom iznela tipicna relativisticka razmisljanja:

Citat:Elem... nego, zashto ubedjivati (i) druge (ako vec sebe) u tu svoju verziju i predstavljati nju kao jedinu, ispravnu, i apsolutnu istinu? Kad, niti to mozhe da bude, niti jeste, niti to ichemu koristi...

Da bi na kraju tu svoju protivrecnost i objedinila izjavom koja iznosi kao apsolutno pravilo da niko ne moze biti apsolutno u pravu:

Citat:Sad ce neko mozhda recci da ja to isto radim, iako ja uporno naglashavam da sam samo za malo otvorenije razmishljanje, jer niko od nas ovde, niti ijedan chovek uopshte, mozhe biti apsolutno u pravu


Naime ako niko ne moze biti apsolutno u pravu--onda to ne moze biti ni taj neko ko to tvrdi.

To znaci da "Niko ne moze biti apsolutno u pravu!" nije apsolutno tacno--sto znaci da je nekad netacno--a moze biti netacno samo ako neko nekad moze da bude apsolutno u pravu.


Ovo ti naravno ne kazem da bih te uvredio vec da bih ti ukazao da takvim izjavama "vijas sopstveni rep"--bas kao sto sopstveni rep vija i neko ko ne zna odakle zapravo izvire ljubav pa za njom onda traga ceo zivot.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Al' si ga i ti zaokruzio ...

Pa ako je ljubav pohlepa, znaci da su sva ziva bica i biljke i zivotinje pohlepne, mada se to ne zove tako kod njih, ali im je ipak potrebna paznja i ljubav da bi rasli i razvijali se.

Nema to veze sa pohlepom, nije sad da se ide okolo i upire prstom "Ti ces da me volis, ti i ti." Ljubav je normalna "pojava". Covjek je bice sa osjecanjima i nije normalno da ne osjeca nista, pa samim tim i ljubav. Mozda roboti ...

Svako pravilo ima izuzetak, pa valjda ni svi ljudi nisu isti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se uhvatimo za to da li je i koliko svaka rechenica ispravna, najbolje je da uopshte ni ne prichamo - samo ako cutimo nema shanse da pogreshimo jel'te Znam za jadac, i neka ti, ali ako ti kontash, i ako drugi razumeju, shta sam htela da kazhem, slobodno ti vijaj moj rep, nemam nishta protiv

Leopardvegetarian ::Naime ako niko ne moze biti apsolutno u pravu--onda to ne moze biti ni taj neko ko to tvrdi.

To znaci da "Niko ne moze biti apsolutno u pravu!" nije apsolutno tacno--sto znaci da je nekad netacno--a moze biti netacno samo ako neko nekad moze da bude apsolutno u pravu.

Naime... nije bash...

1) mozhe da bude delimichno u pravu Kvaka je u onom "apsolutno"

2) Shto volim kad uzmete samo deo rechenice... i time izmenite smisao...
Izostavio si "... u pravu i posedovati neko apsolutno "znanje" o ljubavi, iznad svih ostalih ljudi... i ne samo o ljubavi..."

Dakle, nisam rekla da niko ama bash nishta ne zna, nego da ne znamo sve i sasvim (i to pre svega o ovome o chemu se prichalo, a to je ljubav, ali to isto vazhi i za sve druge oblasti nasheg bivstvovanja). Ne sve, ne sasvim, ne apsolutno.
Otud i potreba da razmenimo ono shto znamo, da bi se bar malo sredio mozaik, i otud besmisao hvatanja za jednu knjigu ili iskustvo jednog, k'o pijan plota, umesto da se i drugo uzme u obzir, pa onda nek se misli shta se hoce i mozhe


Ma samo man'te generalizacije i iskljuchivosti

Nije sve crno, ima i belog... a nije ni sve samo crno-belo, ima chitav spektar sive... a o (ostalim) bojama da i ne govorim


Nego... nisam se ja uhvatila za tu tvoju izjavu da je ljubav pohlepa, a jos manje kao da je nekakvo svetogrdje. Jedini ko se za nju lepi - si ti

I pritom sam i rekla da jeste tachno, ali ne u svim sluchajevima, a evo i zashto ja tako mislim, izmedju ostalog:

Postoje ljudi kojima ljubav zaista jeste potreba, gotovo kao vazduh koji dishu, koji su kao mala deca po tom pitanju.
Postoje oni koji ljubav hoce da imaju kao i sve drugo shto se u zhivotu "podrazumeva" (za njih), dakle, stan, kola, letovanje, ... pa tako i partner, da slika bude kompletna.
Postoje oni za koje je ljubav samo davanje, kao da imaju neki nepresushni izvor, i u stanju su samo tako i da gushe partnera, ali nece trazhiti, nego samo davati. (i to je neka potreba)
Postoje oni kojima ljubav ne treba, zadovoljni su sami sa sobom (ili eventualno povrshnim poznanstvima), i ljubav dozhivljavaju kao bespotrebnu komplikaciju.
Postoje oni kojima ljubav (romantichna, partnerska) nije potrebna, ali nemaju nishta protiv ako im se desi. Kao i sve drugo u zhivotu, prijatno i neprijatno, a ne ispunjenje "hira".
...
A onda imamo i onu bezuslovnu, itd...

Od ovoga neshto mozhe da se svrsta u "pohlepu", ali ne sve. I mozhemo da objasnimo svaki od ovih sluchajeva generalno i/ili i pojedinachno (kada nekog poznajemo lichno) chime god - nivoom psihichke zrelosti, kolichinom ljubavi koju su ili nisu dobili u detinjstvu, prethodnim iskustvima, ..... Ali chinjenica ostaje da svi oni (i drugi?) postoje, razlichiti.

I, povrh svega, ja lichno nikako ne smatram da je ljubav smisao zhivota, kamoli "jedini". Niti to svi smatraju... Niti za njom tragam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ella,

Mislim da sam i sam jos kako spomenuo tu funkcionalnu ljubav na primeru bebe i dodao i ostale vrste.

Ovde medjutim nije rec o toj funkcionalnoj ljubavi vec o 'najvecoj legendi', 'pravoj ljubavi', 'traganju za ljubavlju', itd

To, slozices se, nema bas toliko veze sa bebama, zivotinjama i biljkama.

Sa cim ima veze?

Sa 6 mogucih vrsta nezasitosti i njihovim kombinacijama.

1)Sa nezasitoscu oka da gleda voljenu osobu.

2)Sa nezasitoscu uha da joj slusa glas.

3)Sa nezasitoscu nosa da joj oseti miris.

4)Sa nezasitoscu jezika da joj oseti ukus.

5)Sa nezasitoscu tela da joj oseti dodir, toplotu, bol ili vibraciju.

6)Sa nezasitoscu uma da o njoj razmislja.


Eto, nazvao sam to pohlepa, a mogao sam isto da kazem: nezasitost.

Dokazi mi sada da ta ljubav o kojoj je ovde rec postoji izvan tih sest nezasitosti i njihovih kombinacija i priznacu da nije u pitanju pohlepa.





@Black Orchid,


Ocigledno je da si uocila mnogo vise vrsta ljudi nego ja.


Posto sam doktor drzim da postoje samo tri vrste:


1) neko ko se oporavi bez leka,

2) neko ko se oporavi sa lekom ali ne i bez leka

3) neko ko se ne oporavi ni sa lekom