Rokenrol- nekad i sad...

4

Rokenrol- nekad i sad...

offline
  • Pridružio: 21 Avg 2011
  • Poruke: 810
  • Gde živiš: Sibir

Hvala na dobrodoslici Very Happy
Mislim da je dobro zbog opste atmosvere u gradu.Zar nije bolje da omladina izadje na neki koncert i slusa muziku sa drustvom ili da sjedi na racunaru i razgovara sa drustvom ali virtualno Wink
Volim rock grupe.Inace moj omiljeni je Riblja Corba Very Happy



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3184
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Naravno da je bolje. A šta je sa onim što je Melody pomenula? Reče da je na primer u njenom gradu opšta nezainteresovanost za rock, plus bi verovatno fizički napali članove benda. Philosopher je naveo istu situaciju. Smile

Kakva je situacija u tvom mestu?



offline
  • Pridružio: 21 Avg 2011
  • Poruke: 810
  • Gde živiš: Sibir

Kod mene je situacija drugacija.
Muzicari verovatno nebi dozivljeli neprijatnost pa bilo koju muziku da sviraju.
Omladina ovde najvise slusa rock,metal a obicno te grupe i gostuju (sto se rijetko desava Confused).
Zabavna muzika je takodje zastupljenja i dosta ljudi je slusa.
Ima onih koji slusaju narodnu muziku.Tu ima najvise zbrke zbog toga sto mnogo ljudi smatra da su narodnjaci seljacine,sa cime se ja uopste ne slazem.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17949
  • Gde živiš: I ja se pitam...

saten ::Pre nego što pređeš na Novi talas, slušala sam Vladu Džeta kako priča o Crnim biserima. Iz njegove priče, stekne se utisak da je jako teško bilo u to vreme napraviti rok sastav.

I rekao je da su tada gitaristi nisu bili toliko popularni. smešak

Slobodno ti kucaj, baš je zanimljivo čitati tvoja iskustva.


Шездесетих година на врхунцу популарности била је наша шлагер-сцена, односно поп-музика (''забавна''). Много фестивала и фаворизовање на јединственој телевизији учинили су да фестивали буду окосница музичког живота (Сплит, Опатија, Загреб, Љубљана, Београдско пролеће, итд, итд), а шлагераши истински хероји и љубимци . За њих није било потребно много - добар глас, леп изглед, а сваки симфонијиски оркестар (а њих хе било на сваком кораку) могао је да их прати. Узор је свима био , наравно, Сан Ремо. Рокери су се појавили као друштвени узрочно -
последични феномен пораста стандарда и демократичности у односу на Источни лагер. Међутим, отпори су били велики (шта ти шизофреници и дегенерици , чупавци и вриштавци хоће?) јер је естаблишмен мислио другачије, а омладина која је требало да буде главна публика рокерима била је задојена радним акцијама и партизанским песмама. Слушали су се Душко Јакшић, Ладо Лесковар, Габи Новак, Арсен Дедић, Вице Вуков, Елвира Воћа, Драго Диклић...Можете мислити против чега су устали рокери??! Онда се, на сву срећу појавио месија - Ђорђе Марјановић! Он је урадио за рок у Југи оно што је Елвис урадио у САД. И он је био шлагераш, али је прашио жесток ритам, бацао сако у публику и носио увече беле чарапе, а помало је и пуштао косу, онако - ''тарзанку''. За њим су навалили рокери.
Зашто је њима, поред социолошко- политичких препрека било тешко? Направити рок-састав и данас је зезнута ствар! И тада и сада опрема је коштала ђаво и по . И данас, када правимо групне свирке нико ништа не наплаћује кад доноси бинску опрему (пошто ми имамо разгласну опрему комплетну), али зато бубњар наплаћује комплет. Замислите колико је тада коштало гитарско или бас појачало и како је било тешко доћи до њега? Нико није рекао - не можеш да купиш, али су зато перфидно ставили такве царине да би куповина пресела многима.

Гитаре и бинска појачала су често ручно прављена ! Магнети су могли да се донесу из Италије (по три у кутији) и коштали су велике две хиљаде (мој отац је имао плату 30 хиљада). Онда су од шпер - плоча или панела цртали шаблоном и резали гитаре. То је био почетак. И у праву је Влада да је било много зезнуто.

