|
Dr Radoslav Radenković, KAZIVANJA O NEČASTIVIM SILAMA, Prosveta, Niš, 1991.
Ne tako davno naleteh na ovu knjigu Radoslava Radenkovića, pravu riznicu autentičnog srpskog narodnog stvaralaštva koje zadire u domen fantastike i natprirodnog. Sastoji se iz 152 kazivanja. Evo nekih...
Uživajte 
LELE, KVO MI JE OVOJ NA GLAVU
Otišle moje etrve na njivu i tam se zamandale, žene, kvo li su prajile, stavnile mlogo. Jedna od nji bi mlogo gluva. Kad se vrtale odi njivu, ova druga osetila na glavu nešto teško kako tuč i rekla na ovuj gluvu: "Lele, Milice, kvo mi je ovo na glavu ovolko teško?" A toj što jo se bilo natrpalo na glavu, počelo da se žljebi: "Ljelje, Miljice, kvo mi je ovoj ovoljko teško na gljavu". I takoj pričalo još neki put dok ovaj gluvava neje čula. Kad čula, onaj rekla: "Lele, snajke, toj su mori osenje!" Kako toj rekla, onoj nešto zamaučalo kako mače i smakljosalo se niz njojnu grbinu. One se tag prosvestile i počele da beže na kam dom.
. . .
Pričav ljudi da onaj na koga mu tatko umre salte nego on da se rodi, umeje sas vampiri da priča. Ako u selo ima nekoj što se povampirija, samo taj čovek umeje sas njega, samo on može i da ga vidi. Ako ga ubode sas iglu, vampir više neće da gi dosađa na ljudi, neće više da plaši selo.
ISTIN SI TOJ BILO
Moja mati je pričala kako je napred bilo. Ljudi tag nesu primali nekcije, pa umru i povampire se, naprave se na đavoli. Takoj jedanput noču čula se svirka i gajde i oro bilo po sred selo: cvrku, oku, vesele se. Mati izlega da čuje, a bašta voj rekal: "More, uvleči se u kuću da i ti ne počneš da sviraš. Toj đavoli!" Istin si toj bilo.
KAD JE BIJA PETRONIJA U BRIGADU
Još jedno da ti ispričam davno što je bilo jošte rat kad beše partizanski.
Kad je bija Petronija u brigadu kude streljav dražićovci i kad gi postreljali tija zdravi i pravi ljudi, oni se tegaj iskvarili, vampirili se, pravi i zdravi ljudi. Petronija čuvaja stražu i svaki noć videja konja beloga i na konja čoveka sve sija ko slunce. Toj tako dolazilo i prolazilo svaki noć, pa se posle izgubija.
|
