Jutarnje cavrljanje o citatu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vi ste svi mnogo gori nego što smo mi ikad bili!

Uvek sam bio drugi najmanji u odeljenju, ali uvek najmršaviji. Međutim, istini za volju, ne mogu da kažem da je bilo nekog vršnjačkog nasilja, a dve osnovne sam promenio. Dešavalo se da se pretera u igri, pa nekog grudva pogodi nešto bliže oku, nekom se raskrvari nos, al' ništa od toga nije bilo namerno. Ne sećam se nikakvog javnog ponižavanja i takvih gluposti. Kod nas su 'snažni frajeri' uvek kulirali situacije i služili da smire stvari.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bolje da ne pričam šta se sve dešavalo
Od pišanja na sred časa do drugih bizarnih situacija.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mi smo, iako se nismo svi podnosili baš najbolje u srednjoj imali predsednika odeljenja koji je rizikujući ukor i smanjenu ocenu iz vladanja odbio da odabere učenike koji će odgovarati po kazni, već je sam odgovarao i demonstrativno napustio učionicu.

Najveći ispad na času bilo je grickanje semenki.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najveći ispad je kad je (nazovi) drugar iz osnovne zamenici direktora pokazao "hardver" kojim raspolaže. Vladanje je smanjeno, ali nije izbačen iz škole.

• 1Ovo se svidja korisniku: Fil
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odrasla sam sa drugarom koji je bio ''faca''. Takođe imam i starijeg brata, tako da nikada nisam osetila bilo kakvo vršnjačko zlostavljanje niti imam pojma o tome.
Ispred škole je bila uvek ekipa koja je tražila i otimala deci novac. Takođe, bilo je sedmoro braće i sestara koje smo zvali ''bombončići'' koji su bili vrlo nestašni i prepušteni sebi. Gađali su decu kamenjem, cepali im torbe, vukli ih po zemlji. Jedna mala nestašna banda.

U odeljenju je bio dečak kojeg su maltretirali sve vreme, zapravo dvojica. To je bilo od prvog do četvrtog razreda. Prvi je bio malo mentalno zaostao a drugi je bio seosko dete koje je odraslo u čudnim uslovima. Prvo dete je bilo prebačeno u drugo odeljenje, a drugi seoski dečak je ostao.
Vrhunac svega je bio kada majka nije stigla da mu dođe na roditeljski pa je došla na sred časa da vidi njegove ocene i kada je videla silne kečeve zahtevala je da iziđe ispred i pogleda i on dnevnik kako bi se uverio koliko je lagao . Kada se vraćao na mesto, majka ga je šutnula nogom u zadnjicu, to je izazvalo veliki smeh đaka. Posle toga status u odeljenju mu je bio još gori. Izrastao je u jednog simpatičnog čoveka koji pošteno zarađuje za život.

U gimnaziji smo imali Marksizam u prizemlju. Prozori su se neobično spuštali tako da kada se se podesi prozor kako treba, mogli smo hladno da napusitmo nesmotreno čas, dok profesor upisuje čas ili radi bilo šta drugo. I sama sam izišla bar dva piuta. Ljudi, bio je to Marksizam...

Takođe, profesorka Hemije je bila strašno stroga. Čuli smo da je dala iznenada pismeni zadatak. Da nas ne bi previše iznenadila, rešili smo mi nju da iznenadimo i ubcimo malu čiodu u bravu vrata od kabineta u kojem je držala čas, a koji je držala pod ključom. Čas je izgubljen jer vrata nisu mogla da se otvore, a slobodne učionice nije bilo. Predložila je Veću kaznu za celo odeljenje jer je sumnjala da smo mi napravili ''situaciju''. Međutim, nekako smo se izvukli ali nas je zato maltretirala celu godinu, međutim to nam nije bilo iznenađenje tome smo se nadali.

Kada sam bila prva godina gimnazije, lik iz IV godine je sa dve drugarice odneo sve dnevnike i zapalio na obližnjem smetlištu. Izbačen je iz škole. Ali to nikom od njih nije mnogo smetalo, jer su svo troje ugledni akademski građani....itd....

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da nastavimo dalje sa citatima...