Зашто смо, ипак, успели? Зато што је рок музика задирала у срце ритма и ослобађала енергију. Ићи на концерт било је стопут делотворније него навијати на утакмици... Ја сам био клинац који се као онај мали из ''Монтенегра'' мувао око група и сала док ме не би пустили бесплатно унутра, а онда бих се залепио за бину до краја игранке (да не кажем концерта).
Тако је почело...Наставак знате. Wink

Ух, да се одморим мало па да стигнем некако до ''новог вала'' док нас Saten не пребаци у историју... Very Happy

offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3184
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Čekamo nastavak! Zagrljaj

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17949
  • Gde živiš: I ja se pitam...

''Нови вал '' је био последњи трзај масовног рок покрета код нас, па чак и у свету. Зашто то тврдим? Године 1977. догодила се диско-револуција! Преко ноћи , такорећи. И раније су постојале и радиле дискотеке, али те године креће ураган јевтине, одличне диско-музике и стварају се мега - групе и мега хитови . Да их сад не набрајам, довољно је сетити се вероватно највећег диско-хита свих времена - ''Тhat's the Way''( http://www.youtube.com/watch?v=q3svW8PM_jc&feature=related), затим Доне Самер, итд, итд. Одједном су сви почели да компонују за дискотеке и да праве диско-верзије својих хитова у стилу - ''ако не можеш да их победиш-придружи им се''. Уместо великих рок-концерата и живих свирки дискотеке су те које преузимају масовну забаву! У дискотекама које сам ја организовао или водио , или сарађивао, почело је да се из вечери у вече (за викенд, наравно) продаје по хиљаду, до хиљаду ипо улазница и то за простор који је могао да прими максимално петсто до осамсто људи. То с рокерима нисмо могли никада, осим ако нису стварно велика имена.

Дискотеке су убрзано сахрањивале живу свирку из једноставног разлога: много јевтиније је било отићи у минхенски ''Штир'' и купити целу полицу најновијих плоча. Једном купљени грамофони нису морали да се поново купују, опрема је била скупа али дохватна. С рокерима је стално био неки проблем - или фалширају, или се напију, а ако ништа друго - брзо се уморе. Грамофони се нису умарали никада.


Било је то са становишта зараде феноменално време! До тада смо морали да се зезамо, заказујемо сале, тражимо тада ретке приватне превознике, пребацивали појачала у гепеку, свађали се са директорима школа (јер нису хтели да продуже термин за игранке), пазили на продавце карата да не мувају (а мувало се својски), плаћали скупе избациваче да спрече провокације и туче, итд, итд. Са грамофонима и ди-џејом тога смо били лишени. Ко да се бије с грамофоном? Дигнеш пулт, он је у оклопљеној кабини, изнад публике, тамо нико сем мене не може да приђе...милина једна. Ди џеј напакује музику и клади се на трку од јуче. Нема наруџбина, нема мангупирања, нема пукнутих гласова, покварених појачала итд, итд. Ништа од онога што је носио ризик живе свирке дискотеке нису имале. Чисто, педатно и - наплативо до даске. Улошиш једном и онда докупљујеш плоче и пратиш топ-листе. Ништа лакше.


Све је то лепо, али ништа не може да замени свирку. Стога су рокери решили да узврате, како знају и умеју, ударац. Појављује се (истовремено у Загребу и Београду) нови талас, односно ''нови вал''. ''Електрични оргазам'', ''Шарло акробата'', ''Идоли'', па и ''Рибља чорба'' с једне стране, уз масу других група; с друге стране - загребачка школа - ''Хаустор'', ''Казалиште'', ''Кадилак'', ''Филм'' и - наравно - ''Азра''. Сви су хтели да нешто кажу музиком, да дају свој допринос. Наравно, свега тога не би било да у Енглеској није експлодирала бомба звана панк. Она је исијавала релативно кратко, али се њени ефекти осећају и данас. Многи панкери су продали душу и издали сопствене идеје, али то је нека друга прича. Углавном, тај узлет и ерупција потакла је и друге културе да се одупру најезди диско-музике.

