offline
- Pridružio: 16 Mar 2010
- Poruke: 160
|
НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА
Сакупљајући народне умотворевине по селима мога роднога краја, желео сам да отргнем забораву свега што је било у народу-почев од песама, до њихових обичаја, веровања и осталога из прошлости. Још као дете сам слушао многе овчарске-чобанске, јуначке, сватовске, жетвраске, ђурђевданске, коледасрке, седењкарске и печалбарске песме-на многим светковинама, као и по пољима и планинаским пропланцима, на којима су се белела стада оваца и чула пастирска фрула-дудуче.
Од вајкада се у планини певале песме. Када се некако певало, лакше се подносила свакојака невоља и оскудан живот у сиромаштву у планини. Певало се када сае туговало, веселило, жело, косило, удавало, женило и одлазило и долазило из печалбе.
Када се у планини певало, онда је глас и звук лако и брзо савлађивао човекову раздаљину-и када се волело и туговало. Кроз песму се „дозивало“, слале поруке. Певало се пуним гласом. Ми некако планински горштаци имамо „јак“ глас-па тако и гласно говоримо и певаммо.
Песмом су се увек оглашавали косачи, овчари, жетаоци, дрвосече-у арији, мелодији, у речима брдских песама, увек је присутна чежња раздаљеног, одвојеног, жеља да се премости та проклета далечина.
Гласно певање које одзвања, одјекује, полеће само из велике и превладавајуће тишине и даљине међу људима. Људи се више чују, него што се виде. Тако се стварала потреба и навика да се оглашавају сви значајни тренутци: весеље, свадбе, жалости, забаве, седењке-прела и друго..
У планини само појединац који коси, чува овце или је дрвосеча је самостално певао-док су жене махом певале групно-било на весељима, седењкама, у пољу или у чувању стоке. Једино су припеви били самостални код младих девојака.
Још као дете сам уживао у лазарачким , ђурђевданским, жеталачким и свадбарским песмама- негде педесетих година 20. века у Горњем Повласињу власотиначкога краја.
Увек се певало да се искаже радост, да се лакше поднесе терет и тежина рада у поље, као и немаштина живота. Свако је волео да се чује песма животних радости или оне сетне које подсећају на младост живота.
Некао као дете сам био заљубљен и у песме које су певале о социјалној и националној слободи-нарочито песме о хајдуцима и јунацима борбе противу турака, бугара и немаца у свим ратовима за национално ослобођење и бурбе противу фашизма и социјалне правде.
Данас на почетку 21. века нестали су народни обичаји, нестала су села у планини, нестало је традиционално село и са њима све отишло у заборав. Моја сакупљања - лично и породично одрицање и велике жртве у животу, уз помоћ моје породице и мојих ученика успео сам да од 1970.године до ове 2008.године забележим и оставим као траг живота за наредна поколења -веома лепе старе изворне песаме из власотиначкога краја. Ту културну баштину са поносом преносим поколењу.
Фебруар 2008 године Власотинце
Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар
11.Овчарске Љубавне песме
11.1. Устај Като, устај злато
Устај, Като, устај, злато !
Спремај дарове,
спремај, мори, дарове !
Ја сам млада и сирота,
немам дарове,
немам, море, дарове.
Кад си млада и сирота
што се удаваш,
што се, мори, удаваш ?
Удавам се што сам млада
танка, висока,
танка, море, висока.
Удавам се што сам лепа,
бела, румена,
бела, море, румена.
Песму сам певао још као ученик основне школе у село Златићево , Власотинце 1956.године, када уопште тада није ни било радија, већ је ова песма настала и певана у народу овога краја.
Запис: 1979.године забележио: Мирослав Младеновић
11.2. Једва чекам да недеља дође
Једва чекам да недеља дође
Да мој драги у јагоде пође
Та-на-на Милана у јагоде пође.
И понесе шарено котарче
У котарче свилено марамче
Та-на-на Милана свилено марамче.
У марамче сјајно огледалце
Та-на-на Милана сјајно огледалце.
Кад се гледа нек на мен погледа
Та-на-на Милана попгледа.
Песма је била популарна међу.
Песма је била полуларна код овчарица-чобаница негде 60. година 20. века у селима планинског дела Повласиња, а слушала се и учила од хармоникаша који су је певали на саборима, а и са радија.
