|
Питање је било:
Занима ме како ваша црква гледа на покојнике и однос према њима у одређеном периоду послије смрти. Да ли има вријеме када се иде на гроб? Да ли се даје помен као код православаца (четрдесетодневни, полугодишњи, годишњи)?
Ево дијела одговора који сам добио:
Nas odnos prema pokojniku je iskljucivo vezan za biblijsko razumevanje covekovog stanja posle smrti. Biblija kaze da kad covek umre on vise nije svestan nicega, odnosno da ne postoji neki odvojeni entitet njegovog bica koji egzistira posle smrti sam po sebi (kao sto je verovanje da dusa ili duh coveka postoji odvojeno od tela posle smrti). Postoje brojni bibljiski stihovi koji ukazuju na to (Ps. 146:3-4, Knjiga Propovednikova 9:5-6, Isaija 38:18-19). Mrtvi spavaju u prahu zemaljskom ( Danilo 12:2, Jovan 11:11-14) i vaskrsnuce sa Isusovim drugim dolaskom (1 Solunjanima 4:13-17).
Stoga mi nemamo obicaj da idemo na pomen ljudima posle smrti jer nema teolosku osnovu u Svetom Pismu. Mi obilazimo grob preminulih, sredjujemo ga ali ne u tom smislu kao sto ste spomenuli u navedenom pitanju.
|
