|
могао бих
*
Могао бих те јутром тражити, али нећу.
Ако те јутро затекне,
разочараће се вече мјесечине на лицу јуна.
Могао бих те пронаћи у дугиним бојама, али нећу.
Ако те тамо пронађем, увриједиће се руже маја.
Могао бих те споменути у пјесми, али нећу.
Ако те не споменем,
остаћеш записана само у мом срцу жеља.
Могао бих живјети без тебе, али нећу.
Ако будем живио без тебе,
то ће бити само кад не будем знао за себе.
Могао бих те описати у роману љета, али нећу.
Ако те опишем,
заљубљени ће помислити
да причам о њиховој љубави.
Могао бих те обљубити, али нећу.
Ако те будем обљубио јавно,
ти ћеш бити поред мене далека у срцу.
Могао бих те не наћи, али нећу.
Ако те не нађем у овом свијету Јаве,
знам да ћу те у сновима наћи.
Могао бих отићи, али нећу.
Ако одем ти ћеш остати
у чврстом загрљају сјећања.
Могао бих плакати, али нећу.
Ако суза сама проговори,
вапаје њене нећеш чути.
Могао бих ти се надати, али нећу.
Ако се будем надао,
вјетар ми може поломити крила,
па бих могао пасти у провалију туге.
Могао бих летјети, али нећу.
Ако будем полетио,
зауставио бих се у меким облацима неповрата.
Могао бих нестати, али нећу.
Ако нестанем неће нестати оно
лијепо међу нама у ноћима мојих маштања.
Могао бих изрећи опомену, али нећу.
Ако се казним опоменом,
она неће измијенити однос према нама.
Могао бих зауставити колебање, али нећу.
Ако се престанем колебати,
зауставићу и вјеровање у нешто
што знам да доћи неће.
Могао бих те дозивати, али нећу.
Ако те будем гласно дозивао,
нестаће њежне ријечи сна.
Могао бих те обожавати, али нећу.
Ако те будем обожавао,
тада би ме заробиле пјесме звијезда о теби.
Могао бих те опјевати, али нећу.
Ако те будем опјевао биће узалудно,
јер си необјашњива и неописива.
Могао бих ти нанизати вијенац ружа, али нећу.
Ако га будем нанизао,
он ће имати облик твога срца.
Могао бих те чекати, али нећу.
Ако те будем чекао,
пјесма душе неће те чекати.
Могао бих те заборавити, али нећу.
Могао бих…
*
Могао бих, али нећу!
***
|