Е, да се одморим па настављам даље...да не бих нешто пропустио.

offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3184
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

A koliko su ploče bile skupe u to vreme? I gde ste ih čuvali? Smile

offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10813

i koje se ploce okrecu na 72 obrtaja?

p.s. zamislite da neko od danasnjih pevaca snimi plocu, ali pravu plocu, ne cd, ne dvd vec plocu Smile

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17949
  • Gde živiš: I ja se pitam...

mpman ::i koje se ploce okrecu na 72 obrtaja?

p.s. zamislite da neko od danasnjih pevaca snimi plocu, ali pravu plocu, ne cd, ne dvd vec plocu Smile


Плоче су се делиле на две ексклузивне породице - оригинале и лиценце. Оригинале смо куповали преко црте или у комисионима. У комисионима су биле у просеку и до шест пута скупље од лиценце. Лиценце су штанцовале наше куће (пгп, Југотон, итд). Свака република практично је имала своју дискографску кућу, а Србија је имала чак и ''Дискос'' Александровац, поред ПГП.

Зашто су оригинали били примамљивији? Нисмо ми имали тако добре грамофоне да бисмо могли да уочимо разлику између оригинала и лиценце, али је то било питање престижа, а и често је опрема била ексклузивнија.

Плоче су се чувале и чувају у вертикалном положају у посебним полицама. Идеално је да између сваке плоче постоји фах, односно преграда јер кад се наслони плоча на плочу временом долази до хабања и онда се види карактеристично округло флекаво место на месту где је плоча нешто дебља (услед сталног извлачења плоча долази до трења). У радио-станицама постојале су посебне просторије (фонотеке) у којима се то правилно чувало. У дискотекама смо имали сталаже и нисмо превише марили јер је у дискотеци плоча потрошна роба. Е, код куће је већ то била друга ствар. Знам људе који су имали по десетак-петнаест хиљада плоча. Пола куће би преправили за полице.

Плоче од 72 обртаја? Хе, то је и тада била изумрла врста. Код нас су биле синглице на 45 и ЛП на 33,3 обртаја, а ове од 72 су биле руске! Оне су чувале стари стандард патефона и ''His master's voice''. На већини грамофона била је та брзина јер је госмосзавод грамопластинек био познат у целом свету по изванредној понуди класичне музике. Дакле, само (мало ли је) због класичне музике, вредело је имати грамофон са 72 обртаја како бисте могли да уживате у класици на руски начин. Ту су они били врх света. Имам још увек неколико примерака руских плоча са Окуџавом, Пугачовом и неком филмском музиком...

Фотографисаћу их сутра. Лепо је то видети. Знам да ми верујете, али је то лепо видети. Ако носталгија има неко друго име, то мора да су грамофонске плоче... Zagrljaj

offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10813

imam i ja par komada kuci Smile
tacnije 32 komada i od toga, 2 na 45 obrtaja

na ovoj slici, u gornjem desnom uglu, vide se naslagane ploce Smile
jel' se tako cuvaju?

p.s. ja sam "autor" ovih fotki Wink





p.s. sta mislite da izdvojimo zadnjih par postova u posebnu temu... Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 965 korisnika na forumu :: 69 registrovanih, 6 sakrivenih i 890 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, aleksandarbl, amaterSRB, aramis s, awathorn, b_z_b, babaroga, Bane san, bojankrstc, BORUTUS, BSD, Cobi026, cvrle312, dejanbenkovic, Denaya, djordje92sm, dolinalima, dragan_mig31, dragoljub11987, Drug pukovnik, Duh sa sekirom, goxin, Hektor, Ivica1102, jackreacher011011, kairos, kalens021, kaptain, konstruktor, Kruger, ladro, Lieutenant, LjubisaR, Lucije Kvint, Milan A. Nikolic, mile23, MILO-VAN, miodrag, MiroslavD, Mixelotti, mkukoleca, nemkea71, nenad81, Neutral-M, nikoladim, opt1, Parker, PEGIN, Petar35, proka89, purke62, RecA, Roman, royst33, Sale.S, savaskytec, simazr, skvara, Sterilizacija, styg, Tas011, trikomso, tubular, Vatrogasaccc, Voja1978, vranjanac29, wizzardone, zixmix, Živković