Pisanje Zalbe

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kako da napisem zalbu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pise ti par postova iznad.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snezica1 ::kako da napisem zalbu?

Vrlo lako. Ne postoji neki obrazac kojeg se trebas strogo drzati.
Vazno je zapamtiti da se iz tvog podneska vidi sta je dali je zalba , molba ,zahtev ili nesto drugo, kome ga upucujes i na sta se zalis.
Kasnije ide sama zalba. Zapamti da je vazno da budes konkretna i jasna bez ulazenja u teorije zavera ili dnevnopoliticke rasprave. Obrati paznju na jezik koji mora biti koncizan i precizan. Moras takodje na vrlo jasan nacin navesti argumente koji tebi idu u prilog.

Ja sam imao slucaj gde Vrhovni sud po upravnoj tuzbi procesuira predmet i posalje mi meni na odgovor iako je Tuzilac pisao na obicnom papiru sa veoma losim rukopisom ( trebalo mi je 5 dana da rastumacim sta je covek napisao).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nigdje ne piše na koji način i kojim sredstvima treba da se pišu podnesci sudu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasno.
To sam pomenuo iz razloga sto je tuzba bila napisana na krajnje los nacin i veoma necitkim rukopisom. Upravni spor je poceo kod nas pa mi je iz predmeta koji sam imao nekako razaznao sta je covek napisao u tuzbi. Ja mislim da ni ljudi u vrhovnom sudu i ne znaju sta pise u tuzbi vec ce sacekatai moj odgovor i ceo predmet
Sorry na off topicu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad iz OT se izrodilo dobro pitanje. Koji sudovi u Srbiji su nadlezni za upravne sporove. Ovo je bitno onima koji pisu zalbe u upravnim sporovima.
U CG je za vodjenje upravnog spora nadlezan Upravni sud, dok je drugostepena instanca Vrhovni sud.
Neka clanovi iz ex YU republika postuju nadlezne sudove za ove sporove i u njihovim zemljama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako.
Upravni sporovi kod nas su u naldeznosti Okruznih sudaova i Vrhovnog suda. Stim sto najveci deo upravnih sporova se vodi pred Vrhovnim sudim.
Naime Okruzni sudovi odlucuju o zakonitosti konacnih upravnih akata Republicke zajednice za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i kod akata koji nisu u nadleznosti Vrhovnog suda. Vrhovni sud odlucuje o zakonitosti konacnih upravnih akata republickih organa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod nas u CG je iskljuciva nadleznost Upravnog suda, koji je u rangu visih sudova, iako je to prvostepeni postupak. Rad po zalbama na odluke Upravnog suda je u nadleznosti Vrhovnog suda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

knell ::Ovako.
Upravni sporovi kod nas su u nadleznosti okruznih sudova i Vrhovnog suda. S tim sto najveci deo upravnih sporova se vodi pred Vrhovnim sudom.
Naime, okruzni sudovi odlucuju o zakonitosti konacnih upravnih akata Republicke zajednice za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i kod akata koji nisu u nadleznosti Vrhovnog suda. Vrhovni sud odlucuje o zakonitosti konacnih upravnih akata republickih organa.

Kod nas je, zapravo, stanje iščekivanja, da se konačno usaglase doneti zakoni, odnosno donesu novi zakoni, koji će moći da se primenjuju u dogledno vreme.
Očigledan dokaz: Zakon o uređenju sudova je donet krajem 2001. godine ali još nije zaživeo! A po tom zakonu, Upravni sud je predviđen kao poseban sud (uz trgovinske sudove, i Viši trgovinski sud), koji sudi u prvom stepenu u upravnim sporovima. Takođe, Vrhovni sud Srbije je neposredno viši sud za Upravni sud. I sve to osta "mrtvo slovo na papiru", pošto se početak primene Zakona odlagao iz godine u godinu. Usaglašeni tekst je ponovo u skupštinskoj proceduri, te se početak primene novousvojenog zakona očekuje od 1. januara 2010. godine. Predviđa se da Upravni sud rešava upravne sporove koje su do sada rešavali Vrhovni sud i okružni sudovi. Imaće sedište u Beogradu, a dislocirana odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Do tada, primenjuju se Zakon o upravnim sporovima (iz 1996. godine!) i odgovarajući delovi Zakona o sudovima (iz 1991. godine!). A to, pored onoga što je citirano iz Knell-ovog posta, ako imamo u vidu Zakon o sudovima, znači da je Vrhovni sud nadležan u upravnim stvarima u prvom stepenu, ako zakonom nije drukčije određeno. Valja primetiti da, kada u određenom zakonu postoji formulacija "ako zakonom nije drukčije određeno" (sa malim "z"), onda to znači da to pitanje može biti uređeno i drugim zakonom/zakonima. Takođe, Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkog organa, ako zakonom nije drukčije određeno.

