| |
MyCity kviz - Da li vam je poznato ovo umetničko delo
|
|
|
|
| Strana: 1, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75 |
|
Poslao: 01 Feb 2010 20:10 |
|
|
|
|
Захваљујем!
Нећемо далеко... Сликар, критичар уметности, предводник једног уметничког покрета. Његово познато дело, у којем је наглашена психолошка раван.

|
|
|
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame.
|
|
Poslao: 02 Feb 2010 00:28 |
|
|
|
|
Иван Николаевич Крамской...
Ива́н Никола́евич Крамско́й (1837—1887) — русский живописец и рисовальщик, мастер жанровой, исторической и портретной живописи; художественный критик.
http://ru.wikipedia.org/wiki/Кра.....80;ч
Slika...Christus in de woestijn. (1872)...
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Kramskoi_Christ_dans_le_désert.jpg
Religion and Art
Ivan Andreev, translated by fr. Savvatii Lewis (Jordanville)
Aug 7, 2006, 20:49 Discuss this article
Printer friendly page
The relationship between religion and art is not a contradictory relationship, nor an identical one. There exists between them a kinship and a peculiar mutual aid. Both religion and art raise us up and awaken in us a striving towards an ideal world. But if the esthetic feeling strives mainly towards an artistic image of the ideal world, then the religious feeling thirsts for living communion with God, the source of all perfection. The esthetic feeling, being under the influence of the contemplation of an artistic work or the beauty of nature, creates only a vague impulse in our soul to a higher world, but religious feeling opens to our soul the possibility of living communion with God through prayer and the sacraments. Substituting the religious feeling with the esthetic feeling is a great and harmful distortion, named in asceticism as "delusion".
http://www.google.com/imgres?imgurl=http://www.pra.....CCEQ9QEwCA |
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2010 06:23 |
|
|
|
|
Јесте Крамској, и његово дело Христос у пустињи (Христос в пустыне, Christ in the desert).
| Citat: | | Continuing Alexander Ivanov's humanistic tradition, Kramskoi treated a religious plot in moral–philosophical plan. He gave the Christ dramatic experiences deeply psychological vital interpretation, idea of heroic self-sacrifice. |
http://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Kramskoi
| Citat: | | Иван Николаевич понимал, что искушение, совершившееся с Христом в пустыне, случается с каждым из нас. Природа щедро одарила Крамского талантами, и он ощущал в себе эту силу. Но его всегда мучил один вопрос: на что можно ее употреблять? Когда бес предлагает Христу попробовать свои силы, превратив камни в еду, Господь отвергает унижение этой Божественной мощи ради удовлетворения нужды. «Ладно, - говорит дьявол, - Ты не захотел для Себя одного употребить эту силу – вот высокая гора, с которой видны все царства вселенной. Ты только мне поклонись – и все это будет Твое. Ты сможешь творить добро для всех». Это соблазн антихриста, и Крамскому он тоже был знаком. Как часто закрадывалась к нему мысль о его превосходстве над другими людьми. О том, что он - умнее, талантливее, лучше… |
http://www.taday.ru/text/31159.html
Данка, ред је твој! 
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2010 14:00 |
|
|
|
|
----------- Napisano: 02 Feb 2010 15:21 ---------
;] ...
Evo nesto lagano...Umetnica je u pitanju...
----------- Dopuna: 03 Feb 2010 14:00 ---------
русская художница-авангардистка.
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2010 18:50 |
|
|
|
|
Аха, ја стигла...
Гончарова Наталья Сергеевна Жнецы - Жетеоци
(1881, село Нагаево Тульской губ. - 1962, Париж, Франция).
Она је припадала племићкој породици Гонцхарова. Рођена у породици Московског архитекте Сергеја Михајловича Гонцхарова .
Јун 18, 2007 на аукцији Кристи у Лондону слика Наталије Гонцхарове, је продата за 4.948 милиона фунти (скоро 10 милиона долара), чиме је постављен рекорд што се тиче цене слике једне уметнице.
