|
Pokretne crte
ljubicaste, plave
crvene i zute,
dolete
zatrepere
zavrte se
u magije,
u zlatne kugle.
Ko se to bojom doziva.
Magicni knigovi lokvanja
zatvaraju vodene struje.
Svetlost je jedino pamcenje.
Jezeru severnog Ontarija
Dosla je u posetu
Moneova "Impresija"
Stablo tisine
Izmorena lomacama i suzama
sklonih se u tvoju tisinu.
Osluhnuh ucenje prirode
da ima dobra u svemu.
Otece modra reka iz mojih zenica,
utece ropac iz moga grla,
prasak granata zamenise
reci prastanja:
da blazene daleke kuce
ne tonu nikada vise
u mrak, u rane, u prah.
Nastani se u moje misli
sudbonosno pitanje:
gde lezi poreklo nase zabune?
Katarina Kostic
|
