Srpski ili Srbski?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драга браћо Срби и сестре Србкиње,

Зашто Србски а не Српски?
Зато што придев српски није од именице СРБ већ од речи СРП (алатка за кошење).
Зато што српкиња није из Србије него из некакве митске земље српова - Српије. Само су Србин и Србкиња из Србија.
Зато што је једино Србство реч која казује суставство и суштину Срба, а не српство. Српство означава као што смо рекли суштину оруђа за кошење тј. СРПА!
Ако се говори "П" уместо "Б" због лакшег изговора и самим тим тако и пише (што је потпуно невероватно - ко је тај који је могао да измисли правило да се због "ЛАКШЕГ ИЗГОВОРА"?! мења суштина и име народа? Ко има право да тако нешто уради и прогласи?) како то да се онда и следећи примери не пишу овако: граДСки - граЦки, свеТСки - свеЦки, нађите још примера....

Чак је и Вук након његове реформе дозволио да остане "србски", али је то крајем 19. века промењено


Ево шта је вл. Лукијан Мушицки написао Вуку Караџићу: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”

Новине србске 1813. година

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A što ti, brate Srbine, ipak ne pročitaš ponovo našu gramatiku? U njoj sve lepo piše. To što ti zagovaraš zove se u lingvistici petrifikacija jezika, odnosno njegovo okamenjivanje. Nema nikakve potrebe da to priređujemo srpskom jeziku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbin78 ::Драга браћо Срби и сестре Србкиње,




Da si poceo,kako je to vec decenijama uobicajeno, sa drage
sestre,drage gospodje,drage drugarice,drage zemljakinje,
ja bih mozda i razumela o cemu pises i sta zameras danasnjem
srpskom jeziku.Medjutim,sve se menja, pa i ovo oslovljavanje
kao i jezik.

Ne razumem zasto se navodi nemacki u prilog tome da bi
i danas trebalo da pisemo i govorimo srBski po nekakvoj
analogiji sa "Хaбсбyрг". Usput Nemci (a bas zbog lakseg izgovora)
ovo "s" izgovaraju i citaju kao"z".Znaci to je HabZburg.

Nego,od kud ti ideja da bi trebalo da se vracamo u 19 vek?

Da zaboravimo ono sto je decenijama vazilo, zbog cega smo
drhtali(ili drKtali:D ) uoci nekih pismenih iz srpskog,kasnije i na
faksu,ako je neko to i studirao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Браћо Срби и сестре Србкиње,

Свe чeшћe сe y штaмпи, кao и y рaзнoj литeрaтyри, срeћемo сa изрaзимa “срБски”, “симВoл” и тaкo дaљe, a дa рeткo кo пoкyшa дa oбjaсни тy пojaвy. Нa oвoм мeстy ћeмo пaжњy пoсвeтити yпрaвo oвoм питaњy, a зa примeр ћeмo yзeти гoрe пoмињaнe рeчи: срБски и симВoл.

Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв “српски” нaписaн y oбликy “србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa: “Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”.

Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди: “…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.” Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.” Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

Стaндaрдизaциjoм jeзикa “Maтицa Српскa” yсвojилa je oблик “српски”, штo никaкo ниje спoрнo. Meђyтим, нeки нaши дaнaшњи лингвисти нaвoдe врлo рaзyмљивe aргyмeнтe y oдбaрнy oбликa “србски”. Пa тaкo прoф. др. Љyбoмир T. Грyjић кaжe: “Пoглeдajмo примeр сa извeдeницaмa oд рeчи ГРБ. Придeв oд њeгa je грБски, a нe грПски. Зaштo тy ниje примeњeнo прaвилo o jeднaчeњy пo звyчнoсти? Пoгoтoвo штo je ГРБ влaститa имeницa. Дрyгo прaвилo кaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe, y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ.”

Интeрeсaнтнo je и кaкo смo дoшли дo oбликa срПски, jeр aкo пoглeдaмo нeкe дрyгe jeзикe видимo дa je свyдa y yпoтрeби oригинaлни oблик, сa слoвoм Б. Taкo je нaш jeзик кoд Слoвeнaцa и дaнaс “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.

