|
Poslao: 07 Apr 2010 23:05
|
offline
- Ceva
- Super građanin
- Pridružio: 10 Mar 2005
- Poruke: 1313
|
Ako moze neko malo da me prosvetli na ovu temu, Pisem seminarski rad i pokupio sam sa neta vecinu stvari koje su mi potrebne. Napisao sam o svemu detaljno, ali sad hocu da napisem nesto o Konverziji solarne energije u energiju vetra i elektricnu energiju.... Dali neko moze da me uputi da pogledam neki link ili ako ima iskustva s tim da mi napise nesto u kratkim crtama a ja cu to da prosirim (filozofskim putem  )
hvala pozz 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2010 14:57
|
offline
- Karneks
- Građanin
- Pridružio: 06 Mar 2010
- Poruke: 85
|
Vidi ovako:
Sunce stvara energiju hemijskim reakcijama, ako ti to bude potrebno, pa cu ti napisati, ali za ovaj odgovor nije bitno.
Ta energija, se siri oko sunca, i tako dolazi do zemlje.
Svjetlost sunca se sastoji od fotona, malih kockica energije, koji talasaju dok idu do Zemlje. U zavisnosti od toga koliko talasaju, vise ili manje energije donesu.
Sunceva svejtlost se satoji, od 3 vrste:
Ultra-ljubicasta, vidljiva svjetlost i infra crvena.
Za stvaranje solarne energije najbitnija je ultra ljubicasta, i donekle vidlijiva svjetlost, dok infracrvena, nema nikakav znacaj.
TI fotoni "udaraju" u kolektor solarne energije, koji se pri sudaru, oslobadjaju svoje energije i predaju je kolektoru, koji zatim to konvertuje u elektricnu.
A energija vjetra, je potpuno druga prica, nju stvaraju vjetrovi, okrecuci one elise vjetrenjaca, koje zatim tu mehanicku energiju, koja pri tom nastaje, pretvara u elektricnu, za nju je bitno samo da se iskoristi maksimum, vjetra, time sto ce se kod okretanja elisa trenje svesti na minimum, da bi se postigla sto veca brzina, samim tim i sto veca mehanicka energija.
Toliko. Nadam se da sam pomogao 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2010 19:29
|
offline
- bjdarko
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 16 Dec 2010
- Poruke: 11
|
Slažem se sa vašim primedbama, mada sam i razumeo šta je napisano! Da samo dopinim da se svetlost dobija i pri hemijskim reakcijama-vatra!
Pozz!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2010 22:56
|
offline
- Karneks
- Građanin
- Pridružio: 06 Mar 2010
- Poruke: 85
|
E ovako, prvo i ]trece pitanje, mogu da objasnim. Za drugo pitanje nisam siguran, zato mozda jesi u pravu.
A sad za 1. pitanje.
Svjetlost se dobija pri vatri ili sagorijevanju odredjenih elemenata( fosfor). Ali za gorjenje tih elemenata, koristi se mala energija, mala toplota, i malo svjetlosti. Osim toga, vatra gori, uzimajuci kiseonik iz okoline. Eto tu ta reakcija, cijepanja molekula kiseonika, stvara svjetlost. I kod sibice, kad crveni fosfor gori nastaju svjetlost i toplota.
A sad kod Sunca:
Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobađanje velike količine energije. Svake sekunde na ovaj način u helijum predje oko 600 000 000 (600 miliona) tona vodonika, pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Takav helijum, sa velikom kolicinom energije, salje toplotu ka Zemlji i ostatku svemira. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu već 5 milijardi godina(koliko je Sunce staro), a prema raspoloživim zalihama vodonika može se izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina.
A sad na 3 pitanje:
Teoretski da. Ali uragani i tajfinu, se ne krecu kao vjetar u jednom pravcu, vec vrte. Tako da, cak i ako ostanu postrojenja za stvaranje energije, ona se nece okretati u jednom smjeru, vec mahnito, i neuravnotezeno, sto mozda ne dozvoli prozivodnju maksimuma. Ali, vjetar jacine uragana, usmjeren, u jednom smjeru, stvorio bi ogromne kolicine energije. Ali tu treba uzeti u obzir, da to pokretanje turbina, stvara silu trenja, koja stvara toplotu, sto znaci da , ako bi se previse brzo vrtjela, moze da spali te masine, i energija vise ne moze da se prenese. Zato uragani i tornada ne bi valjala, jer bi postrojenja odni vjetar, zatim, ako ih ne odnesu, bi se vrtjeli cas u jednom, cas u drugom pravcu, uvjek troseci energiju da savladaju proslo kretanje, i pri tom, i kad bi se kretale u jednom pravcu i ne bi bile odnesene, vjerovatnoca je ogromna, da bi sila trenja zapalila instalacije.
tako da je odgovor, da energija jeste najveca, ali tesko da ijedna vjetrenjaca moze da izdrzi sve ove uslove
To je moje skromno misljenje. Drago mi je ako sam pomogao i razjasnio
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2010 23:23
|
offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
@Karneks
Ovako, prvo, ajd da kazem pitanje, sagorevanje jeste hemijska reakcija, odnosno oksidacija ( reakcija sa kiseonikom ), a vatra je posledica te rakcije.
