offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Pogledajmo, najpre, u koju vrstu reči spada reč kako, da bismo mogli da započnemo raspravu o njenom korišćenju na početku upitne rečenice koju si ti naveo.
Šta kaže gramatika? Nalazimo da je reč kako veznik. Sa gledišta morfologije pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako. Nepravi veznici su i prilozi i pojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih).
Razlikujemo zavisne (hipotaksične) i nezavisne (parataksične) veznike. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti sastavni(i, ta, pa, ni, niti), rastavni (ali, no, nego, već, a) i suprotni (ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).
Reč kako pojavljuje se i kao prilog.
Pogledajmo šta kaže veliki Matičin rečnik:
Obrati pažnju na prvih nekoliko redova ove jedinice, ali svakako pročitaj i sve ostale. Šta se ovde pominje? Prava i neprava pitanja. Ovde je reč o stilskoj finesi koja je zaživela u našem jeziku i nemoguće ju je (a mislim da nema ni potrebe) proterati. Formalno-logički, meni bi bilo apsurdno, pa i nemoguće, da nekome odgovorim kako sam ili, još gore - kako mi se nešto dopada. Kako da objasnim sagovorniku funkcionisanje moga dopadanja?. Vrlo često, gotovo po pravilu čujemo pitanje : ''Kako Vam se dopao film? ili ''Kako Vam se dopala predstava''. Teorijski - morao bih da počnem da obrazlažem moj estetički mehanizam - kako se u meni ostvaruje zadovoljstvo (dopadanje) jednom predstavom i ko zna na šta bi ličio taj moj odgovor...A istina je da radoznalog novinara (ili sagovornika) interesuje moje mišljenje o toj predstavi (filmu, ili šta već), pa on očekuje da mu iznesem svoje mišljenje o filmu, a ne o tome kako ja dolazim do dopadanja ili nedopadanja neke pojave. Naravno, ali naravno, ja uvek izbegavam tu formulaciju jer mislim da je dopadanje nešto o čemu treba raspravljati kad su ukusi u pitanju, a o predstavi uvek želim da čujem tuđe mišljenje. Stoga sagovornika pitam: ''Šta mislite o predstavi?''. Na taj način sprečavam sagovornika da se pravda kafanskom floskulom da se njemu predstava ,recimo, ne dopada pa da se ''o ukusima ne raspravlja''. Kvalitet predstave pripada estetici, a o njoj se i te kako raspravlja. No, to je neka druga priča.
Nadam se da nisam previše komplikovan u objašnjavanju, no svakako ću se potruditi da ovu eksplikaciju razumno privedem kraju.
Kad je moje stilsko opredeljenje u pitanju, uvek ću svog sagovornika pitati : ''Da li Vam se sviđa to i to'' umesto ''Kako Vam sviđa to i to '' i tu formulaciju uvek koristim kada ja nekoga pitam.
Međutim, frazema ''Kako ste?'' (koju ti, doduše, i ne spominješ u postu) već je toliko uobičajena da je ne treba izbegavati.
Zašto?
Pitanje tipa ''kako ste'', spada u onu vrstu jezičkih dogovora koji se ne dokazuju , kao što je , recimo, uobičajena fraza ''ko je na telefonu'' koju mnogi neopravdano osporavaju (isto tako bi onda morali da osporavaju rečenice tipa ''proveo sam dan na čistom vazduhu, bio sam na moru, bio sam dva sata na suncu).
|
Hvala. Pozdrav.
