offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Citat:Мaдона у царству мушкараца
Мадона враћа веру у женску сексуалност која је опчињавала још од Далиле и Хелене Тројанске. Њени наступи су својеврсне психодраме у којима Мадона тумачи одређене женске улоге.
ПОП-ИКОНЕ
Велика светлећа кугла се спушта до подијума, металне латице се растварају и у њој се појављује, као хтонско божанство избачено из средишта Земљине магме, певачица Мадона у стилизованом џокејском костиму. Она је поп-варијанта женског светог Ђорђа, оличења владавине јахача над нагонима и природом. Бич којим пуца према набилдованим мушкарцима укроћеним амовима и брњицама, модерна је инсценација Ничеовог савета да га треба понети кад год се иде жени. Сад је он у женској руци. Црни цилиндер на њеној глави украшен је раскошним „коњским репом”, фризуром која је с почетка шездесетих демонстрирала феминистички став повезивања доњих зона и мозга, спајања две различите снаге, распусне и кротитељске. Песма коју при том пева има симболичан назив. Будући љубавници.
М
адона, и на концерту Confessions Tour, као и у многим спотовима, објављује једну од значајних женских сексуалних персона нашег доба. Пантерски жилава и мишићава, чулна, са шућмурастим, димљивим очима које безобразно провоцирају камеру да јој се приближи како би се она вртоглавим, акробатским покретима удаљила, јашући на импровизованом седлу, верући се уз шипку и савијајући око ње, она кроз обесну трансвеститску игру пита каквог мушкарца заправо жена жели: тиранина или роба.
Паганска слобода
Играчица по крви, Мадона слави занос дионизијског царства музике и оргијастичке игре, која се још од Грка није тако пустила као у поп и рок музици. Као реакција на религију и буржоаско друштво, који се обраћају стереотипима типичним за класу и време, модеран плес, подигнут до ритуалне и сексуалне агресивности, говори сензуалним покретима тела, претеривањем и мимичном пародијом рашчупаном до скаредности. Он је нешто између уметности и порнографије, а његова популарност сигурно проистиче из прилично килаве официјелне уметности. Анонимни секс у мрачним улицама, промискуитет, мушкарци који се, посећујући проститутке, боре да одвоје секс од љубави, посла, породице, односно од друштва, религије и Мајке природе, устоличују паганска начела слободе у којој је олтар тамо где клекнете. Игра ту дође као повратак трансу кроз опијање чула која ће и ум довести у неко посебно стање оностраног.
Мадонина страсна заокупљеност игром потиче из фанки-дискотека Детроита и Њујорка, у којима је научила да кроз себе, на литургијски начин пропушта музику. Итало-католички корени утичу на њен таленат за гламурозност и сценичност. Холивудски филмови, са поклоницима хомосексуалцима и трансвеститима, додају њеној појави елементе пародије и претеривања, које она користи у тумачењу нове привлачности, тешког и мучног сексепила у појавама Грете Гарбо и Марлене Дитрих, нових Горгона и вампирица, фригидних ледених краљица.
У видео-споту „Отвори своје срце”, Мадона као Марлена опкорачује столицу обучена у црни корсет који ће увести ренесансу у америчку индустрију доњег веша. Гледа хладно и незаинтересовано док је иза стакла, као из зеленкасте воде базена, посматрају чезнутљиви и напаљени воајери оличени у збланутим пропалицама, тутамутама, сањалачким геј-близанцима, уличним назовисилеџијама.
Митска женскост
Овај спот је дубоко симболичан јер открива праву снагу женске природе која је хтонска и има митску тежину великих богиња и краљица, попут Изиде и Клеопатре, владарки неба и земље пре него што се над Природом надвила Историја са мушким улогама владара са жезлом и бога муње и грома. Он руши инфериорну фантазију којој су, на радост мушкараца, прилично кумовале феминисткиње, о мушкарцима тлачитељима и женама као сексуалним слушкињама и жртвама. У таквим улогама жена је свакако злоупотребљена, али је и мушкарац трагичан и бедан.
Као дугогодишњи узор многих девојака, Мадона враћа веру у женску сексуалност која је опчињавала још од Далиле и Хелене Тројанске, а њен кочоперни егзибиционизам је живописно, искрено приказање о древној владавини вавилонске блуднице над мушкарцима. Њени наступи су својеврсне психодраме у којима Мадона тумачи одређене женске улоге. У споту Material girl, она у црвеној хаљини без бретела глуми Мерилинку, надовезујући се кокетним знацима лепезе које шаље задивљеним посматрачима, на њен смисао за комично, али донекле и пародирајући оно што Мерилинкин мит носи. Несигурност, депресију, одбијање да се одрасте, склоност ка алкохолу и дрогама, напућену девојчицу која сараднике доводи до лудила, а своју каријеру и живот до безглавог суноврата.
Трансформације су величанствене. Од трудне тинејџерке која се дрско обраћа папи, војвоткиње у белом органдину,Фазбиндерове „женске у црном”, све до мангупа и андрогиног скитнице шармантног смешка, који су иницирали Елвис Присли и Дејвид Боуви.
Поред тога што игра, Мадона и пева, али то готово да није ни важно. Ера визуелног одавно је надвладала старозаветне јерихонске трубе. Уосталом, слух нам и није баш неки, угрожен турирањем возила и бубњањем басова из слушалица вокмена. Усред тог какофонијског џумбуса израња прототип женскости који нам показује Мадона. Наизглед је двосмислен, али сасвим јасан у поруци да лепота и снага жене није у њеном пренемагању и лажној беспомоћности већ у њеној моћи.
Љубица Арсић
izvor
a i Lj. ne bi bila Lj. da ne pishe o moc'nim zhenama... ^^
|
