Zaštita proizvoda

5

Zaštita proizvoda

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1829

Nama bi svaki skoro proizvod mogao da se zaštiti pogovoto, zimnica, i slatko,
Mogla bi gibanica, pored domaće slanine i pečenice
Mogao bi i pekarski krompir
Kolač na kuruzovinu
Pašteta od čvaraka
Itd, itd,



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Има одређен број који би могао да носи жиг "зделано у србији" или "маде ин Сербиа".
Уместо гомиле некорисних агенција у државној управи,могла би власт да оснује неко тело,које би потпомогло заштити порекла производа.Како материјалних,тако и нематеријалних.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Љубав према воћу, од ране младости је определила Николу Николића (58) из Бијељине, да се већ 40 година бави калемарством и калемљењем, углавном, старих, аутохтоних сорти воћа из БиХ и региона.

Иначе, Никола је само наставио породичну традицију калемарства, наслеђену од деда, оца и стрица, и неуморно ради на спашавању и промоцији старих сорти јабука, крушака, трешње и шљиве.

Старе сорте воћа имају посебну вредност у нашим животима, али су и отпорније на болести, сушу, мраз и не траже огромна улагања, ђубрења и наводњавања као ове "новокомпоноване" воћке , подсећа Никола.

кисељача, ђулабија, видовњача, бедрица, петровача, медњача,стара хусеинбеговача, јерибасма, глибањка, кантаруша, кујина сиса, јечменка, лубеничарка

https://www.novosti.rs/c/republika-srpska/vesti/96.....800-godina

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Листу од 52 елемента нематеријалног културног наслеђа Србије допунио је још један фолклорни бисер - банатско "Мало коло".
У просторијама Академског друштва за неговање музике - "Гусле" у Кикинди данас ће бити промовисано као елемент са Листе нематеријалног културног наслеђа Србије. "Мало коло" сада је под редним бројем 53. и једно је од три кола, уз "руменку" и "коло у три", која су на овој репрезентативној националној листи.

Традиционално банатско "мало коло", игра се уз музику у затвореном или отвореном колу у којем учествују и млади и стари, жене и мушкарци, међусобно повезани "војвођанским хватом" који подразумева да жене држе руке на раменима мушкараца, а они се, међусобно хватају за руке иза леђа жена.

- Највише је заступљено у ...

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/967853/ma.....rba-banatu

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Пројекат Привредне коморе Србије "Стварно у Србији" и колективни жиг "Чуваркућа", осим што су гарант домаћег квалитета и порекла, снажна су подршка и ветар у леђа малим и средњим компанијама да њихови производи буду још видљивији на тржишту и ближи потрошачима.

Породична компанија "Кирка фарма" конкурисала је за жиг, па се међу 450 "чуваркућа" нашао и чај "кирколина", производ настао од домаћих мешавина лековитог биља и шумских плодова, као резултат знања и искуства наших стручњака фитофармације.

https://www.novosti.rs/c/vesti/preduzetnik/958617/.....ih-plodova

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1829

Srpski ćilim, većina od nas ima-imala je babe čije su vredne ruke, tkale ćilime, bojile vunu, prele, itd...
https://rs.sputniknews.com/kultura/202103041124772.....-trajanja/

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Нажалост, немамо стратегију да заштитимо оно најбоље чиме се наша земља поноси и што подиже њен углед у иностранству и не умемо на тим производима или манифестацијама да зарадимо.

Кад питамо стране туристе, привреднике, љубитеље спорта, уметности или добре хране на шта помисле кад чују име наше земље, најчешћи одговори су: Новак Ђоковић, „Егзит”, Гуча, „Фест”, али и лесковачки роштиљ, ракија шљивовица, домаће слатко, пиротски ћилими, џемпери из Сирогојна. Све су то познати српски брендови, оно чиме се поносимо и разликујемо од других.

Термин „бренд”, међутим, у српском језику, па ни у нашем законодавству, не постоји.

