Ne gubiti nadu...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujuci jednoj T. postovacu vam pricu koja je kao pisana za mene Eto, nekada i savetniku treba savet...

Prica

Zazvonio je telefon. Dugo je zvonio. Konačno se javio.

On: Halo
Ona: Bok.. ja sam. Dugo se nismo čuli..jako dugo.
On: Ne mogu vjerovati da si to ti... ali prepoznajem ti glas da.
Ona: Da predugo... predugo sam oklijevala da okrenem tvoj broj. Ni sama ne znam kako sam se na to natjerala sada.
On: Da...
Ona: Našla sam tvoj novi broj na informacijama...sva sreća pa nema puno muškaraca s tvojim imenom.
On: (tišina) ..kako to da si nazvala...?
Ona: (tišina) pa htjela sam te čuti... vidjeti kako si?
On: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam... dobro sam.. ide nekako.. živi se dan po dan. A ti?
Ona: Dobro sam...
On: Lažeš...osjetim ti po glasu..nikada nisi znala lagati.
Ona: Tebi ne...
On: Da to je uvijek valjalo kod nas.. barem se nikada nismo lagali.
Ona: Znaš... (tišina)..nemam pravo to pitati ali... jel se sjetiš kada mene?
On: (tišina)
Ona: Ne moraš odgovoriti.. postavljam pitanja bez smisla...previše je vremena prošlo imaš svoj život..
On: ...naravno da se sjetim...i nekada poželim da nije tako..ali uvijek je isto.
Ona: Pitam se zašto sam to napravila..zašto sam te otjerala od sebe .... nikad mi to nije bilo jasno... možda sam se previše bojala da ćeš biti kao i svi drugi.. da ćeš i ti otići na kraju... pa sam te potjerala...tjerala te a samo sam htjela da ostaneš
On. I ja sam htio samo to..ostati...
Ona: Ja sam kriva za sve...
On: Ne nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe.. otišao ponosno muški.. da bi sada sjedio sam i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
Ona: (tišina ) i kako si ti jesi oženjen? Imaš obitelj?
On: Nemam..Oženio se jesam.. ali nakon dvije godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga..sve mi je želje ispunjavala, ali ju nisam volio. Trudio sam se zavoliti ju ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće pa sam ju pustio da ode... Sada se udala ima dvoje djece i sretna je.
Ona: A ti živiš sam?
On: Da .Živim sam..naučio sam se na to.. navikne se čovjek kada mora.
Ona: Da..navikne se čovjek...
On: A što je s tobom?
Ona: Ja sam sama..uživam kao i uvijek.. dobro je...
On. Nikad se nećeš promjeniti...ali nisi sretna.
Ona: (tišina)
On: Ne moraš mi to reći..znam te toliko...mirnija si nego što si bila prije...
Ona: Pa eto bilo je vrijeme da i ja malo odrastem...
On. Da, tko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...
Ona: Da..morala sam i ja malo odrasti.
On: Znaš često sam razmišljao o ovome... sanjao da ćeš nazvati..da ćeš se pojaviti negdje...onako iznenada. Zamišljao sam kako ću biti sretan ako te opet vidim ili čujem
( tišina)....i jesam sretan ..ali sam istovremeno i potišten..
Ona: Zašto?
On: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro...promjenili smo se... nismo više djeca..nismo više tako mladi i puni poleta...u stanju mijenjati sve.
Ona: znam.. znam da nije više isto..ali..
On. Nema tu ali više... znaš to i sama .. ne moram ti to ja govoriti... odrasli smo...
Ona: (tišina) znači kad... znači kad spustim slušalicu...
On: Nećemo se više čuti da... neću te zvati a nećeš n ti mene... samo bi se povrijedili još više.
Ona: znači nećemo se ni vidjeti...?
On: Nećemo..to je bolje za nas oboje... bolje da te ne vidim...
Ona: Htjela bi te vidjeti...
On: Nije stvar u tome da te ne želim vidjeti..želim to više od svega... ali znam da ne smijem . Tako bi samo povrijedio sebe a i tebe...
Ona: Znam.. (tišina)
(tišina)
On: Nisam te zaboravio..niti ću to ikada napraviti...znaš to.. nikada te neću istjerati iz svog srca..niti iz svojih misli..tamo ću te čuvati dok sam živ.
Ona: (tišina) ali...
On: I nemoj se sada pitati zašto... nemoj jedina.. tako je moralo biti. Sada bi najveća pogreška bila vjerovati da možemo nastaviti gdje smo stali prije 12 godina...
Ona: Ne mogu dalje..od onda? Od onog dana...
On: Znam...
Ona: Nsam htjela da budeš nesretan.. oprosti mi...
On: Nisi ti kriva... ne možeš se krivit što sam te zavolio..previše zavolio. Nisi ti kriva što ne mogu voliti drugu... jednostavno je tako..
Ona: (tihi jecaj)
On: Draga vrijeme je da se pozdravimo..i da završimo s ovom mukom... molim te napravi to zbog sebe i zbog mene.. nećemo se više kažnjavati.. dobro?
Ona: (tihi jecaj) ...nemoj... nemoj spustiti slusalicu..molim te...
On: (tišina)..nemoj plakati....
Ona: (tihi jecaj) ...volim te...
On: I ja tebe.. ali ne možemo ovako..ne možemo si opet otvarati stare rane.. nemoj.. nemoj misliti više na to..živi život...živi i sjeti me se kada spavaš... tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći..tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
Ona: Ne želim ovo... ne želim da nestaneš...
On: Znam.. ni ja to ne želim ali znam da je to najpametnije.. a znaš i ti.. samo što sada ne želiš to priznati..
Ona: Ne mogu poklopiti slušalicu...
On: Onda ću ti pomoæi još ovaj puta voljena.... pozdravit ću te... i reći ti da ćeš mi uvijek biti u mislima i srcu... živi srećo moja.. živi... volim te...
(spuštena slušalica)
Ona: ...jecaj...i ja tebe volim.... jecaj...

Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali niti su se vidjeli. Onda je on umro. Na njegovoj ploći u donjem desom kutu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega rijeći: Ovo je srce pripadalo samo njoj. Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog zimskog jutra na grobu je klecala sijeda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njezino naborano lice, a njezin topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomièno klečala.. zatim se nagnula poljubila ružu i stavila ju na grob. Otišla je polako u daljinu...polako..polako... kao da ne želi otići. Svaka je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvijek bi se zadržala kojih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla..nije bilo starice..nije bilo više ruže...samo prazan grobak i snijega na njemu. No te noći zvijezde su posebno jako sjale... sjale su jer nije više bilo tuge..jer su konačno bili zajedno, tamo gdje su jedino mogli biti sretni zajedno...u vječnosti...
------------------
Preuzeto sa: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

'nako citajuci, pade mi na pamet da nikada ne treba gubiti nadu.

Ali kako preziveti bol kada se cini da nade nema?

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, g[h]ost
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Daj bre Jasmina, najezio sam se... imas li ti milosti za nas sa slabim srcem?

• 1Ovo se svidja korisniku: DimA1994
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je vec previse za mene,prvo sam se isplakala dok sam gledala film veceras a sad jos i ovo.Vau...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja sam se isto najezila kad sam procitala pricu, mnogo tuzna prica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ponekada se pitam je li ljudska i odakle nam snaga da kazemo necu onom sto volimo vise od sebe...kako nam se jezik ne zaveze ...tad sam Gordije svojim cvorovima za nas veze tuge teze od groba ... stizemo li mi tad kuda ... dise li ta dusa ...?

Citat:... nikada ne treba gubiti nadu.
Ali kako preziveti bol kada se cini da nade nema?

Niti srecu, ako vec u grob sama lijeze, treba zemljom zatrpati ...

tuzna prica jako, ali trebamo li cekati smrt za mrvu srece?
Jesmo li tamo djeca ili odrasli i koliko nas od toga tek godina dijeli ... Sta ako nista tek tamo nema... ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sudeci po ovoj prici, nade uvek ima...
Prica je super!

PS: jos uvek cekam Godoa...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cekajuci onog koga nema idem gdje me nije jer sam bol ... i sve sam sto nisam jer ne znam vise ko sam...

Godo nas je valjda naucio ... da ga onaj ko ceka nece docekati?

• 1Ovo se svidja korisniku: vojvodjanka68
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dugo nisam pročitao ništa slično na ovu temu što je ostavilo tako jak utisak na mene...
Šta da vam kažem:
Keep The Faith

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A sto sada Jaco..? Sad sam malo i
Ali znam da nikako ne bih cekala 40 godina.. ne smemo to sebi da dozvolimo..

• 1Ovo se svidja korisniku: aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Limit

Znam da zvuci surovo, ali kada godinama trazis u ogledalu svoj pogled i ne pronadjes ga, pronadjes njegov, i kada shvatis da iz tebe isijava on kroz svaku poru, tada shvatis da nisi zelela ali si povredila mnoge , za koje si bila ubedjena da ih volis, a ustvari volela si samo ono nesto u njima " njegovo", mozda je vreme da udjes u svoju ( a svako od nas ima svoju "Pandorinu kutiju") i iscupas nadu iz nje. Ja upravo , s teskom mukom to cinim.

Sto bi rekao Mesa Selimovic u "Dervisu.." -> "Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja ni čistog života. Dave se i osporavaju, neprestano."