GeeK Z0ne

• 4Ovo se svidja korisnicima: ivance95, mpman, Filodendron, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sad da probam i ovde okvirno. Dizalični motori su zbog intermitentnog rada S4 i S5 sa npr opsegom od 150 pa do 600 uključenja u jednom satu, uglavnom dva do tri reda veći. To kad kažem red, mislim na tabelu sa tipskim oznakama motora. Budući da ovako prosto ne možemo doći do rezultata, zašto baš dizalični, objašnjavam i zašto kliznokolutni: zato što se rednim vezivanjem otpornika u kolu rotora, menja karakteristika motora u delu momenta i struje. Moment u polasku je blizak nominalnom (nekad i više od toga, sve zavisi), a struja se sa nekih 7-10 puta smanjuje na 2-3 puta u odnosu na nominalnu. Kako motor obavlja zalet, tako se otpor smanjuje, ne bi li se spasila mašina od prevelikog klizanja, odnosno prevelike struje u rotoru i otporniku. To je ono što dizalični motor razlikuje od drugih.

Kod kaveznih mašina se za liftove nekada sve radilo sa dvobrzinskim dvokaveznim asinhronim motorima, a postoje i tzv "trokavezne" asinhrone mašine. Malo će biti povuci-potegni da nađem ovu literaturu, a ona je vrlo specifična. Polazna struja je negde na 4-5 nominalnih, a polazni moment negde na 2-2,5 od nominalnog.

Postoje klase rotora, koje označavaju krivu momenta prema kojoj se projektanti pogona opredeljuju za određenu mašinu. Klase rotora zavise od geometrije i materijala upotrebljenih za kavezni namotaj rotora.

Danas to sve rešava pretvarač, a njemu najviše leži klasa rotora 7, sa kojom on najbolje barata celim opsegom brzina. Efikasnije su mašine sa stalnim magnetima, ali su mnogo skuplje i praktično se za ovakve pogone najbolje snalaze uparene sa pretvaračima, dok samostalno im leži samo neki stalan pogon, po mogućnosti sa kvadratnom krivom opterećenja (pumpe, ventilatori i slično).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šteta da ovo stoji u Pričaonici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uglavnom, potrefili su temu

Nego, nisam znao za DraftSight
https://www.mycity.rs/Ostalo/Kako-izgleda-vas-desktop_577.html#p1912926

Je li može da otvara AutoCAD datoteke?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Filodendron, Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Mar 2019 21:04

Može i to od najnovije verzije i da menja fajlove kreirane u ACad-u. Ja ga koristim u kombinaciji sa Mechanical-om. Mechanical je nešto zakomplikovao kotiranje i tako te stvari koje su mnogo jednostavnije u DraftSight-u. Zato, pokupim gotove delove (zavrtnjeve, generisane ležajeve, ono što me mrzi da crtam sam) i prebacim se na DraftSight jer mi ACad na laptopu secka kursor kada ga pomeram, a DraftSight radi tečno.

Takođe, fajlovi kreirani u DraftSight-u mogu bez ikakvih problema, samo te ACad upozori da crtež nije rađen u ACad programu pri otvaranju fajla. Ti klikneš na 'ok' i sve se otvori u najboljem redu. Iza DraftSight-a stoji kompanija koja radi SolidWorks.

I, pazi ovo: radi na linux-u

Dopuna: 27 Mar 2019 21:42

@Kaplar, često pominješ frekfrentnu regulaciju, međutim ovde profesori kažu da je skupa. Meni sa trenutne tačke gledišta to deluje, konkretno kod dizaličnih mašina, kao još jedan deo koji može da se pokvari, a ne dobija se mnogo u smislu mehanike. Reduktor je isto potreban, smanjuje zakošenje pri početku kretanja i olakšava zaustavljanje, recimo mosta dizalice ili kolica... Pominje se često kao nešto što je dobro, što pomaže, ali se uvek govori kako je skupo i da treba gledati da li se isplati. Koliko frekventna regulacija zapravo košta u praksi otprilike?