Казивач: Савић Слађана село Крушевица
Запис: 1978.године
Забележили: Савић Руменка ученица и наставник Мирослав Младеновић
11.3. На старом бунару
На старом бунару
Драгог сам чекала
Певала сам песме
Воду захватала (2 пута)
Нема га да дође
Умрећу од туге
Зашто не долази
Да ли је по друге.(2 пута)
Кад се кући вратим
Пита ће ме мајка
Где си ћери била
Од јутра до мрака(2 пута)
Немој ме карати
Мајко моја мила
Данас нисам здругим
Крај бунара била.(2 пута)
Девојке су песму певале док су се чувале овце на пашњацима.
Казивач: Савић Слађана село Крушевица
Запис: 1978.године
Забележили: Савић Руменка ученица и наставник Мирослав Младеновић
11.4. Копа цура виноград
Копа цура виноград , виноград
Отуд иде момак млад, момак млад.
Добро јутро цуро мала
Јеси окопала виноград.
Данас копам један сат, један сат
А сутра ћу цели дан, цели дан.
Са прозора нана виче
шта се тебе тиче мангупче.
Често била драга песма деци у школи и девојкама док су окопавале винограде или чувале стоку на пашњацима негде 6о. година 20. века.
Казивач: Савић Слађана село Крушевица
Запис: 1978.године
Забележили: Савић Руменка ученица и наставник Мирослав Младеновић
11.5. Чобан тера овчице
Чобан тера овчице
Лакој лане, дири, дири дане (2 пута)
Чобан тера овчице лагано.
Све му овчице пређоше
Лакој лане, дири, дири дане (2 пута)
Све му овце пређоше лагано.
Само једна неможе
Лакој лане, дири дири дане (2 пута)
Само једна неможе никако.
Чобан крши гранчицу да претера овчицу
Лакој лане, дири, дири дане (2 пута)
Чобан крши гранчицу лагано.
Средином и у другој половини 20. века била најпшопуларна песма на свим веселјима ми саборима, као и код деце и девојака док су чувале своја стада на паљњацима.
Казивач: Савић Слађана село Крушевица
Запис: 1978.године
Забележили: Савић Руменка ученица и наставник Мирослав Младеновић
11.6. Имам нано два дилебра
Имам нано два дилебра
Слађа су ми од шеђера
Ико-дилберче
Незнам који је слажи
Дал стари ел млађи
Ико-дилберче
Ја немогу оба момка
Једном бићу ја девојка
Ико-дилберче
Руже аман не крије
Мене драги милује
Ико-дилберче.
Девојке су песму певале док су се чувале овце на пашњацима. Слушана је са радија и од хармоникаша на саборима. Певана у другој половини 20. века.
Казивач: Савић Слађана село Крушевица
Запис: 1978.године
Забележили: Савић Руменка ученица и наставник Мирослав Младеновић
11.7. Терај мала стадо иза брега
Терај, терај мала стадо иза брега
Дођи, доћићемо ја и мој колега.
Дођи, дођи драги нетреба колега
Преколега преволећу њега.
Дођи, дођи ја ћу бит6и сама
Само, само пази да невиди нана.
Немој, немој ићи откуд ветар дува
Прети, прети нана хоће да нас чува.
Девојке су песму певале док су се чувале овце на пашњацима. Слушана је са радија и од хармоникаша на саборима. Певана у другој половини 20. века.
Казивач: Савић Слађана село Крушевица
Запис: 1978.године
Забележили: Савић Руменка ученица и наставник Мирослав М ЧУВА
11.8. Мара
На ливади чува мара стотину оваца (2)
Сто оваца, сто оваца двеста јагањаца (2)
Ситна киша падала је, напољу је роса (2)
Напољу нане роса а ја сам ти боса (2)
Продај мајко сто оваца за 18 гроша(2)
Па ми купи опанчиће да неидем боса(2).
Стара изворна песма која је преко радија радо слушана у 20. веку у Горњем Повласињу Власотиначкога краја (М.М)
11.9. Зајди, зајди јасно сонце
Зајди зајди јасно сонце
Зајди помрачи се
И ти јасна месечино
Бегај море удави се
Црна Горо црни сестро
Двојца да пожалиме
Ти за твоја лисја горо
Ја та моја младост
Твојта лисја горо сестро
Пак ће да се поврати
Мојта младост горо сестро
Немеа да се врати.
