Nasledje ili Bastina ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je pogresno reci kulturna bastina jer ako ne gresim mi kazemo naslednik,nasledje ane bastinik, bastina! Dalje kazemo nasledne bolesti a ne bastinske bolesti ! Na TV RTS styalno cujem B A S T I N A kao da mi neko trpaprst u oko mnogo mer nervira jer mislim da je to prekrajanje jezika kao sto su nam i istoriju prtekrojili! Mozemo ako je ovo u redu poceti govoriti i "uveHla ruza" I to je rec koju koriste poturceni Srbi t.j. "nacija" Muslimanska u Bosni Titova kreacija !Muslimani su su mnogobrojna populacija u svetu alik samo u bivsoj SFRJ su NACIJA a ne veroispovest !

• 3Ovo se svidja korisnicima: ivance95, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre nego što drugi budu komentarisali ''baštinu'' ja ću ti samo skrenuti pažjnu na neke sitnice u tvom uvodnom postu...
''trpaprst''....je trpa prst (odvojeno)
''styalno'' stalno....
''pretkrojili'' ...prekrojili....
Znaš, kada otvaraš temu o pravopisu ovako nešto dođe do izražaja. Zato mene i nema na ovakvim temama, jer nisam tako precizna, ne iz neznanja već što žurim....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, ivance95, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Баштина, односно баштиник, архаичне су српске речи...

Добро се сећам да се ти термини срећу у Душановом законику, а преживели су и до данас. Ево ти и једног ''свежијег'' примера из 19. века...



... немој из угла данашњег говорног језика судити о појединим речима и њиховом пореклу...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Filodendron, amstel2, Sagacity, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnoge stvari treba da nas brinu u našem jeziku...
Za početak pravopis i upotreba nepostojećeg pisma...

Baština je reč koja se vekovima upotrebljava na ovim prostorima, i ne vidim zbog čega bi bila problematična. Za početak, Dušanov zakonik.

Citat:O popovima: I popovi baštinici da drže svoju baštinsku zemlju i da su slobodni, a ostali popovi, koji nemaju baštine, da im se dadu tri njive po zakonu, i da je kapa popovska slobodna, akoli više uzme od te zemlje, da rabota crkvama po zakonu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Sagacity, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Зашто ти смета употреба и једног и другог облика!? Сам(а) си навео(ла) примјере у којима је боље користити један и оне у којима се користи други облик. Српски језик има доста синонима и никоме не сметају. Зашто би теби?
Мени веома смета твоја "ошишана латиница".

• 5Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Filodendron, Sagacity, Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О речи баштина Петар Скок каже следеће (он нам је најмеродавнији извор):

baština f (Vuk, Mikalja, dubrovački pisci) = bašćina (Bernardin, Baraković) = baščina (14. v., kajkavci) = bočina (Jambrešić i slovenski) »Г očevina, djedovina, hereditas, praedium; 2° njiva (Crmnica)s, poimeničen ženski rod pridjeva ЪаЫпъпъ (14, 15. i 16. v.). Od Daničića moderniziran bez potrebe za današnji jezik baštinan m, baština L, kad se ne govori više (upor. istina f < istimna). Taj je izveden s pomoću općeg pridjevskog sufiksa -ьпъ od stcslav. bašta »otac« (v. gore baca). Od hrvatskih leksikografa bilježe tu riječ samo Stulić i Daničić u poslovicama. Baština je pravni termin koji se iz crkvenog slavenskog jezika raširio i na zapad. Jedini narodski oblik na zapadu je bočina koji bilježi Jambrešić i koji odgovara kajkavskom narječju. Dva pisca 17. v. pišu bapština prema babo (v.). Poimeničenje mora da je staro jer je prema baština stvoreno djedina (v.) od djed, kasnije reformirano u djedovina prema očevina. Odatle i radne imenice na -nik: bāštinīk = bašćinik m (Budinić, Poljički statut) prema baštinica. Potvrđen je oblik na -enik: baštenik (Belostenec) = baščenik = bašćenik (Lučić) m prema f baštenica (18. v., Kanižlić, Filipović, Kadčić); e mjesto i nejasno je, možda prema poslenik. Košta upotrebljava baštiomk m prema f baštionica, također nejasan oblik, možda prema dionik. Kavanjin skraćuje baštnik. Na -ьс: baštinac m {Baraković, Zoranić) »zemljak«. Deminutiv na -ica (v.) baštinica f »praediolum«. Pridjevi na -ov: baštinikov, na -ski: bāštiničkī od baštinik; bāštinskī od baština. Apstraktum na -stvo: bäštinstvo. Ovo posljednje glasi u Vodicama (Istra) skraćeno po zakonu haplologije: basivo, samo u izražaju: Zaštoi — Za babino basivo. Na -luk: baštinluk »fundus« (Blagojević). Denominali: baštiniti (općenito) s prefiksom iz- pf. prema iteratīvu -nivali', baštinovati (ne govori se). Ovaj stari termin posudiše Rumunji baştină. Arbanasi basatine i Cincari basnă (Dalametra) u istom značenju. Značajna je nadalje rumunjska inovacija. U njihovu jeziku za bašta kaže se i moş. Zbog toga oni izmijeniše baštiniti u moşteni s disimilacijom i — i > e — i kao u vecin < lat. vicinus. Lit..· ARj l, 179. 198. 203. 4, 4. 127. Miletić, SDZb 9, 607. Ribarić, ib. 130. Novaković, Glas 54, 200-255. GM 29. Skok, Omagiu profesorului Ilie Bărbulescu. 1931.

На југу Србије потпуно нормално је да се каже - одио сам на мој башта : ишао сам код мог оца.
У савременом српском језику глагол баштинити употребљава се у смислу - чувати нешто. Баштиници наше историје - чувари наше историје. Реч се употребљава свечарски, реторски.

ПС
Мислио сам да смо различитост речи апсолвирали. Ниједна једина реч ни у једном језику било ког народа није случајно настала и остала. Зато постоји опсег употребе и ових двају речи. Не искључују једна другу, напротив. Лепе допуне.