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krajem '90, početkom '00 frekventni regulatori su koštali oko 1000DM po kW, sad je cena mnogo niža, te zavisi od opcija koje isti nudi, načine upravljanja motorom (open loop, vektorski..), mogućnosti umrežavanja s drugim uređajima (RS485, profibus, profinet..), opcija kočionog modula, ulaznog napona (3x220V, 3x380V), proizvođača.... Pa se tako recimo frekventni regulator snage 4kW može naći i za cca 250-300€.

Za recimo el. motror snage 4kW sa dve brzine, promenom smera potrebna su četiri kontaktora (automatika za frekventni regulator I ovaj motor je ista) čija je cena oko 100€.

U današnjem dobu automatizacije, kvalitetno upravljanje el. motorom gde se zahteva promena brzine, smera, suludo je ne ugraditi frekventni regulator.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo, Ričard ti je sve lepo jasno objasnio. Danas je frekventni pretvarač za malu niskonaponsku mašinu toliko lako dostupan, da je njegova ugradnja postala jako primamljiva.

Sa druge strane, dizalički pogoni su takvi da ih i dan danas trebamo praviti sa reduktorima i kočnicama, ali i tu polako ulaze u priču (za sad veoma skupi) direktni pogoni. To su sporohodne mašine, koje obezbeđuju obrtni moment i brzinu obrtanja na svom izlazu identičnu sa onima iz reduktora. Smatra se da su na duže staze jeftiniji, jer daleko uprošćavaju pogon, tj. smanjuju nepouzdanost.

Dodavanjem frekventnog pretvarača u pogon, praktično se lišavamo kontaktora za dve brzine i promenu smera obrtanja (kolega Ričard naveo) i tako jednim fiksnim elementom (elektronski prekidači i kontaktori - uslovno rečeno), povećavamo otpornost pogona na kvarove. Frekventni pretvarač je veoma pouzdan i trajan proizvod.

Da dodam i to, frekventni pretvarač smanjuje i potrebu za ugradnjom kliznokolutnih mašina sa rotorskim otpornicima, kliznim stazama i četkicama... Prosto pojednostavljuje sistem i smanjuje njegovo održavanje. Mi smo imali ne mali broj slučajeva u kojima nam se javljaju kupci za savet, kako da kliznokolutnu mašinu pretvore u kaveznu i da je nakače na pretvarač. Poznajemo nekoliko uspešno rešenih ovakvih slučajeva.

Takođe, frekventni pretvarač pojednostavljuje i pojeftinjuje i zaštitnu opremu, odnosno, smanjuje polazne struje, kontroliše preopterećenje, ali i ne dozvoljava da trofazni motor radi kao dvofazni, prilikom bilo kakvog ispadanja jedne faze, što nije nemoguć slučaj.

No i pored svega toga - kada je snaga 3MW i više, napon preko 6kV i više i kada je brzina fiksna, za divno čudo, kliznokolutna mašina je i dalje jeftinije i efikasnije rešenje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Ričard
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radim na Mumble Trivia Botu trenutno pa povremeno to strimujem.
Ako nekog interesuje :

Watch live video from Hrcak94 on www.twitch.tv


Šteta što sam dobio ban na Live Codingu, bila je to sjajna platforma na kojoj si mogao da popričaš sa ljudima, naučiš nešto, naučiš druge a drugi nalog neću iz principa da pravim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što si popio ban?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ mpman

Sad pogledah DraftSight, da ga skinem.

Citat:IMPORTANT:

DraftSight 2019 for Windows® is offered in paid versions only.
Once you download and install DraftSight 2019 (free 30-day trial or purchased version), you will no longer be able to redownload or access any previous free version of DraftSight (2018 or earlier).
All free versions of DraftSight (2018 or earlier) will cease to run after 12/31/2019.



Tako da što je bilo free, bilo free.

Pretpostavljam da je morao da se napravi free nalog za rad u programu, pošto će da ukinu besplatne verzije krajem ove godine?