offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Obećanje-ispunjenje!
Beograd, kasna jesen 1977. Novembarska kiša dosadno pada, a na "Marakani" svih 100.000 navijača. Došli da prisustvuju čudu, pobedi fudbalske reprezentacije Jugoslavije nad Španijom od 2 gola razlike. Doduše, i teorija je igrala svoju igru, a po njoj bi nam odgovarala i pobeda sa 8:7, 9:8, ... (Sirius je ukazao na to, pominjući reči komentatora Nikitovića). U srcu svakog navijača, bilo na stadionu, bilo pred malim ekranima, ostao je gnev zbog sudije Palotaja, koji je na utakmici u Španiji, pri kraju, dosudio nepostojeći penal za Špance, iz koga je postignut jedini pogodak (milsim da je strelac bio Piri), i želja za osvetom nad "pokvarenim" Špancima. A da su bili simulanti i teška previjala - jesu!!! Sve su to dokazali i u Beogradu.
Nenadano se Jugoslaviji otvorila šansa, posle tragičnih poraza od Rumunije kod kuće sa 2:0 i nezasluženog poraza u Španiji sa 1:0, i to zahvaljujući prethodno opisanoj pobedi nad Rumunima u Bukureštu sa 6:4. Inače hladni selektor naše reprezentacije, Marko Valok, potpao je pod opštu euforiju, i počeo da daje smele izjave u smislu konačnog rezultata. Jednostavno, svi smo očekivali da Španci budu sahranjeni, poniženi igrom, oduvani sa terena, napunjeni do vrha...
Selektor je u tim ubacio sve same majstore: braću Safeta i Seada Sušića, Popivodu, Šurjaka... Centarfor - Riječanin Kustudić. Odbrana - hajdukovci" i "partizanovci", sve britke sablje: Mužinić, Boljat, Hatunić, Stojković. Igrao je i Aco Trifunović, a na golu "hajdukovac" Katalinić.
U prvom poluvremenu, rapsodija od naše igre, ali, po običaju, bez rezultata. Sead Sušić je driblovao i driblovao; pređe 3 igrača, sobali i četvrtog, ali mu peti uzme loptu. Nije umeo da se rastavi od lopte, da je blagovremeno doturi saigraču, nego je hteo da se sa loptom ušeta u gol. "Nesebičnu" pomoć imao je i u bratu Safetu. Popivoda je po desnoj strani pravio dar-mar, ali nijedan od bezbroj odličnih centar-šuteva Kustudić nije sproveo u mrežu. Šurjak je takođe više puta centrirao sa leve strane, ali od Kustudića nije bilo vajde. Mislim da je bar 10 puta glavom poslao loptu ili pored gola, ili pravo u naručje španskom golmanu. A u ligi se nadavao golova glavom, i bio najbolji strelac.
Poluvreme se završilo bez golova.
Španci su sve vreme provocirali publiku i protivnika, i previjali se bez razloga po terenu. Nastavili su tako i u drugom poluvremenu. Kod nas ni ulazak Vahida Halilhodžića i Moce Vukotića ništa nije promenio. Neće, pa neće! I, kako to obično biva, hladan tuš: Na dvadesetak minuta pre kraja 1:0 za Špance. Koliko se sećam, navalni igrač Španaca se u šesnaestercu rukom odgurnuo, da li od Mužinića, ili od Boljata, primio loptu i zatresao našu mrežu. Na tribinama muk. Španci se raduju kao deca. Posle 2-3 minuta Španci vrše izmenu. Sa terena izlazi Huanito, najbezobrazniji španski igrač. Pri izlasku, na atletskoj stazi, pokazuje publici prst. Ne srednji, nego palac okrenut nadole, uz mahanje podlakticom gore-dole. Po tumačenjima nekih, to je značilo: "Uništili smo vas!"; drugi, stariji upućenici, objašnjavali su da to znači: "Kecali smo komunjare u Španiji". Kako bilo, gest nije prošao nezapaženo, i skoro istog trenutka Huanito je dobio flašu po glavi. Nisam siguran, ali mislim da je bila staklena, i da se rasprsla prilikom udarca. Huanito se samo savio, a Španci sa klupe su mu pritrčali i sproveli ga u svlačionicu.
Posle kraćeg prekida, izvodi se slobodan utarac za nas, sa sredine terena. Videvši da je golman Španaca izašao napred, Hatunić se zaleće, šutira i lobuje golmana. Goooooool! Na deset minuta pre kraja, probuđena nada! Međutim, ništa od toga - sudija je potvrdio da je Englez (nije morao da se pravi), i poništio gol. Navodno - nije dao znak za nastavak igre.
Sa novembarskom kišom pokisla su i sva naša očekivanja. Pamtim više atmosferu pre utakmice, nego samu "tekmu". Cela "JU-nacija" disala je za fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije, i adekvatan revanš Špancima. Na žalost, to se nije dogodilo, a Španci su nam vratili za frankfurtsku majstoricu, i onaj čuveni pogodak Katalinskog. I kasnije su znali da nas, uz pomoć sudija, nezasluženo pobede; na primer, kada je bilo Svetsko prvenstvo baš u Španiji, 1982. pobedili su nas sa 2:1, tako što su pose našeg vođstva postigli izjednačujući pogodak iz nepostojećeg jedanesterca. Ali, to je tema za neku drugu priču.
Španci su, zahvaljujući tome, kod nas ostali pojam pokvarenosti i oličenje simulanata i provokatora. Ni Italijani nisu uspeli da im u tome uzmu primat.
|