''Samo se srcem može zaista gledati. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku''. – Antoan de Sent Egziperi

• 1Ovo se svidja korisniku: Lulubi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj sin je iz čista mira dobio od "druga" nekoliko udaraca pesnicom po glavi na ekskurziji. On je inače najmanji u razredu i nije svadljiv, niti bi se tukao tek tako, a ovog dečaka je smatrao za svog druga. Plakao je u autobusu i pored svega toga, disciplinovano je sedeo i nije se odvezivao, pošto je to novo pravilo, koje svi moraju poštovati. Pokušao je da se odbrani, ali ovaj dečak je najveći u razredu i lako ga je savladao. Čak ga je udario i u čvorugu, koju je pre neki dan zaradio u igri. Pokušao je da dozove učiteljicu, ali je bila velika buka i ona ga nije čula. To je sve bilo pre dva dana. Dok smo mi ovde još delili naša iskustva iz detinjstva.

Jedino što sam pokušao da mu kažem je da mora da nauči da tog svog druga posmatra kao nekog ko će ga kad-tad opet napasti. Pre neki dan ga je iz čista mira vukao po zemlji, kako bi navodno očistio podove. Pre neku godinu ga je iz čista mira udario nogom u bradu i oborio na zemlju, rasekavši mu pri tom lice. Prošle godine mu je na ekskurziji sadržaj svog nosa obrisao na oči. Nama je pokušao i pokušavaće da se uvlači, drugima tako isto, ali ja na to nisam padao. Pokušaću da naučim svoje dete da ne pokušava više da mu veruje, jer dete je dvolično i agresivno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... а родитељи тог клинца?...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razvedeni. Gledaju ko će više da ga štiti i brani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Moj sin je iz čista mira dobio od "druga" nekoliko udaraca pesnicom po glavi na ekskurziji. On je inače najmanji u razredu i nije svadljiv, niti bi se tukao tek tako, a ovog dečaka je smatrao za svog druga. Plakao je u autobusu i pored svega toga, disciplinovano je sedeo i nije se odvezivao, pošto je to novo pravilo, koje svi moraju poštovati. Pokušao je da se odbrani, ali ovaj dečak je najveći u razredu i lako ga je savladao. Čak ga je udario i u čvorugu, koju je pre neki dan zaradio u igri. Pokušao je da dozove učiteljicu, ali je bila velika buka i ona ga nije čula. To je sve bilo pre dva dana. Dok smo mi ovde još delili naša iskustva iz detinjstva.

Jedino što sam pokušao da mu kažem je da mora da nauči da tog svog druga posmatra kao nekog ko će ga kad-tad opet napasti. Pre neki dan ga je iz čista mira vukao po zemlji, kako bi navodno očistio podove. Pre neku godinu ga je iz čista mira udario nogom u bradu i oborio na zemlju, rasekavši mu pri tom lice. Prošle godine mu je na ekskurziji sadržaj svog nosa obrisao na oči. Nama je pokušao i pokušavaće da se uvlači, drugima tako isto, ali ja na to nisam padao. Pokušaću da naučim svoje dete da ne pokušava više da mu veruje, jer dete je dvolično i agresivno.

ova tema me posebno razgnevljuje, jer radim u prosveti.
svačega sam se nagledala i naslušala, i posebno me iritira što je ovakvo nasilje toliko dug problem, a toliko se nismo pomakli ni za milimetar.
krivci su svuda - od roditelja, do nastavnika.
kao po nekom lošem pravilu, ako roditelji sarađuju i pristojni su - nastavnici su dileje. i obrnuto.

moji učenici (srednjoškolci) su pre neku godinu radili film na temu vršnjačkog nasilja. za njih je rešenje bilo: uzvrati istom merom. i nije mi palo na pamet da im "drobim" kako se na nasilje ne uzvraća nasiljem nego da prijave dežurnom profesoru (koji ispija kafu negde u dvorištu ili ima dvesto novih obaveza od jutros). ne. oni se ne osećaju zaštićenima i odabrali su sami da se brane. a pritom, nisu nasilni momci bili - veoma pristojni i kulturni, odlikaši.

nemam šta pametno da ti kažem, nažalost.
ali pomoć od škole i sistema ne očekuj.