U zimski dan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Celoga je dana sneg lagano pad`o
kao s vocke cvet.
O, kako veceras, o kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nezne
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog, sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji slecu
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doci nece
neko koga cekas, a spusta se mrak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uspela je docarati i prirodu i tugu... ceznju, i cudan sklad izmedju to dvoje...suton, hladnoca, sneg polako pada, ... u njoj ceznja za ljubavlju, uzburkana osecanja, tople reci, neznost, let na krilima ljubavi,...toga nema...i nadolazi bol, stisavaju se nezne emocije, ustupa mesto "sutonu u kojem sneg pada umoran i gust"...umoran kao njena dusa,...

"nekome htela reci reci nezne
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak."

Ovo tako dobro pokazuje kolika je njena ljubav...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hmmmm, nesto tu ne stima...
znam da se pesma zavrsava drugacije, pa primetih da nesto ne stima.

pesma ide ovako:
-----------
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet.
O, kako veceras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne,
kao leptir lak
i nekome htela reci recci nezzne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji slecu
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doci nece
neko koga cekas, a spusta se mrak.
---------

I to predstavlja samo remek delo srpske [a i svetske] poezije!

BTW, pesmu sam ja odavno postovao... ali neka, nije na odmet da se ponovi.
Uzivam citajuci ovu pesmu... ima veoma snaznu zadnju strofu. Ostavlja coveka bez teksta...