Zaštita proizvoda

6

Zaštita proizvoda

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2312
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Ne spada u ''zaštitu proizvoda'', ali spada u ''svetsko a naše''.....

02.12.2021.god.na zasedanju Generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu (UNWTO) Mokra Gora je proglašena za najbolje turističko selo sveta.

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1061867/kustu.....alja-sveta



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Није производ у питању,већ врста.

Буша и Подолско говече

Буша припада групи краткорогих говеда (Bos brachyeros europeus) те је стога називају још и домаће краткорого говече. Буша је била најдоминантнија раса говеда на Балкану од раног средњег века па све до средине двадесетог века и већ поменуте смене високопродуктивним расама. Употребљавана је за рад, али и за добијање млека и меса.

Бушу одликује срнећа губица ....

Подолско говече или популарно подолац представник је групе примигених говеда (Bos europeus primigenius) и директни је потомак дивљег говечета под називом Тур (Bos primigenius) за које постоје подаци да је насељавало подручје Балкана још од касног палеолита (пре више од дванаест хиљада година). Све до пре неких 150 година подолац је био распрострањен по целој територији Војводине и Славоније, областима познатим по пољопривредној производњи. За разлику од буше која се користила за комбиновану производњу, подолско говече употребљавано је искључиво за рад. Штавише, сматра се најбољим представником радног типа говеда.

Глава подолског говечета има клинаст изглед...

http://ekoblog.info/goveda/



offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 412
  • Gde živiš: ZR

Сећам се како су запињали да "укину" примитивне сорте, а уведу племените, или бар оплемене.
Него, Нонијусима је родоначелник био истоимени ждребац,плен из Наполеонове војске. Настали су у Мађарској, били заступљени по Војводини, Славонији, и сада су наши, аутохтони?
Као када су покушавали да региструју јазавичара као војвођанску аутохтону расу паса- такс(и)!?
Ниђе логике.

Подолац, како му и казује име, вуче корене из данашње Украјине, па их довукоше што Славјани, што Угри. Погледајте неки јутјубећи прилог из Хортобађ Пусте у суседној нам Мађарској.
Чикоши јашу нонијусе, витлају подолце, а гаје и интересантну овцу, примитивна праменка са "вадичеп" роговима.
Комшије их поштено зову "рац бирка", илити српска овца.
Онда наши стручњаци новинарског типа ударе етикету мађарска рац бирка?
То су чувене витороге, које смо сачували по фрескама и збиркама народне поезије, док их уживо има у траговима!
Балканске примитивне, али издржљиве, здраве и скромне.








offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Заборављене пожегача и маџарка

Када се с јесени сумирају резултати берићета код нас, доста се говори о томе како су родиле шљиве, која ће бити цена и какав ће бити пласман плавог рода. Србија је некад била у свету позната по производњи и извозу квалитетне шљиве, али то, нажалост, више није тако. У нашим шљивицима последњих година превлађује шљива стенлеј, која садржи мали проценат природног шећера и самим тим је лошег квалитета, и као таква никог не занима. Није укусна за јело, од ње не може да се направи квалитетан пекмез, а о квалитету ракије и да не говоримо.

Нажалост, наше домаће аутохтоне врсте шљиве маџарку и пожегачу више нико и не помиње. Кажу вирус под називом шарка уништио је засаде ових шљива, а пошто је стенлејка отпорна и углавном добро роди сваке године, проширују се засади ове неквалитетне сорте увезене из Америке.

Шарка напада лист шљиве, уништава га и онда плод не може да апсорбује потребне хранљиве материје, па не успева да сазри до краја, суши се и опада. Годинама очекујемо да наука пронађе препарат којим ће се заштитити и спасти ова сочна сорта шљиве. Стручњаци се не оглашавају, а по свему судећи и мало раде на томе.

https://www.politika.rs/scc/clanak/494511/Zaboravljene-pozegaca-i-madzarka

offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10857

amstel2 ::Заборављене пожегача и маџарка

Када се с јесени сумирају резултати берићета код нас, доста се говори о томе како су родиле шљиве, која ће бити цена и какав ће бити пласман плавог рода. Србија је некад била у свету позната по производњи и извозу квалитетне шљиве, али то, нажалост, више није тако. У нашим шљивицима последњих година превлађује шљива стенлеј, која садржи мали проценат природног шећера и самим тим је лошег квалитета, и као таква никог не занима. Није укусна за јело, од ње не може да се направи квалитетан пекмез, а о квалитету ракије и да не говоримо.

Нажалост, наше домаће аутохтоне врсте шљиве маџарку и пожегачу....


Dženarika Zaljubljen
Madžarke i njih najčešće viđam. I najviše ih skupljao Neutral

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 412
  • Gde živiš: ZR

Џанарика, по Војводини позната као ринглов.

Имали смо, по провереној информацији брата од ујака који је са екипом шврљао по туђим воћњацима, шампиона општине.
Садница племените сорте се сломила, калем пропао а из остатка је изникло чудо!
Изгледало је као топола или јаблан, уско, високо у ...кхм, са озбиљним трњем.
Плодови крупни жуто наранџасти, као зрели благо киселкасти, добри за јело, пекмез а вала и ракију.

