|
* * *
Igramo igru,
da se pravimo
i pravimo se
da se ne pravimo.
Resimo,
da zaboravimo
ko smo, a
onda zaboravimo
da smo zaboravili.
Ko smo mi, zapravo?
Srediste koje posmatra
i razotkriva,
odabira put
kojim ce ici.
Ja sam svest,
taj mocni, savrseno lep
odraz kosmosa, ali
u nasem pokusaju,
da se uklopimo
u ranije stanje,
biramo ili nas
opcinjava,
ranija pozicija.
Da bismo
izbegli kaznu,
ili gubitak ljubavi,
odlucujemo da
poreknemo
svoju odgovornost,
praveci se,
da su se stvari
vec dogodile,
ili vladaju nama,
ili nas obuzimaju.
Sebe postavljamo nize,
i navikli smo
na takav
mazohisticki stav,
slabost,
neodlucnost,
a bili smo, zapravo...
slobodno srediste
kosmicke energije.
Vasa volja,
je vasa moc,
ne pravite se
da je nemate
ili ne zelite...
ima i nastavak ali ga ja nemam, mada mozda ce i ovo biti nekome dovoljno, poucno je...
|