– Постоје робна марка, жиг, позната робна марка и несумњиво позната робна марка. Производи као српски пасуљ, српска кобасица, српски мед или српска малина су генерички називи који се не могу заштитити. Могла би се, рецимо, заштитити врста меда названа „наш мед” као робна марка, и под тим именом да се удруже заинтересовани произвођачи који би поштовали одређене технолошке стандарде и систем контроле производње и квалитета. Сигуран сам да би то купци прихватили, нарочито инострани, и плаћали одговарајућу цену. И потрошачи, и произвођачи, и држава кроз њене тржишне механизме, имали би користи – уверен је Жозеф Лончар, члан комисија за маркетинг и за заштиту интелектуалне својине Међународне трговинске коморе, чије је седиште у Паризу, а Србија је једна од држава оснивача.

Пошто, дакле, бренд није правна категорија, он се не може законски заштитити, али могу робна и услужна марка, односно жиг, као и ознака географског порекла које видимо на одређеним производима.

Шта та заштита подразумева? Шта је потребно за националну и међународну регистрацију жига, колико то кошта, објашњава Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину Србије.

– Жигови и ознаке географског порекла су знакови разликовања ....

https://www.politika.rs/scc/clanak/488728/Imamo-adute-za-svetsko-trziste

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Ракијски казан је пре тачно сто година био први пријављени проналазак у тадашњој Управи за заштиту индустријске својине Краљевине СХС Патент „Строј за печење ракије” Милана Јовановића из Новог Сада из 1921. године

Ове године се навршава читав век од првог патента регистрованог у Заводу за интелектуалну својину. Проналазак „Строј за печење ракије” 1921. регистровао је казанџија Милан Јовановић из Новог Сада. Реч је о пренесеном мађарском патенту, који је његов творац најпре 1909. заштитио у тадашњој Аустроугарској.

Чињеница да је ракијски казан први пријављени проналазак у тадашњој Управи за заштиту индустријске својине Краљевине СХС, за социолога Илију Маловића представља симболичан доказ да је ракија уједно занимљив социолошки и историјски феномен. Он каже за наш лист да је реч о пићу које је увек делило судбину српског народа.

„У средњем веку међу Србима је доминантно пиће било вино, али га је пила властела која је једина, осим знања, поседовала и услове за његову производњу. Ипак, ракија је ...

https://www.politika.rs/scc/clanak/488986/Istorija-kroz-casu-rakije

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Није производ у питању,већ врста.

Историјски успех: Крагујевачки голуб-високолетач проглашен аутохтоном врстом

„Крагујевац на крилима голуба“ радни је наслов књиге која ће бити објављена до краја године у којој Далибор Портић из овог града до детаља објашњава како се годинама борио да аутохтона раса голуба, пуним именом „Крагујевачки голуб – високолетач“ постане део светског и европског каталога.

https://ucentar.rs/2021/10/07/istorijski-uspeh-kra.....ogalerija/

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1942
  • Gde živiš: Karlmarksland

Од њиве до теглице, лесковачки гурманлук спреман по оригиналној рецептури, "путује" чак осам месеци

Удружење "Лесковачки ајвар", када је покренута и процедура за заштиту његовог географског порекла,имао је 25 члана, оснивача, али их је данас остало само пет - најупорнијих.

Ајвар, по елаборату, правимо искључиво од "куртове капије". Почели смо са сопственом производњом паприке на 16 до 20 ари, а сада обрађујемо готово пет пута већу површину и набављамо додатне количине од других, проверених домаћина. Годишње произведемо око 6.000 тегли млевеног или цепканог, љутог или слатког ајвара. То је генеричко име, попут ракије, кромпира, сира или качкаваља, а на њега се додаје географско порекло. Ајвар се, наравно, производи широм Србије, али оно што наш чини специфичним су земљиште и клима, односно услови у којима производимо паприку. То је наша тајна, уз сировину и чак 290 сунчаних дана у години ....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1046115/s.....sam-meseci

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 893 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 4 sakrivenih i 843 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, aramis s, Astore Vajola, Atomski čoban, Brankoni, darkangel, Dorcolac, dragon986, Drug pukovnik, dulentse, Georgius, Hoegaarden, hyla, Japidson, kaptain, Konda, kybonacci, loon123, lukac, MegaVLAdaR, mercedesamg, Mercury, mikrimaus, Miskohd, nenad81, NoOneEver Dreams, prekodrinski, Recce, rovac, royst33, ruso, S-lash, Snorks, Steeeefan, Toni, vasa.93, VJ, Vlada1389, vlahale, vlvl, voja64, yoshich, yrraf, |_MeD_|