Дестилисано због тога што је већи део био ван домашаја, па се тек као опало скупљало у кацу.
Висина и трње- да је опстало, звао бих Бер Грилса да бере, чик ако може!

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Преминуо је Петар Тутовац, један од твораца чувеног "Плазма" кекса .
Петра Тутовца је из Хрватске довео Милош Рељин, на предлог тадашњег директора Момчила Филиповића, оснивача компаније "Бамби".

- Шездесетих година прошлог века кренуо у потрагу за најбољим кексом у Европи. После годину дана обиласка свих фабрика, пут ме довео до Милана, где сам на великој реклами видео “плазмон”. Тај кекс се топио у устима. Пресекао сам и одлучио да се бавим само тим кексом - говорио је Филиповић.

Док је тражио подршку за изградњу кексаре у Пожаревцу, Филиповић истовремено трага и за стручним кадром. Обраћа се Милошу Рељину, који на препоруку доводи Петра Тутовца из Хрватске. Управо његово име везује се за почетак производње “плазма” кекса у Србији.

Тутовац Радио је у малој производњи кекса, где није био задовољан. Он тада породицом долази у Лесковац. Када је дошао, имао је диплому мајстора за производњу кекса, коју је добио на курсу у фабрици “Краш”. У међувремену напредовао и после систематизације постао технички директор.

Убрзо је покренута акција за избор имена фабрике у Пожаревцу. Назив "Бамби" су дали родитељи и деца на том конкурсу.

Награда је било породично летовање на мору. “Плазми” је Филиповић дао име.

offline
  • ... i pozdravite Vašu mamu!
  • Imam "strašnog" petla. :D
  • Pridružio: 20 Mar 2006
  • Poruke: 3709

Kad smo kod ringlova, tu je i dud. Dudinje, tako dobre za rakiju. Još su moj deda i njegovi tata i deda, skupljali dudinje za rakiju. Ponjava se raširila ispod, da lepo napadaju, da se ni jedna ne baci, ne zagubi... A deca su volela da ih jedu. A kad su ih uhvatili da jedu, dobili su batine! Jer, to je bilo za rakiju. A tada su se šorom šetale i guske. Ondak su morali da paze da ih guske ne jedu, jer guske su takođe volele dudinje. A kad su napadale one di je već počela fermentacija i guske su uspele da ih se najedu, imali smo pijane guske po šoru. Teturale su se levo - desno, padale... Pretpostavljam da je neka i u loncu završila. Jer je jela dudinje. A dudinje su za rakiju... Mr. Green

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 412
  • Gde živiš: ZR

Бели, рози и црни дуд!
Некада масовно гајени због исхране свилених буба, после комисијски сечени и уклањани, гре'ота.
Довољно сам стар да памтим дрвореде по селима Војводине са преовлађујућим дудовима.
Дудара удара! Неко би потегао и риму са лудара, али то је до лошег печења.
Био је и "Дудо бренди" , чини ми се негде из Хрватске (Бадел или Звечево? ).
Памтим не само поњаве већ и најлоне веће квадратуре, али не и да нас је неко гањао ако поједемо који дудић, ако није Хасан.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 458

Dud je bio poslastica i mojoj generaciji iz prve polovine 60ih.
U selu su planski sađeni mahom u tzv prekim ulicama gde su kuće ređe a ulica široka tamad da se udene mesto za razne igre.
Ti dudovi su bili mesto za pentranje,da se zasladiš a i kad se zarati pogodak sa dudinjom je ostavljao i fleku koju ni onaj iz paintBola ne ostavi.
Ništa manje nije značajan ni komad suve grane sa čijim se cepanim komadima prirodno oboji rakija.
Za tu se rabotu od sušenog dudovog drveta u flajku sklapao krst i sl.a zarad bojenja friške rakije .
Bio je dud nekad in a danas od želje da se posadi stablo patuljastog duda u onoj padajućoj formi za dekoraciju vrta i da se izede neka dudinja od želje.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1067 korisnika na forumu :: 60 registrovanih, 7 sakrivenih i 1000 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., arzak, Bahuss, Bobrock1, branko7, Bubimir, ccoogg123, Centauro, crnitrn, dejanbenkovic, Denaya, djordje92sm, DonRumataEstorski, dragoljub11987, DrugiREI, FileFinder, Georgius, goxin, haris1913, ILGromovnik, Istman, ivan979, kaptain, karevski, Karla, kihot, Kubovac, Kvazar, ljuba, mercedesamg, mile23, miodrag, Mlav, nemkea71, oldtimer, opt1, Outis, raskoljnikov, robert1979, Rocker, royst33, S-lash, shone34, Sirius, Slingshot, slonic_tonic, Srle993, Srpska zauvjek, taz1cl, Tragač, Username1000, vlad4, vobo, vukovi, Yellow Pinky, yrraf, YugoSlav, zdrebac, zziko, 223223