Phil Bosmans

Phil Bosmans

offline
  • life  Female
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Feb 2006
  • Poruke: 1307


RECI

Neke reci
pripadaju tisini.

Neke reci nikada
nece cuti
onaj zvonki ton budjenja.

Za neke reci tako je
i bolje.

Za neke bilo bi bolje
da su gore.

Da su gore s tobom ,
gore u znaku
tvojih zvezda.




PREMALO JE SRECNIH LJUDI

Godinama sam slusao nesrecne ljude,
slomljene i odbacene, iskorijenjene i
smrvljene pod kotacima,
bolesne, stare i usamljene.
Slusao sam ljude koji su imali sve
sto su god pozeljeli
i mogli si kupiti sto god su zamislili,
a opet su smrtno nesretni govorili:
"Sve mi to vise nista ne pruza. Sit sam svega".

Ja sam tek mali nestasko sa sitnom semenkom u ruci koju zelim poloziti u tvoje srce, kao sto seljak veruje u seme sto ga seje u dobru zemlju. Dodje kisa, dodje sunce. Dodje i nevreme i oluja. Seme nikad nece videti klasa. Ali ja verujem u Nevidljivoga koji iz jedne semenke stvara hiljadu zrna.

Usrecivati ljude
san je srecnih ljudi.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Apr 2005
  • Poruke: 2908

Prelepo, zaista, hvala za potpis Razz



offline
  • life  Female
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Feb 2006
  • Poruke: 1307

IZVOR U TISINI

Ako si se umorio
hodajuci prema zvezdama
da ljudima u noci
doneses malo svetla,
onda sedni u tisini
i poslusaj izvor.

Kad prodres do srzi stvari dovoljno duboko,
dobit ces oci za gledanje nevidljivih stvari
i usi za slusanje necuvenih.


REC TREBA POSTATI STVARNOST

Ljudski je san zapoceo
kao san deteta,
san pun igre i maste,
srecan san.

San je upropasten.
Coveka su uverili da su snovi laz
i da svaku srecu
mora skupo platiti.



GDE JE OSTALO CVECE

Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece dobrih, ugodnih, lepih stvari
u novinama i na televiziji,
u svakodnevnim razgovorima.

Ugusilo se i umrlo u lavini izvestaja o nasilju,
ubojstvima, katastrofama, velikim i malim skandalima.
Niko ga nije video, nito za njega cuo.
Ugusilo se i umrlo
u novcaniku trgovaca senzacijama,
na usnama zlogukih proroka.

Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece malih paznji?
Cvece onoga da smo dar jedni drugima:
muz zeni, zena muzu.
Svi ljudi jedni drugima.

Propalo je u malim kucnim ratovima,
u krizama i svadi jer smo tako tvrdoglavi,
jer ne mozemo prevladati svoju smesnu osetljivost,
svoju razdrazljivost.

Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece zasticenosti i sigurnosti
sto je mozemo pruziti jedni drugima?

Imas srce, a eto, tu je covek
koji te treba.

***

Želim ti uvek iznova jesen da ponovno shvatiš koliko je život velik i raznolik. Nalik igri, ozbiljnoj a istovremeno vedroj, nikada jednostranoj jer u sebi sjedinjuje sve suprotnosti. Rast, cvetanje i propadanje spadaju ne samo u ritam prirode, nego prožimaju i vrieme našega vlastitoga života. Pokazuju nam koliko smo smrtni ljudi i kako ne možemo sve postići.

U jesen postoje različite promene, ali i tihi trenutci. Oboje je važno da bi u naš život ušlo više sklada a mi otkrili njegovu puninu. Gdje se nešto menja, tu magla pripada isto kao i jasan, sjajni pogled u daljinu.

Jesen je vreme zahvalnosti. Prividne, po sebi razumljive stvari kao hrana i stan, susreti s drugim ljudima, dar su koji ne dugujemo svojim vlastitim nastojanjima i naporima. Tko je zahvalan, može prihvatiti prošlost, radovati se sadašnjosti i doći na nove ideje za budućnost. Promatraš li život kao dar, shvatit ćeš kako je vrijeme dragoceno i koliko nam prilika daje svaki novi dan.

Želim ti uvek iznova strpljivost da doživiš bogatu jesen, koja će te nadariti i iznenaditi svojim obiljem. Nađi jednostavno vremena za to i budi strpljiv, i u tvom životu će, često posve skrovito, rasti i dozrevati mnogo toga. Ne možeš sve sam proizvesti. Dadneš li stvarima i ljudima vremena da se razviju, bit ćeš nagrađeni nečuveno bogatom žetvom.

Hrabrost je očitovati sebe takvim kakav si u stvarnosti. Prečesto se skrivamo iza maske jer ne želimo da drugi primete kako se stvarno osećamo. Pustimo li da sve predodžbe kakvi bismo trebali biti otpadnu kao uvelo lišće, osetit ćemo kako nas to može olakšati i dati nam novu snagu.

Svatko od nas je jedinstven i neponovljiv, svojom pojavom, svojim licem, načinom kako hoda i kako se kreće, kako govori i kako nekoga gleda. Svatko ima nešto nezamjenjiva i zato je dragocjen. Ne treba se dakle ni pred kim niti iza bilo čega skrivati.

Želim ti prijateljstva i kontakte s ljudima koji ti daju sigurnost i zaštićenost, i uvek iznova snagu da budeš potpuno ti. Takvi odnosi daju ti toplinu i novi dah, ali i da osjetiš odmak - daljinu i blizinu.


Phil Bosmans



Dopuna: 24 Apr 2007 23:17


Oči imam za svetlo,
za proljetno zelenilo, za belinu snega,
za sivilo oblaka i plavetnilo neba,
za sunčev sjaj danju,
za svetlucanje zvezda noću
i za nevjerojatno čudo
što ima toliko divnih ljudi.

Usta imam za reč,
za dobru reč na koju drugi čeka.
Usne imam za poljubac,
ruke – da pomažu i budu nežne,
noge – da pođu na put k bližnjemu,
k onima koji žive u samoći i hladnoći.

A srce imam – za ljubav.
Zašto onda nisam srecan?
Jesu li mi oči zatvorene, usta puna gorčine,
ruke lenje, noge ukočene, srce hladno?

Zar ne znam da sam stvoren
za radost?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 631 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 5 sakrivenih i 598 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Acronis, Atenjanin89, Bane san, Battlehammer, Dorcolac, Georgius, jackreacher011011, JOntra, Kruger, laze2, Litostroton, ljuba, ljuba.b, LonelyWolf, mercedesamg, mikrimaus, Nemanja.M, novator, operniki, Outis, procesor, sickmouse, suton, t.mile, yrraf, |_MeD_|, 1107