Дaклe, кaкo и зaштo смo ми Срби прoмeнили имe сoпствeнoм jeзикy? Oпeт сe врaћaмo нa Вyкa Стeфaнoвићa Kaрaџићa и њeгoвy рeфoрмy. Oпштe je пoзнaтo дa je Вyк живeo и рaдиo y Бeчy. У тo врeмe je Tyрскa импeриja билa вeћ y стaњy рaспaдaњa (нeкoликo дeцeниja кaсниje сe кoнaчнo и рaспaлa) a зa прeвлaст нa Бaлкaнy бoрилa сy сe двa цaрствa, Ayстрoyгaрскa и Рyсиja. Бaлкaн je тaдa биo y гeoпoлитичкoм пoглeдy нajбитниja тaчкa y свeтy, jeр би oнa силa кoja кoнтрoлишe Бaлкaн, кoнтрoлисaлa и кoридoр Истoк-Зaпaд. To ривaлствo Рyсиje и Ayстрoyгaрскe, oкo кoнтрoлe Бaлкaнa, дoвeлo je и дo Првoг свeтскoг рaтa, y кoмe сy нeстaлa oбa цaрствa. Срби сy тaдa били нajбрojниjи и нajснaжниjи нaрoд нa Бaлкaнy, a кao Слoвeни, и тo Прaвoслaвни Слoвeни, били сy врлo блиски Рyсимa. Бeч je тy вeзy пoкyшaвao дa yблaжи штo je мoгyћe вишe, пa je из тoг рaзлoгa финaнсирao и Вyкoвy рeфoрмy, кoja je y тaдaшњoj Србиjи, Црнoj Гoри, кao и Вojвoдствy Србиjи дoчeкaнa “нa нoж”. Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe “срБски” мeњa y “срПски” jeр Нeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe “Вyкoвe Рeфoрмe”«, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.

Дрyги примeр кojи смo y yвoдy пoмињaли, рeч “симВoл”, je тaкoђe y вeзи, дoдyшe пoсрeднoj, сa oвoм “рeфoрмoм”, aли гa je дaлeкo лaкшe и jeднoстaвниje oбjaснити. Симвoл je кoд нaс зaмeњeн рeчjy симбoл, кoja никaкo ниje нeпрaвилнa, сaмo ниje нaшa. Рeч “симвoл” je грчкoг пoрeклa и ми je изгoвaрaмo (a и пишeмo) y прaвилнoм oбликy (симВoл) jeр сe слyжимo прaвилoм витaцизмa. Oднoснo, изгoвaрaмo грчкa слoвa y oригинaлy, oнaкo кaкo их и сaми Грци изгoвaрajy: aлфa, витa,… a нe aлфa, бeтa… кaкo тo идe кoд Лaтинa, пo бeтaцизмy. Taкo oни кojи прaтe витaцизaм знajy зa: Визaнтиjy, Вaрaвy, jeврejски,… дoк oни кojи прaтe бeтaцизaм имajy Бизaнтиjy, Бaрaбy, хeбрejски…

Видимo дaклe дa oбa примeрa гoвoрe o стрaнoм yтицajy и дa сe oбa свoдe нa “oдрoђaвaњe” Србa oд Прaвoслaвних слoвeнских нaрoдa. Moждa je нajoчиглeдниjи дoкaз зa oвaквy тврдњy oфaнзивa нa ћирилицy, кoja сe нeмилoсрднo прoгoни из Србиje. Ниje стрaшнo штo Срби пишy српским jeзикoм a нe србским, нити штo кoристe симбoлe a нe симвoлe, aкo знajy штa пишy тим jeзикoм и кaквe и чиje симбoлe (и y кaквe сврхe) кoристe. Aли стрaшнo je aкo тoгa нисy свeсни, пa им сe сyтрa дeси дa сe ћирилицa пoтпyнo yкинe, a вeзe сa нaшим кoрeнимa пoтпyнo зaтрy. У тoм слyчajy нeћe бити изнeнaђeњe дa зa пoлa вeкa, или вeк, нa Бaлкaнy живи мaлo плeмe Српa, yниjaтa, кojи пишy Гajeвoм лaтиницoм и свoje кoрeнe трaжe y Зaгрeбy, Бeчy и Вaтикaнy.

