Ne gubiti nadu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako emotivna i tuzna prica,desila mi se takva ljubav...Ili bar slicna,sa isto tuznim krajem...Tuznim za mene...On se ozenio...Ja i dalje stojim na istom mestu...Ponekad me se seti i potrazi me...A ja prihvatim i te mrvice ispod stola...Dodje mi da osamarim samu sebe...Zasto vise ne umem voleti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorry sto ozivljavam stari topic, al nadjoh pesmu konacno, pa da ispravim lyrics

Peca ::Jasmina ::Sto bi rekao Mesa Selimovic u "Dervisu.." -> "Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja ni čistog života. Dave se i osporavaju, neprestano."

"A jutros
u praskozorje letnjeg dana
probudio sam se naglo iz košmarskog sna
i otrčao do prozora...

Preda mnom se našao visoki zlatni stub
prvog sunčevog odbljeska.

Pozdravio sam ga radosno,
kao istinski znak spasenja."



Ne znam ko je autor ovih stihova, ali sam ih cuo davno u Galijinoj obradi pesme 'Sanjam'. Ako neko ima tu pesmu, nek proveri da nisam negde pogresio koju rec...

"A jutros
u praskozorje letnjeg dana
probudio sam se naglo iz košmarskog sna
skočio sam sa postelje
i otrčao do prozora...

I odjednom se našao
pred licem morske pučine
na kojoj je blistao visoki zlatni stub
prvog sunčevog odbljeska

Pozdravio sam ga radosno,
kao istinski znak spasenja."

(Andrić, u obradi pesme ''Sanjam'' - Galija)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gdje bas danas, veceras da izroni ova tema...
Nesto sto je rekla natrix...postoje ljudi kojima sam nanijela bol, ne svojom zeljom, niti voljom... i to mi se vratilo, ne od njih, ali se vratilo na neki bolesno iskrivljeni invertni nachin da sam prosto frapirana i duboko svjesna da sve se vraca, sve se placa...fer...ali bolno i tek kad je mene zaboljelo, shvatila sam bol drugih, tek ih se tada sjetila...ko zna zbog cega je to dobro...hocu reci, volim da platim svoj ceh...koliki god da je i da znam tacno zbog cega je ispostavljen racun. Nekad stigne sa godinama zakasnjenja, ali ja znam da ce uvijek doci i dalje izazivam sudbinu i gledam koliko sam jaka, koliko mogu da platim. I sto je cijena veca, kao da manje boli druge, paradoksalno. Kao da svojim bolom vracam dug za nanijeti, neka ravnoteza bola...

Ali nikad kao nocas nisam bila pogodjena ovim rijecima

@Sto bi rekao Mesa Selimovic u "Dervisu.." -> "Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja ni čistog života. Dave se i osporavaju, neprestano."

Jasno, ljubav i likovi iz moje priche nisu isli ruku pod ruku...nego je napravila lanac srece ili nesrece...vidjecemo na kraju puta, ne treba gubiti nadu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovaj blog se ugasio negde oko mog dolaska na forum i tek ga danas procitah; volela bih da oni koji su pisali ovde o tome da nesvesno i ne svojom zeljom ili voljom (dva lica), a valjda izborima i postupcima i jos necim povredjuju druge, te da nit ulaze uvezu niti mogu da se oslobode od nje (natrix) ili nesto bude pa prestane plus bezobrazluci, koji nisu povredivanje (!) (leonard), napisu nesto detaljnije o navedenim stvarima. ja sve to veoma cesto susrecem, a i desava mi se od strane muskaraca, ali ja to nista ne razumem. posto vidim da su zastupljena oba pola, volela bih da se oglase i jedni i drugi. zasto ljudi rade takve stvari, kako ih situacije i zivot nateraju na to, da li misle da je to ona prava ljubav ili neka od manjih. i sve ostalo sto vam padne na pamet, vezano za to.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Priča jeste dirljiva ali je za mene SAMO priča...ako se dvoje voli, nije potrebno ni 22 ni 40 godina a ni čitava vječnost da budu zajedno..valjda..

