|
Poslao: 10 Maj 2004 15:28
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2004
- Poruke: 126
- Gde živiš: Toronto
|
Moja omiljena........
STREPNJA
Ne, nemoj mi prici
Hocu izdaleka da volim
i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lijepa s
amo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi pric
i Ima vise drazi ova slatka strepnja,
cekanje i strah.
Sve je mnogo ljepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici
Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvijezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2004 21:59
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2004
- Poruke: 181
- Gde živiš: Banjaluka
|
~~Barbara~~
Sećaš li se Barbara
padala je kiša neprestano
nad brestom toga dana
A ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana
Pod krupnim kapima kiše
Sećaš li se Barbara
Sretoh te u ulici sena
Smejala si se
I ja sam se smejao
Sećaš li se Barbara
nisam te ni poznavao
A nisi ni ti mene
sećaš li se,
sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek
ispod neke kapije zaklonjen
viknuo je tvoje ime Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
I bacila si mu se u zagrljaj
sećaš li se Barbara.
Ne ljuti se što ti kažem "ti",
jer ti kažem nekom koga volim,
Pa makar ga samo jednom vidio u životu.
jer ti kažem nekog koga volim
Pa, čak ako ga i ne poznajem.
Sećaš li se Barbara
i ne zaboravi nikad tu kišu
tako blagu i tako srećnu
Na tvom licu srećnom
Nad tim gradom srećnim
Tu kišu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom iz sjećanja.
Oh, Barbara
Velika je svinjarija ovaj rat
i šta li je sada sa tobom
Pod kišom od gvožđa
vatre, čelika, krvi,
a onaj što te je stezao
u zagrljaju zaljubljeno
da li je umro, nestao
Il je možda još živ
Oh, Barbara
Još uvek kiša pada
nad brestom
kao što je padala nekad
Ali nije to isto
Jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše
Užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše
gvožđa, čelika, krvi
Već prosto kiša od oblaka
Koje odnosi velika struja iz bresta
da istrune negdje daleko
Vrlo daleko od bresta
od koga nije ostalo ništa.
ŽAK PREVER
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2004 17:08
|
offline
- Pridružio: 23 Apr 2003
- Poruke: 469
- Gde živiš: cardak, ni na nebu, ni na zemlji
|
hmm... danima razmisljam... ali mislim da ne mogu da odvojim ni jednu...
najomiljenija mi je definitivno iskrena pesma-milan rakic, ali posto je vec ima na forumu ne bih ponavljala, a ako se ona izuzme... uhhh.. na teskim sam mukama...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2004 14:52
|
offline
- Pridružio: 25 Maj 2004
- Poruke: 82
- Gde živiš: Germany
|
A meni bi trebao gotovo cijeli forum za sve "one moje" koje volim... pa ipak da izdvojim... napisacu samo pocetak jer je strasno, strasno duga...
TETOVIRANA JESEN
M.B.R.
Ti neznas kako je carobno
znati da negdje postojis
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojis
u svijetu u kojem leptiri
i ne docekaju zoru.
Sakriven u tvojim venama
ja sam kap sto ne otice
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji.
Srecom ne gube klovnovi
na kraju svake price
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.
A ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu.
I ja te cuvam i nedam
i nemoj da se bojis.
A ako vec budes bodez
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
sto jos uvijek negdje postojis.
Te jeseni je u mojoj usecerenoj krvi
zaspalo cigance modrozelenih ociju
i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.
Sjecas se... bio sam kocijas
zaljubljen u svoju kociju
i u svijetlost nase zvijezde koja polako gasne.
Suton...
Iz mene odlaze klovnovi ulicom koja ne postoji
i hiljade svitaca donose svijece
nasem nerodjenom sinu.
Oprosti...
Na nebu je ustap i moja se sjenka boji
trubadura koji uglavnom razbija mandolinu...
Sad... nemam nista sem rima,
a i njih bi najradije da vratim
nekoj dalekoj zvijezdi sa koje sam sisao sanjiv.
Necu ti reci hvala, a necu ni da ti platim
jer si najveci krivac sto sam njezan i ranjiv.
...itd.itd... straaaaaaaaaaaaasno duga pjesma 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2004 22:39
|
offline
- jessica
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Mar 2004
- Poruke: 646
|
Imam mnoge omiljene pesme, ne mogu da odvojim ni jednu od njih kao najomiljeniju. Ali ima jedna koja je meni posebna jer sam prvo nju procitala u zivotu (ne racunam one decije pesmice pre toga).
SELICE
Kroz noc i vlagu
divlje se guske sele jugu
i bolno kricu.
Osecam zelju da mutnu neku
napisem pricu:
kako odnose one sobom
na krila svoja bela dva
iz duse moje drago nesto,
a ne znam kuda,
i ne znam sta.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2004 23:00
|
offline
- slavdza
- Građanin
- Pridružio: 11 Avg 2004
- Poruke: 30
- Gde živiš: Zemun
|
Kad neko generalno obožava poeziju, teško je da izdvoji samo jednu pesmu kao omiljenu. Teško mi je čak da izdvojim i omiljenog pesnika.
Ali ako već moram da se opredelim . . . to bi bila "Pesma o keruši".
Da li je potrebno da je citiram? To je pesma koju nikad nisam uspela glasno da odrecitujem, jer mi reči zastaju u grlu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2004 23:10
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
mislim da tu pesmu niko nije postavio do sada...
PESMA O KERUŠI
Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.
Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.
Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.
(Sergej Jesenjin)
------
nisam bas siguran da je ovo onaj prevod koji imamo u citankama...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2004 22:10
|
offline
- slavdza
- Građanin
- Pridružio: 11 Avg 2004
- Poruke: 30
- Gde živiš: Zemun
|
Bravo, Peco, ala hitro reaguješ! U pravu si, taj prevod nije onaj iz čitanke. To je izvanredni prevod Miodraga Pešića, po mom mišljenju najbolji i najverniji originalu. S tim što prva strofa ima i drugu verziju, koja je rasprostranjenija i koja glasi:
Jutros rano gde strn šumi, lupka,
Gde se beli trska, u guguti,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žuti’.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2004 03:20
|
offline
- ekv
- Građanin
- Pridružio: 14 Avg 2004
- Poruke: 159
- Gde živiš: Kosovska Mitrovica
|
moja omiljena pesma...
EKV - Ti si sav moj bol
Razmices zavese,
gledas obecani grad
svetla se pale, tinja zelja u tebi...
I jos uvek ti djavoli vire iz rukava,
svaki nokat krije otrov ljubavi
Ispitujes zaborav, obaras alibi
I biras ulogu kao haljinu za vece...
A uprolazu me dotakne miris noci i kaze --
Probudi se, pokreni se ...Probudi se, pokreni se!
Ti si sav moj bol ...
|
|
|
|
|
|