преузето са: czipm.org/srbski-simvol.html


Сиријусе аргумент о петрификацији губи сваки смисао после овога.
И не би било лоше да се вратиш србском писму - ћирилици.... (што се приређивања тиче).

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...A da ti , ipak, pre toga otvoriš gramatiku i lepo pročitaš šta kaže o glasovnim promenama, a zatim polako, padež po padež, promeniš reči Srbin, Srpkinja, srpski, itd? Dobićeš interesantne rezultate.

PS

Lingivistika poznaje institut alternacija, izuzetaka, dubleta, analogije , itd, pa bi to trebalo da imaš u vidu kada govoriš o (ne)petrifikaciji, odnosno okamenjivanju nekih izraza. Ne može se na osnovu izjave jednog profesora i nesigurne analogije izvlačiti ovako važan zaključak kakav ti izvlačiš. Razmisli malo o tome. Ne moraš obavezno odmah da odgovoriš.

• 1Ovo se svidja korisniku: oblak
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Вук је урадио велику ствар сакупљаљњм народне поезије, и ту му треба одати признање. Ипак, начинио је велику штету реформом језика.
Његовом реформом, језик је обогаљен и осиромашен, избачени су одређени древни религијски, философски и многи други веома битни изрази који одражавају дух србскога језика. На пример: обитељ, скорб, сушти, суштаство, јестатство, житије. жизан, тисушта (хрвати данас кажу "тисућа" а ми кажемо грчки "хиљада"), разина, мазда (плата, одмазда - одплата)... Затим граматичке промене, избацивање доста старосрбских ( и старословенских) слова, свођење падежних промена са 15 на 5, свођење инфинитива на симболичку употребу, избацивање двојине...

Срби су Вуковом реформом, језички а аутоматски и духовно и културно, постали удаљенији од Руса и уопште од свог прасловенског језичког полазишта, које је било обележје јединственог словенског етноса, и што је најважније удаљенији од освештаног старосрбског немањићког језика. Вукова реформа је била припрема за секуларизацију и позападњачење Срба.
Говорни језик једног народа се кроз историју свакако мења, али то треба да буде спонтан процес заснован на традицији. Вуков подухват подухват нажалост, није такав. И наш данашњи језик јесте у суштини добар и треба га бранити и поштовати, али би био много бољи да није било Вукове реформе.


Ако се вековима говорило "Србски", "Србкиња", "Србство", бесмислено је у то дирати. Када се каже "Србски" (са "Б") осећа се милозвучност, жестина и чврстина изговорене речи, док "СрПски" звучи некако тупо и празњикаво. Језик је срж културе и својеврсни одраз духа једног народа.
"СрБски" је исправно чак и према Вуковој реформи.
И Вукова жеља је вероватно била опстанак слова Б у тој речи, због чега је из правила о једначењу сугласника по звучности, искључио речи које за основу имају властите именице.

Вук је био патриота, али је попут Доситеја или цара Петра Великог имао у извесној мери погрешно схватање патриотизма. Мислио је да ће помоћи свом народу ако га позападњачи. Примера ради, Вук је својој кћери дао име Вилхелмина, а заједно са Доситејом тражио је од књаза Милоша да установи француску конституцију у Србији.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbin78 ::


Вук је био патриота, али је попут Доситеја или цара Петра Великог имао у извесној мери погрешно схватање патриотизма. Мислио је да ће помоћи свом народу ако га позападњачи. Примера ради, Вук је својој кћери дао име Вилхелмина, а заједно са Доситејом тражио је од књаза Милоша да установи француску конституцију у Србији.

I dobro,sta sada da radimo?

Ili ti principijelno ne odgovaras na postove i pitanja
koje ovde postavi neko zensko celjade?

A za Vilhelminu znamo, znamo da je i veru zbog zene promenio.

