|
Poslao: 10 Apr 2010 21:58
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
Sirius ::...vikom.
Zbog čega nisi napisao "vikanjem"? Pitam to zbog toga što ja nikad ne bih upotrebio isti izraz kao ti. 
Odavno sam čuo to da je "zapeta" srpski izraz, a "zarez" hrvaština. Bez obzira na to, koristio sam termin "zarez" sve do nedavno kada sam uhvatio sebe da sam nesvesno počeo da koristim termin "zapeta". Ne znam pod kojim ili čijim uticajem se to desilo, ali desilo se i drago mi je zbog toga. 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2010 22:47
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Vika (graja, galama) je imenica, dok je vikanje glagolska imenica. Vikanje , kao trajni (durativni), nesvršeni, glagol sugeriše da ovaj član stalno viče, što nije tačno, bar u ovom postu na koji se primedba odnosi. On koristi ''viku'' (velika slova) da bi izrazio. 
PS
Uporedi to sa rečenicama: ''Za brzo kretanje možeš da koristiš voz'' i ''za brzo kretanje možeš da koristiš vožnju'.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2010 10:49
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
I ja sam uhvatila sebe kako koristim reč zapeta iako sam uvek govorila zarez. Međutim, i dalje smatram da su to sinonimi, pa kako ko voli.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2010 00:26
|
offline
- milojkosar
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Apr 2009
- Poruke: 18
|
Ја сам за реч запета, зато шта је то реч која има дужу традицију у српском и која нас обележава! Реч зарез јавља се у српском књижевном језику након Новосадског српско-хрватског договора.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2010 20:41
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
[quote="Sirius
Nadam se da je tvoja prva rečenica kompliment...
Pravopis nas, naravno, obavezuje. Donelo ga je Ministarstvo obrazovanja.
Što se tiče rusizama, ne bih sada to otvarao kao temu, mada je vredno otvaranja. S obzirom na to da često, pola u šali, a više u zbilji napomenem kako Srbi govore ''iskvarenim'' ruskim. Naravno da je to kolokvijalno, nenaučno rečeno, ali lingvistička nauka ima milijardu dokaza o poreklu srpskog jezika i njegove veze s ruskim, pa se te reči samo uslovno mogu zvati rusizmima. Recimo, ja bih mogao ovde, sada, da nabrajam i napunim stranice rečima koje su direktno stigle iz ruskog jezika, ali to možete i svi vi, ostali (pohraniti, tisuća, blagodarnost, breg, zapeta, slovo, puška, šapka, duga, itd, itd). No, kako rekoh, otvorićemo i tu temu (možda pod nazivom ''rusizmi koji to nisu'').[/quote]
Nema veze sa naslovom topika ,ali sa ruskim jezikom
Ja sam stvarno umrla od smeha kada sam u Karlovim Varima
videla kako se na ruskom kaze frizer.Naime парикмахер
Cak mislim da je stajalo parikemaheraj (al cirilicom).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2010 21:21
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Strane reči i izrazi u samom ruskom jeziku su posebna priča. Rusi su vrlo otvoreni za prihvatanje tuđica i nikakvo iznenađenje nije kada čujete stranu reč da je koriste kao jedinu reč uz, naravno, nešto drugačiji izgovor, odnosno artikulaciju i akcentuaciju. Francusku reč ''surpriz'' ćete lako prepoznati, kao i mnoge druge koje su stigle u carsku Rusiju s evropeizacijom. Posebna priča je vezana za izraze iz vojne terminologije gde su se dugo ( u zavisnosti čiji su instruktori bili ili s kim su ratovali) naizmenično smenjivali francuski i nemački izrazi. Rotmister, junker, rota, lejb-gvardija, itd, itd trajno su našli svoje mesto u ruskom vojnom rečniku.
Ovu eksplikaciju začiniću, kao jedan mali OT, možda najinteresantnijim primerom. O čemu je reč?
Svako u Rusiji zna da se železnička stanica na ruskom kaže железнодорожная станция, i to je u prevodu i bukvalno - gvozdenoputna stanica (kalk iz nemačkog jezika - ajsban). Međutim, niko u Rusiji ne zove tako stanicu, već kaže вагзал (пише се вокзал). U čemu je tajna? Kada su carski inžinjeri pravili stanice, glavni konsultant je bio u poseti engleskom gradu Vauxhallu i stalno je govorio - napravićemo stanicu kao da bude kao u Voksalu...Odatle do vagzala bio je vrlo kratak put. Eto kojim putem mogu da se kreću reči. Svakako interesantnim, a ponekad i neobičnim, pa i čudnim.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2010 21:48
|
offline
- milojkosar
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Apr 2009
- Poruke: 18
|
Ово мора да прочитате
Из штампе су изашле две нове књиге професора Драгољуба Збиљића, у којима аутор одговара на питање шта се догодило са српским језиком и његовим писмом у поствуковском периоду, саопштило је данас Удружење "Ћирилица".
Реч је о делима "тројански коњ у српском језику: опис стања и предлог решења" и "Срби на тудјем писму: о српским лингвистима у вези са Статутом АПВ", обе у издању новосадске "Будућности" - 2010.
Како је наведено, књиге су плод дугогодишњег истраживања тог новосадског професора, који је у својих 13 до сада објављених књига о српском језику и писму највише трагао за "узроцима општег српског Полома који се културолошки најочитије одразио у девастирању српског језика и занемаривању" српске ћирилице.
Узроке тог "Полома" српског језика и писма аутор налази пре свега у "наставку немарности српских државних институција, посебно у неодговарајућем раду научних институција у оквиру српске лингвистике".
У својим новим делима Збиљић предочава данашње (нимало позитивно) стање у тој области и нуди решења у складу са научностручном језичком теоријом и праксом у светским престижним језицима.
Да би се "ваљано и успешно спровело лечење штетних последица досадашњег неодговарајућег рада", аутор је предложио усвајање општег договора стручњака и сачињавање одговарајућег документа о начину решења нерешених питања и наставку рада на српском језику и писму.
Писма Европе
|
|
|
|
|
|