Što se tiče Zakona o upravnim sporovima, po njemu se upravni spor može pokrenuti protiv upravnog akta donetog u drugom stepenu, ili protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku. Treba, takođe, imati u vidu i odredbu člana 6. stav 1. Ustavnog zakona za sporovođenje Ustava Republike Srbije, po kojoj sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom, do usklađivanja sa Ustavom propisa kojima su uređeni njihova organizacija i nadležnost. A po članu 143. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, sudska vlast pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti, dok se osnivanje, organizacija, nadležnost, uredjenje i sastav sudova uredjuju zakonom.

Što se tiče stvari iz nadležnosti organa jedinica lokalnih samouprave, valja primetiti da, za sada, stvari ostaju i dalje iste. Opštinsko, odnosno gradsko veće rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine, odnosno grada. Protiv rešenja opštinskog/gradskog veća dozvoljeno je pokretanje upravnog spora, dostavljanjem tužbe nadležnom okružnom sudu. To, praktično, znači da organizacione jedinice opštinske/gradske uprave (ili pojedine uprave, tamo gde uprava nije obrazovana kao jedinstven organ) rešavaju u prvom stepenu (na primer: organ uprave nadležan za inspekcijske poslove donese rešenje kojim nalaže neko postupanje, u skladu sa zakonom); protiv tih akata može se izjaviti žalba opštinskom/gradskom veću; a protiv rešenja opštinskog/gradskog veća, donetog u drugom stepenu, može se pokrenuti upravni spor, podnošenjem tužbe okružnom sudu (na primer, kada veće kao neosnovanu odbije žalbu na prvostepeno rešenje kojim se stranci nalaže neko postupanje).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::
Kod nas je, zapravo, stanje iščekivanja, da se konačno usaglase doneti zakoni, odnosno donesu novi zakoni, koji će moći da se primenjuju u dogledno vreme.
Očigledan dokaz: Zakon o uređenju sudova je donet krajem 2001. godine ali još nije zaživeo! A po tom zakonu, Upravni sud je predviđen kao poseban sud (uz trgovinske sudove, i Viši trgovinski sud), koji sudi u prvom stepenu u upravnim sporovima. Takođe, Vrhovni sud Srbije je neposredno viši sud za Upravni sud. I sve to osta "mrtvo slovo na papiru", pošto se početak primene Zakona odlagao iz godine u godinu. Usaglašeni tekst je ponovo u skupštinskoj proceduri, te se početak primene novousvojenog zakona očekuje od 1. januara 2010. godine. Predviđa se da Upravni sud rešava upravne sporove koje su do sada rešavali Vrhovni sud i okružni sudovi. Imaće sedište u Beogradu, a dislocirana odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Do tada, primenjuju se Zakon o upravnim sporovima (iz 1996. godine!) i odgovarajući delovi Zakona o sudovima (iz 1991. godine!). A to, pored onoga što je citirano iz Knell-ovog posta, ako imamo u vidu Zakon o sudovima, znači da je Vrhovni sud nadležan u upravnim stvarima u prvom stepenu, ako zakonom nije drukčije određeno. Valja primetiti da, kada u određenom zakonu postoji formulacija "ako zakonom nije drukčije određeno" (sa malim "z"), onda to znači da to pitanje može biti uređeno i drugim zakonom/zakonima. Takođe, Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkog organa, ako zakonom nije drukčije određeno.

Što se tiče Zakona o upravnim sporovima, po njemu se upravni spor može pokrenuti protiv upravnog akta donetog u drugom stepenu, ili protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku. Treba, takođe, imati u vidu i odredbu člana 6. stav 1. Ustavnog zakona za sporovođenje Ustava Republike Srbije, po kojoj sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom, do usklađivanja sa Ustavom propisa kojima su uređeni njihova organizacija i nadležnost. A po članu 143. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, sudska vlast pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti, dok se osnivanje, organizacija, nadležnost, uredjenje i sastav sudova uredjuju zakonom.

Što se tiče stvari iz nadležnosti organa jedinica lokalnih samouprave, valja primetiti da, za sada, stvari ostaju i dalje iste. Opštinsko, odnosno gradsko veće rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine, odnosno grada. Protiv rešenja opštinskog/gradskog veća dozvoljeno je pokretanje upravnog spora, dostavljanjem tužbe nadležnom okružnom sudu. To, praktično, znači da organizacione jedinice opštinske/gradske uprave (ili pojedine uprave, tamo gde uprava nije obrazovana kao jedinstven organ) rešavaju u prvom stepenu (na primer: organ uprave nadležan za inspekcijske poslove donese rešenje kojim nalaže neko postupanje, u skladu sa zakonom); protiv tih akata može se izjaviti žalba opštinskom/gradskom veću; a protiv rešenja opštinskog/gradskog veća, donetog u drugom stepenu, može se pokrenuti upravni spor, podnošenjem tužbe okružnom sudu (na primer, kada veće kao neosnovanu odbije žalbu na prvostepeno rešenje kojim se stranci nalaže neko postupanje).
Ovaj post treba da bude smjernica svima kako izgleda detaljan i sveobuhvatan odgovor na postavljeno pitanje u potforumu Pravo. Hvala tuzor.