Izjavljivanje saučešća

• 3Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, mcrule, boki199777
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se sa svima ali da ubacim još koju..

Što se tiče nekog "zvaničnog protokola" i nekakvog školskog primera u odnosima sa ljudima -
telegram je, ma koliko zastareo, i dalje jedini formalni i zvanični način izjavljivanja saučešća. Naročito kada je u pitanju osoba sa kojom smo u dobrim odnosima ali nismo veoma bliski, tj. nismo pravi, kućni ili dugogodišnji prijatelji (poslovni partneri recimo).

Telefonom se izjavljuje ljudima koji su nam bliski (dalja familija, prijatelji..).

Lično se izražava samo u krugu uže familije, najbližih prijatelja, komšija..

SMS se u tom smislu potpuno izbegava kao veoma neprikladan i čak uvredljiv način komunikacije. Bolje nemoj izjaviti saučešće nikako nego putem SMS-a. Čak mi je, iako neobično, puno prikladnije poslati prigodan mejl umesto telegrama nego SMS.

Što se mene lično tiče, nikada to nisam voleo da radim telefonom. Teško je u tim trenucima pronaći prave reči a telefonom još teže i obično i jedan i drugi sagovornik posle jedne ili dve rečenice ostaju bez teksta i tu dolazi do neprijatne situacije (ćutanje). Ume da bude i nezgodno jer ljudi različito doživljavaju različite stvari. Neko je u žalosti i onda mu telefon zvrnda non stop. Potpuno bez veze.
Ako mi je neko blizak uvek to radim lično. Ako je neko dalji, pošaljem telegram u znak poštovanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ето, како прст судбине може да покаже прави начин. Нажалост. Пре сат времена сам на улици видео плакату ( тако код нас зову посмртне огласе) . Умро рођени брат мога ученика, син мога колеге. Шокиран, крећем улицом и дохватим се телефона да питам за број мог ученика и у том моменту - он стоји преда мном. Лепио је плакату и окренуо се кад је завршио. Како смо се погледали у очи а да нисмо заплакали, не знам ни сам. Наравно да бих иначе кренуо право у њихов стан, а позвао бих да видим где је.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@slobobgd i roki

Навео сам таксативно и као што се може видети тек на трећем месту је писмо са напоменом ако се у том месту практикује такво што.
У мом крају само поп одржи своје али сам био на пар сахрана где свако ко жели може одржати мини говор или прочитати текст. Немојте мислити да је то нека новотарија јер се то практиковало и пре сто година. Као доказ имате сцену из филма ''Ко то тамо пева'' на сахрани сеоског учитеља. Роки чак написа да има књигу бонтона у којој је то забрањено, само што та књига са својим правилима понашања није универзална. Првенствено се примењују у Западној Европи, Америци и Аустралији док имате доста примера где нека су апсолутно друкчија у другим традицијама и културама.

Опроштајно писмо је један прелеп вид да се ода последња почаст покојнику, изрази саучешће родбини и пријатељима а уједно и укаже на сву погубност одустајања од слања честитки и разгледница. Немам ништ апротив кратких порука преко мобилних телефона или ел. порука али ништ ане може дочарати емоције и вашу искрену жењу као што то чини писмо или честитка. Пробајте није тешко. Ја свак егодине купујем (пре су то биле Уницефове) честитке које израшују деца у домовима и шаљем их мени драгим особама. Шта више онима који су у близини одем пешке или упалим ауто и лично однесем до њиховог поштанског сандучета.
Немојте помислити да је то нека самореклама или промоција већ исказивање поштовања.

Што се тиче смртних случајева имао сам такође прилику да присуствујем једном таквом писмо. Братич није могао доћи на сахрану јер ради у Русији (Камчатка) и послао је једно тако лепо писмо.
У ставри није га послао поштом јер би онда стигло сувише касно, већ је написао електронско писмо али је замолио да се оно не одштампа већ препише и прочита. Апсолутно нико није имао примедбу.

Свако добро

• 2Ovo se svidja korisnicima: Hiperborejac, markus2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наравно. Када су околности очигледне, а људи добронамерни, онда се све може разумети. Мој комшија није стигао на сахрану мајци. Живи на Новом Зеланду. У граду тада није постојао фрижидер (да не идем сада у детаље), а њему је требало минимум пет дана да се организује и дође. Ко би могао да замери. Чак ни увек злобна чаршија није имала коментар.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Srki94, Dusan, markus2, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hiperborejac ::1.Лично
2.Телеграм
3. Писмо (али само под условом да се приликом сахране прочита-ако то у том месту обичај дозвољава)
Пример: Драги брате, ујаче, стриче, пријатељу...(зависи коме се обраћате) и остала ожалошћена родбино, пријатељи и комшије. Нисам у могућности присуствовати ... па вам овим путем израшавам своје најдубње саучешће. Нама драгом покојнику да Бог подари Рајског насеља а свима вама здравље итд итд

Što sam starija, sve više me nerviraju običaji i ceremonije, naročito u teškim trenucima.
Čitanje oproštajnih pisama spada u običaje, to bih ostavila za užu porodicu, nikako za sve prisutne.
Zabranila bih odlaske na sahrane ljudima koji zapravo ne saosećaju sa porodicom!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rapha ::SMS se u tom smislu potpuno izbegava kao veoma neprikladan i čak uvredljiv način komunikacije. Bolje nemoj izjaviti saučešće nikako nego putem SMS-a.