Sto se Sunca tice, to nema ama bas nikakve veze sa bilo kakvom hemijskom reakcijom. Sve zvezde svoj pogon imaju u fuziji. Fuzija je termonuklearna reakcija, pri kojoj se atomi laksih elemenata sjedinjavaju u atome tezih elemenata, pri cemu ostaju slobodna/e cestice i emituje se enegrija. Fuzija nije samo sjedinjavanje atoma vodonika u helijum, nego i dalje, helijuima u Litijum i tako redom. Ona tvoja tvrdnja gore u dva - tri posta iznad, da je tacna, mogao si dobiti Nobelovu nagradu i za Fiziku i za Hemiju .
Drugi deo je zasigurno tacan, znam ja  ... Stepen korisnog dejstva panela za proizvodnju struje je jos uvek jako, jako nizak, 10% ili nesto vise sa nekim novim materijalima. Daleko ispod svake granice isplativosti.
Treci deo vezan za vetar. Bas to o cemu si razmisljao . Ne znam da li znas, ali vetrenjace se isklucuju ukoliko brzina vetra predje 20m/s ( 25m/s kako gde ), razlog za to ne lezi u tome sto bi vetar menjao smer ili sta ti ja znam, nego zato sto bi se mehanicki deo sistema, koji je zaduzen za prenos mehanicke energije do elektromotora polomio i raspao totalno, a verotano i elise. Znaci vetrenajce jesu dobro resenje, ali i poprilicno neprakticno, jer se mogu graditi samo na mestima gde postoji vetar konstantne jacine, ne previse jak, a opet da ga ima dovoljno da uopste moze pokrenuti generator.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Dec 2010 00:07
|
offline
- Karneks
- Građanin
- Pridružio: 06 Mar 2010
- Poruke: 85
|
Ta moja tvrnja je onjasnjena u prethodnom postu, a sto se tice energije Sunca, siguran sam da HElijum ne ide do Litijuma, jer Hemijski sastav Sunca nije takav, a evo ti tabela:
Водоник 73,46 %
Хелијум 24,58 %
Кисеоник 0,77 %
Угљеник 0,29 %
Гвожђе 0,16 %
.......
Za Vodonik sam 100% sig.
E sad za 3 pitanje, ja sam rekao, da vetrenjaca ne moze da izdrzi tu brzinu, ali nisam znao pri kojoj brzini se gasi, tako da hvala na informaciji. 2. stvar, ti si pitao da li je najvise energije u uraganima i tornadima, a ja sam ti objasnio zasto ne, pri tom ne govoreci da se to ikad desava
A kod 2 pitanja, ponavljam nisam znao, tako da ako znas, mozes objasniti osnivacu ove teme.
Hvala na nekim novim informacijama
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Dec 2010 00:13
|
offline
- bjdarko
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 16 Dec 2010
- Poruke: 11
|
Odličan odgovor. Uz dodatak da je najnovije istraživanje u solarnoj tehnologiji došlo do vrednosti efikasnosti od 42.3 ili čak malo više. U pitanju su "multijunction" solarne ćelije sa novim materijalima.
Pozz!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Dec 2010 20:36
|
offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
Karneks ::... sto se tice energije Sunca, siguran sam da HElijum ne ide do Litijuma, jer Hemijski sastav Sunca nije takav, a evo ti tabela:
Водоник 73,46 %
Хелијум 24,58 %
Кисеоник 0,77 %
Угљеник 0,29 %
Гвожђе 0,16 %
.......
A kako nastaje Li? I kako nastaju ostali elementi iz periodnog sistema elemenata? Na pocetku je postojala samo "supa" cestica, nista vise, onda je procesom nukleosinteze nastao H, pa He i Be, a u zvezdama dalje svi elementi.
Postoje dve vrste procesa konverzije H u He, to je proton - proton lanac i Ugljenik - Azot - Kisenik Lanac. Procesi pri kojima se stvaraju tezi elementi se nazivaju Alfa proces i Trostruki Alfa proces u njima se He konvertuje u teze elemente. Ne bitno koliko procenata jedna zvezda elemenata ima, sve dok postoji gorivo za fuziju ( a to ne mora da bude samo H -> He ), zvezda ce "raditi" posao. Svaka zvezda ima sve elemente iz sistema elemenata, jednostavno proces je toliko masivan, da se sve sintetise, u kolikim procentima, to je nije bitno, ali ima svega.
|
|
|
|
|
|
