|
micoboj ::Ako imenica vladika u dativu ne podliježe glasovnoj promjeni kako bi se razlikovala od dativa vlastitog imena Vladica, zašto se taj izuzetak ne primjenjuje i kod imenice perika radi imena Perica.
To ti pričam sve vreme  . Kod samog Klajna ima još jedan indikativan primer - unuka ;dativ je unuci, a ne unuki, a više je nego jasno, ukoliko rečenica nije precizna (''transprarentna') :unuci su nominativ množine od imenice unuk. Pri tom je prisvojni oblik ove imenice unukin, a ne unučin.
PS
A šta ćemo sa Vladičinim hanom?? Kako se njega ne seti niko? 
Citat:Стефан је касније хан продао скопском митрополиту Пајсију, по чијој је црквеној титули (владика), хан добио име - Владичин Хан. Убрзо је исто име добило и насеље које се ту формирало.
Nije ni Vladicinim hanom, ni vladikinim, već baš vladičinim... Jasno je da je glasovna promena obavljena upravo da bi se ime mesta razlikovalo od ličnog imena Vladica, a tada je rogobatno zvučalo Vladikin hram (ili neko nije želeo da se po crkvenoj tituli zove mesto? I to treba uzeti u obzir i pogledati u istoriji mesta kako se, i da li se, menjalo ime).
Može biti da, kako se pravopis menjao (a menjao se često) tako su se i neki nazivi petrifikovali...
PS
Na jednoj zgradi u ul. Srpskih vladara u Beogradu još uvek piše Prva američanska banka u Beogadu. A to je napisano između dva svetska rata, relativno nedavno.
|