Стара македонска народна песма
Ова македонска песма је певана у овом крају на свадбена весеља, али је постала популарна на почетку 21 века, нарочито после ратова при крају 20. векова у Југославији и Србији. Пева се свуда на свим просторима бивше Југослоавије.(М.М)
11.10. Биљана платно белеше
Биљана платно белеше
На окритски извори
Отуд иду винари
Винари београђани
Винари београђани
Кртоко терајте карвано
Данеми платно згазите
Платно ми је даровно
За свекар и за свекрва
За девер и јетрва
Ако ти платно згазиме
Са вино ће га платимо
Неви га сака виното
Но ви га сака либето
Што карванот предводи.
Стара народна македонска песма
Запис.1976. године Горње Повласиње
Забележио: Мирослав Младеновић
11.11. Лепе ли су нано, Гружанке девојке
Лепе ли су, нано, Гружанке девојке.
Лепе ли су, нано, Гружанке девојке.
Девојке из Груже лепе су к'о руже.
Девојке из Груже лепе су к'о руже.
Оне носе, нано, јелек и опанке.
Оне носе, нано, јелек и опанке.
Лепе ли су, нано, Гружанке сељанке.
Лепе ли су, нано, Гружанке сељанке.
Кад коло заигра и фрула засвира,
кад коло заигра и фрула засвира,
у колу је, нано, играти милина,
у колу је, нано, играти милина
Ова шумадиска песма је била нарочито популарна код младих овчарица-чобаница у моме планинском крају Горнјег Повласиња седамдесетих година 20.века. Учила се са радија и од хармоникаша коју су певали уз коло на саборима. Арија и текст се учио са радија-честитке и поздрави Радио Ниша, као и од харминикаша.(М.М)
11.12. Мито , Мито бекријо
Поноћ већ је прошла, време да се спије,
Срце још је будно, давну жељу крије.
Ееј, крај пенџера стојим,
Чекам да ти врата отворим.
Зашто, душо, не дојдеш,
Да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
Да ти стару мајку гледам,
Мито, мито бекријо?
Обећ'о си, Мито, да ћеш, једне ноћи,
Кад се варош смири, ти по мене доћи.
Ееј, цвеће моје бело,
Већ је чекајући увело.
Зашто душо недојде
.Зашто, душо, не дојдеш,
Да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
Да ти стару мајку гледам,
Мито, мито бекријо?
Са другари своји по меане одиш,
С вино и са песма ноћи ти проводиш.
Ееј, цвеће моје бело,
Већ је чекајући увело.
Зашто, душо, не дојдеш,
Да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
Да ти стару мајку гледам,
Мито, мито бекријо?
Сас другари своји
По мејани одиш
Вино сас песма
Ноћи ти проводиш
Еј младост прође
Мито ти по мене недојде
Зашто душо недојде.
Популарна врањанска песма која је испевана на мелос и менталитет старога Врања. Постала је крајем 20. века веома популарна на свадбена весеља и по сеоским кафанама у добром расположењу веселог друштва. Лично је певам још из седамдесетих година 20. века.До данашњега дана на почетку 20 века веома је популарна на весељима и у селу и у граду Власотинцу.(М.М)
11.16. Запевала сојка птица
Запевала сојка птица, мисли, зора је,
Аман, наман, мисли, зора је.
Устај, Като, устај, злато, спремај дарове.
Аман, наман, спремај дарове.
Ја сам млада, и сирота, немам дарова.
Аман, наман, немам дарова.
Кад си млада, и сирота, што се удајеш?
Аман, наман, што се удајеш?
Удала ме, стара мајка, нисам ни знала.
Аман, наман, нисам ни знала.
Стара изворна песма из народа певана на свим весељима. Била је популарна код сиромашног слоја. Певана у 20. веку на целом подручју Повласиња код сеоског становништва брдско планинског дела Власотинца. Мени је увек драга песма у свим ситуацијама је весело певушим и сада на почетку 21. века.
Запис: 1979.године забележио: Мирослав Младеновић
Додатак:
Из рукописа:
НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар, јун 2007. године Власотинце
17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар
|