I on je bio samo covek pa je uzviknuo:

Slabosti,ime ti je zena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево шта о Вуковој реформи каже Његош када су му на превару отштампали "...Шћепана малог" по Вуковом правопису:

"Нисам ја онако написао. Ја сам писао како сам знао и научио! Нити се упуштам у реформе нити у томе себе за способну судија држим. Ја само то исповедам да ми што год се више удаљавамо од словенства то све већма пропадамо. Него ја сам послао мој рукопис Стојковићу у Трст да га печата, а он се удружи с Вуком па ми писање промени и окрену га на своју систему. Па шта сам знао чинити кад је дело већ готово било. Само сам се срдио, јер свађати се јавно не подносим".

Вук је био родољуб, али је врло могуће да је био плански искоришћен од стране Беча у антисрбске сврхе. Димитрије Калезић тврди да је у Бечу видео Вукову венчаницу на којој наводно пише да је Вук постао унијата. Ја се ипак надам да то није тачно.

Аустрија се према Србима односила веома лоше и подмукло. Циљ свега је вероватно био покатоличавање Срба и удаљавање од Руса (какве везе реформа писма може да има са уздизањем националне свести?). Турска јесте била непријатељ Аустрије, али је тада њена снага већ била у дубоком опадању, а Србима није требало никаквих додатних мотива да се боре са Турцима.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Tamtitam, Rastafarii, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jezik je pitanje (i) društvenog dogovora. Hajde, Srbine (vidiš da u ovom padežu ima B), razmisli pa mi odgovori: kojim bi ti jezikom sada pisao kada bi želeo da te drugi Srbi (opet to B!) razumeju? Kao što primećuješ, pišeš savremenom (osavremenjenom) verzijom srpskog jezika. Poznato je da je Vukovom reformom jezika naš jezik dobio na fleksibilnosti, a generacije naših najvećih naučnih i umetničkih imena, naša intelektualna elita, mogla je s tog osnova da krene i u izučavanje stranih jezika, tako dragocenih za razvoj svake zemlje.

Da do kraja pojednostavim: negirati Vuka i njegovo delo, izvlačiti ga iz konteksta razvoja srpskog naciona isto je kao kad bi sada iz tvog kućišta isključio tastaturu. Sediš, gledaš na monitoru šta piše, a ne možeš da odgovoriš...Eto, baš tako. Pokušaj da napišeš nešto na tom jeziku koji zagovaraš pa da vidiš koliko bi te ljudi ovde razumelo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbin78 ::Ево шта о Вуковој реформи каже Његош када су му на превару отштампали "...Шћепана малог" по Вуковом правопису:

"Нисам ја онако написао. Ја сам писао како сам знао и научио! Нити се упуштам у реформе нити у томе себе за способну судија држим. Ја само то исповедам да ми што год се више удаљавамо од словенства то све већма пропадамо. Него ја сам послао мој рукопис Стојковићу у Трст да га печата, а он се удружи с Вуком па ми писање промени и окрену га на своју систему. Па шта сам знао чинити кад је дело већ готово било. Само сам се срдио, јер свађати се јавно не подносим".

Вук је био родољуб, али је врло могуће да је био плански искоришћен од стране Беча у антисрбске сврхе. Димитрије Калезић тврди да је у Бечу видео Вукову венчаницу на којој наводно пише да је Вук постао унијата. Ја се ипак надам да то није тачно.

Аустрија се према Србима односила веома лоше и подмукло. Циљ свега је вероватно био покатоличавање Срба и удаљавање од Руса (какве везе реформа писма може да има са уздизањем националне свести?). Турска јесте била непријатељ Аустрије, али је тада њена снага већ била у дубоком опадању, а Србима није требало никаквих додатних мотива да се боре са Турцима.

Ej,Srbine,brate,

pa mi to sve znamo ,slali su i nas u skole, Njegos
nam nije nepoznat,mislim da onomad i rece, da bi
Vuku prebio i tu drugu,zdravu nogu samo da ga sretne.
Ali sta ti ovde pokusavas da objasnjavas?
A narocito,kome? A i zasto?

A sa istorijom,Papom i katolicima,osmanlijskim
carstvom ili oladi,ili idi na istoriju,religiju pa tamo
opisuj svoja (ili Njegoseva) zapazanja.

Nisu nas pokatolicili, a kako vidim nisu uspeli ni
da nas odvoje od ruske brace ( na moju veliku zalost),
tako da ne razumem zasto i na sta se sada zalis?