|
zoranez ::Vrlo vjerovatno da je to tacno (za ogromnu vecinu), i recimo da se po tim brojkama ja mogu svrtati u srecnike (mozda samo zato sto jos nemam nijedan kredit za vratom osim podstanarske kirije) ... ali opet jbt nazvati se srecnikom samo zato sto mozes da sastavis 1. i 31. ne zivjeci na krompiru pola tih dana ... ali bukvalno nista vise od toga ... i opet uhvatim samu sebe hiljadu puta kako me grize sasvjest kada pogledam zapustenu djecu po ulicama ...
Pa tuzna istina i realnost jeste da je u poredjenju sa zemljama treceg sveta (u koje spada i Srbija!) to zaista uspeh kada covek moze da izgura ceo mesec, a da ne gladuje. 
Ili ono sto je pre 20 godina Kinezima bila trpeza sa mesom samo za drzavni praznik. A sada kada su razvili ekonomiju taj prosek je porastao pa svaki Kinez jede oko 30 kg mesa godisnje, a znamo koliko ih ima. Dakle neki delovi sveta i napreduju u tom pogledu.
Nas je unistio samoupravni socijalizam i drzavna sisa, razmazili smo svoje apetite i prohteve ziveci bolje, lakse i kvalitetnije nego oni bezdusni iz zapadne Evrope. Moralo je jednom da pukne. Zato treba da shvatimo gde nam je mesto i da je zaista uspeh imati ovakav 'standard' kao danas. Takodje da ce se kao i svuda u svetu, srednji stalez izbrisati. Bice sve vise onih koji imaju mnogo, i onih koji imaju vrlo malo ili nista. Zivot je nekome majka, nekome maceha.
|
tako da ko prezhivi-prichacce 
i ne bih zhelela da se jednog dana poredimo sa Nigerijom.