Nista ja tu vise ne bih dodao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Saučešće izjavim lično ako želim da ga izjavim, nikako drugačije.
Roditelji koriste telefon nekada ako nisu u mogućnosti da odu lično, ili ako ih neko pozove da javi da je neko umro.

Javlja se familiji preko telefona. Javlja se ljudima koji treba da spreme sahranu preko telefona.
Svi ostali koji nisu familija obično saznaju preko drugih ljudi ili umrlica (plakata) koje se nalepe po banderama. Pa ko želi, dođe i upali sveću pokojniku i izjavi saučešće porodici.

Živim u maloj sredini i telegrami se ne praktikuju.
Verujem da bi izgledalo vrlo čudno da uputim telegram nekoj porodici koja živi na kilometar-dva od mene ...

+ --offtopic o običajimaE sada, ono što meni smeta kod običaja uopšteno je to što su skroz neprikladni ovde gde ja živim.

Ovde je običaj da svako ko ide u pratnju treba da ostane na večeri.
Svako svakog zna i većina ljudi će doći da izjavi saučešće.
Pričamo o više od stotinu osoba koje dođu da jedu uveče.
Neki put se daje više od pet večera da se nahrani svako...
Sve o trošku porodice pokojnika.

Uz tu večeru obično ide i neprikladno smejanje, ogovaranje itd. dok ožalošćena porodica pati.
Tu je i stres, egoistične kuvarice koje znaju sve običaje itd.
Seljačka posla

Meni je daleko prikladniji onaj sistem gde se narod skupi u nekoj kapelici. Kaže se koja reč o pokojniku, sahrani se pokojnik i svako svojim kućama.
Čak sam više puta rekao, iako će se sve to izmeniti dok dođe moje vreme da riknem, ako postoji način - usloviću ljude koji treba da me sahrane da to urade fino i lepo, bez ikakvih običaja i glupiranja.

P.S. Od skroz WTF situacija sam video kako ljudi javno na Facebook zidovima izjavljuju saučešće uz neku dubokoumnu poruku ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@неприметна

драга моја оног момента кад се одрекнете традиције и обичаја постајете нико, не постојите или у најбољем случају сте ''неприметни''. Без жеље да вас увреди ова моја претходна реченица или да нас одведе у расправу већ да укаже на погубност одрицања себе-свог идентитета.

Свако добро

ПС.
препоручујем не само вама већ и свима да одвоје пар минута за:

Ожиљак-Десанка Максимовић
youtube.com/watch?v=-rblRuQF1_g

… nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca. Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane; “ljubim te”, “mislim na tebe”, “nedostaješ mi”. Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine…

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tradiciju poštujem toliko da ne zaboravim odakle potičem. Slavim Sv. Nikolu, idem kod mojih na Sv. Aranđela, obeležim Novu Godinu 1. Januara, okupimo se na Badnje veče, Božić i Uskrs. I to je sve!

Na saučešća idem u Gradsku kapelu,odnesem cveće, ispoštujem porodicu koja je u žalosti, ali odem kući PRE sahrane.
Nerviraju me popovi, nerviraju me komentari 'ucveljenih' sugrađana koji koriste takve prilike da se ispričaju sa poznanicima, a ujedno 'odrade' saučešće.
Još više me nerviraju daće posle sahrane koje liče na sve samo ne na tužni skup.

Što se tiče mog nadimka, želela sam da ostanem neprimetna te se nazvah tim imenom, volela bih da mi je to pravo ime.

Drugi deo Vašeg posta je romantično- nostalgičan, a mi imamo teme i za takve + emocijehttp://www.mycity.rs/Blog/Nostalgija-6_12.html .

• 2Ovo se svidja korisnicima: Snorks, Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@hiperborejac

Običaji su u redu ali mi ih imamo previše i većinom su naporni, glupavi i često opterećujući i neprikladni. Da ih ne nabrajam sve, uzmimo sahranu za primer, ovo što je Srki napisao.
Pa to je za te nesrećne ljude toliko opterećujuće da je to strašno. Čovek je u žalosti, oprostio se od drage i bliske osobe a treba da gleda i sprema hranu i piće za gomilu ljudi, koji se uglavnom ponašaju kao da je svadba a ne sahrana. Pa ti ljudi nemaju obzira za ožalošćenu porodicu. Da imaju obzira uradili bi ovako kako je Neprimetna napisala, eventualno uz to bi ostali na samoj sahrani.

Dalje, koliko ljudi znaš koji kažu da ih nešto jako smara ali jbg, takav je običaj? Ja baš mnogo. Zašto bih bilo šta radio na silu samo zato što je takav običaj? Neću.

Eto, na mom venčanju smo bili samo žena i ja. Kumove sam upoznao tog dana. Čak ni roditelji nisu bili prisutni. Da ne pominjem da nije bilo pucanja u jabuku, preskakanje tarabe, veranja uz drvo, kićenja pogača, bacanja pšenice i kukuruza.. Nije bilo baba sa brkovima koje nas ljube u usta. Nije bilo tetki sa trajnim frizurama, belim providnim bluzama i čipkanim brusevima, podznojalih ispod miške od poskakivanja. Nije bilo teče iz Krajine koji siluje muziku dok svi ostali gosti od smora ne odu kućama.. Bilo je to samo za nas i samo onako kako nama odgovara. Bilo nam je super. Za to, šta će drugi da kažu, baš nas briga.