Начелно, највећи број наших речи води порекло из три корена: арапског, персијског и индоевропског. После тога се тражи (ако је могуће утврдити пра-извор) непосредни преносник или ''давалац'' поједине речи, па онда неку реч проглашавамо турцизмом, неку грецизмом, хунгаризмом, русизмом итд. Наравно, постоји и друга група страних речи и израза који се базирају на романско-германском пореклу, што је опет трећа прича.
Ова реч (ракија) је арапског порекла ( арап. raqi, новоарап. ρακί).
Наши етимолози је воде као балкански турцизам арапског порекла (дакле, реч-туриста). Арапска именица у пуном облику гласи - лалраки. Настала је од придева арак (или зној). Код Румуна се јавља у облику именице мушког рода rachiu, која се пак из Ердеља, преко хрватско-српског заједничког основа, нашла код нас у облику женског рода - rochie. Бугари ту реч исто изговарају као и ми - ракија, а придев од те именице је ракијен (опијен ракијом).
Auuuuu Sirijuse otkad nisam čuo to kod nas na selu je bilo popularno reći Lebarnik ti j........ posle prešo u grad od tad nisam čuo.
Meni žena iz Valjeva i kaže ona meni ne Morogaj me šta ti je koji sad pa to kaže drmusati.
pein ::Auuuuu Sirijuse otkad nisam čuo to kod nas na selu je bilo popularno reći Lebarnik ti j........ posle prešo u grad od tad nisam čuo.
Meni žena iz Valjeva i kaže ona meni ne Morogaj me šta ti je koji sad pa to kaže drmusati.
Погледаћу етимолошке речнике, мада је јасно одакле реч потиче. Донедавно нама је у кухињи стајао лебарник. Прво смо имали један метални , а затим дрвени који је био и украс. Полукружна кутија која се отвара одоздо на горе. Изашла је ''из моде'' па се ређе појављује. Хлеб се у њој чувао од сушења и мува, а и ту му је било место, а не у кеси или на некој крпи. Врло користан део кухиње. Сада се, нажалост, хлеб држи у пластичној кеси. Симбол куће и живота (''стећи парче хлеба'', ''има у овој кући хлеба'', итд). Више него симболична реч. С правом. Зато су настале и многе псовке, као акт вербалне агресије или огорчења, док морају да употребе хлеб као објект (''леб те је.о'', ''леб ти је.ем'', итд).
...А има и једна школа у Лаћарку која се зове ''Трива Витасовић-Лебарник''. Могу да мислим како је добио надимак.
pein ::Ma znam ja šta je Lebarnik kao što reče imam ga u kući i dalje ga koristim nego baš dugo ali jako dugooo nisam je čuo tu reč.
Наравно. Та реч се толико сродила с нама да је више и не примећујемо, а нема потребе преко дана да је користимо. Једноставно, одеш и узмеш хлеб из лебарника (хлебарника). Наша лењост да изговарамо задњонепчани меки сугласник Х (уватио га, ја би, не би, ора', итд) доводи до локализама у свакодневном говору.
Ево две речи које су настале у народу као израз подсмеха: сунчаник и сунцобер. На селу се врло ретко користи кишобран као сунцобран када је сунце. Људи су навикли на њиви да носе капу и код највећих врућина, а жене мараме. Е, кад се нађе нека сеоска госпоја да носи кишобран као сунцобран, он више није сунцобран (ни кишобран), већ сунчаник. Наравно, постоји и сунцобран (мањи је од кишобрана и обично је бео) али њега нисам одавно видео ни у граду. Можда, ако будем свраћао на хиподром код Цареве ћуприје, запазим неки на променади. Ако у БГ још има таквих дама...
Sirius ::...Донедавно нама је у кухињи стајао лебарник. Прво смо имали један метални , а затим дрвени који је био и украс....
Имали смо и ми метални(Емајлирани),затим дрвени,који још служи за ту намену,с тим што у њему стоји кухињска крпа и на њега хлеб.Кад се хлеб поједе,крпа се истресе од трошица,па се ставља свеж хлеб.
Ево једне лепе речи..
Суградица
Суградица је падавина карактеристична за летњи део године. Излучује се у виду прозирних ледених зрнаца сферног или неправилног облика. Њихов пречник достиже максимално до пет милиметара.