Sve je ovo malo previše paćeničko, u stilu Petrarce..samo što je kod njega bila jenostrana ljubav...tako da ovo očito i nije bila PRAVA ljubav..

• 2Ovo se svidja korisnicima: KlinkaPalacinka, Mila_90
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prica na pocetku ovog bloga je vrlo slicna mojoj.
Pre nekih 20 i kusur goidna (tacnije 1988.godine) upoznala sam jednog divnog mladica koji je sluzio vojni rok ovde u Srbiji. Bio je slovenac (vreme divne stare Jugoslavije). Yabavljali smo se nesto vise od godinu dana , nekoliko meseci u toku vojske a sve ostalo nakon nje. Dolazio je u moj grad avionom svaki drugi vikend u mesecu,a nije mogao ostati duze, jer je upisao masinstvo pa zbog predavanja. U decembru mesecu (bio je 22 decembar dan JNA) mesec dana pred nasom veridbom ja sam mu rekla da se u moj zivot vratio moj bivsi decko, i da ne zelim da se udam nego da ga ostavljam. Ne mogu vam reci tih suza i placa. A najgore od svega sto je to bila cista laz, sto je pravi razlog bio da nisam zelela da se udam, da sam bila mlada i uplasena, da je pocelo da se vec kuva oko moguceg cepanja slovenije.....a on je bio izuzetan decko: kulturan, obrazovan, fin, pazljiv, vredan, posten, moralan,....pa san svake devojke i svake majke za zeta. I tako smo se razisli. To je bilo 1989.godine. 1991.godine Slovenija se otcepila. 1993.godine pred mojoj udajom dva meseca , jedno vece u kasnijim satima zvoni telefon. Cim je rekao halo , poznala sam mu glas. Zvao je da cuje kako sam, da li sam se udala. Rekla sam da je svadba za dva meseca. On nije zavrsio fakultet neko je komandir pri vojsci. Pomislih kako je dobio vezu sa nama? Kad ono nesto preko komande vojne je usao uaustirjsku mrezu pa u madjarsku....tako neki sistem. Bila sam razocarana, on nije bio tip osobe koja bi bila vojno lice. Mozda razocarenje? Ko zna.
Ali tu prici nije kraj. Onda smo pricali dva sata telefonom i nikada se vise nismo culu ni videli. I dan danas, kao razvedena zena i majka jednog deteta cesto mislim na njega. Da ne kazem svakodnevno. I znam da sam jako, jako , jako pogresila. i da mi je jako, jako jako zao.
Medjutim ima nesto u sudbini ljudi i u zvezdama. Pre godinu dana, slucajno , preko fejsa, moja cerka upoznaje jednog decka, koji je istog godosta kao i ona i rodjen je 4 dana pre nje. Kada mi ga je pokazala nisam mogla da verujem. GLAVA KAO PREKOPIRANA. Njegov sin. Slucajnost ili sudbina? Naravno oni ne znaju pricu. Ni ona a on sigurno ne. Jer cak i da je on moju cerku pokazao ocu ovaj ne bi povezao jer devojcica ne lici na mene a nosi drugo prezime.
Iza njega je ostalo 400 i nesto pisama, uspomene na jednu divnu izgubljenu ljubav i na nadu da se i mom detetu nece desiti isto.
Greske koje covek uradi se nekada zaista skupo placaju. Ali.....nada nekada i ne postoji. I bolje je. Jer dokle god ima nade ima i bola.

• 1Ovo se svidja korisniku: Marina_95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova priča me podseti na teoriju Crvenog konca. Da nešto ima medju ljudima što ih povezuje kroz vreme i prostor definitivno ima...

http://en.wikipedia.org/wiki/Red_string_of_fate