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1.....0%BD%D0%B0
Не замерајте због превода, Руски никад нисам учила. 
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2010 19:00 |
|
|
|
|
----------- Napisano: 03 Feb 2010 18:57 ---------
Наталија Сергејевна Гончарова (Ната́лья Серге́евна Гончаро́ва), праунука Наталије Николајевне Гончарове (Пушкинове супруге), и дело Сељаци у брању (скупљању) јабука (Крестьяне, собирающие яблоки).
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1.....0%BD%D0%B0
http://www.tretyakovgallery.ru/ru/collection/_show/author/_id/94
http://etnaa.mylivepage.ru/image/270/7748
http://www.art-storona.ru/arc/2007/3/pic/2007-3-2-3m.jpg
| Citat: | Неопримитивизм Гончаровой - огромный вклад ее в искусство начала XX в. Вдохновение художница черпала в русской иконе, народных лубочных картинках, в языческих идолах, каменных "бабах". Народным искусством и религиозной живописью навеяны ее картины "Уборка хлеба" (1908), "Рыбная ловля" (1909). Первобытной мощью веет от "Идолов" (1908-09).
Особенностью ее живописи было использование плоских цветовых пятен, очерченных четким контуром, напоминавшее приемы Гогена, влияние которого испытали многие русские художники. В 1911-12 гг. Гончарова начинает исповедовать принципы лучизма, разработанные Ларионовым. К числу наиболее известных ее работ этого времени относится "Велосипедист". Однако вновь и вновь возвращалась художница к примитиву. |
http://www.artonline.ru/encyclopedia/178
----------- Dopuna: 03 Feb 2010 19:00 ---------
Претече ме Лиџаја...
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2010 20:46 |
|
|
|
|
Е, па 1:1!
У праву си што се назива слике тиче, моја грешка. Ето шта ти је брзина, ма страх ме је било да ме не претекнеш као прошли пут.
Значи мој одговор није потпун.  |
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2010 21:16 |
|
|
|
|
...
Aj,dogovorite se ko ce da postavi pitanjce...!
«Искусство моей страны несравненно глубже и значительнее, чем все, что я знаю на западе…»
Н. Гончарова
Наталия Гончарова родилась в селе Ладышино недалеко от Тулы. После переезда семьи в Москву обучалась в училище живописи, ваяния и зодчества у П. Трубецкого и К. Коровина. В 19 лет художница познакомилась с Михаилом Ларионовым и не расставалась с ним всю жизнь. Последовательно пройдя стадии увлечения импрессионизмом, постимпрессионизмом и кубизмом, приняла активное участие в движении русских футуристов, иллюстрировала поэмы А. Крученых и В. Хлебникова. Вместе с Ларионывым стала идейным вдохновением нового течения, которое они назвали лучизмом. После переезда в Париж в 1915 году и, как оказалось, навсегда, оформляла костюмы и делала эскизы декораций к постановкам «Русских балетов» Сергея Дягилева, написала много живописных композиций, которые вызывали восторг у критиков и публики. Их называли песнопениями, а о серии «Испанки» писали: «Да это же не женщины, это – соборы».
Умерла Наталия Гончарова в Париже в 1962 году. На ее родине в России, ее творчество по достоинству сумели оценить только в последние годы.
Имя Гончаровой почти никогда не произносится отдельно от имени Ларионова. Так и пишут: Ларионов-Гончарова. И дело не в том, что они провели и проработали вместе белее 60 лет. Дело в том, что они думали и двигались в одном направлении. Суть этого движения в извечном русском споре между формой и содержанием.
Лев Толстой, например, озабоченный более всего общественной пользой, которую способно искусство принести, вполне серьезно писал Николаю Ге: «Не нарисуете ли картину о пьянстве?». А это означало , что даже великие умы видели в живописи только иллюстрацию каких-нибудь идей, литературоцентризм, отказ признать за искусством любые другие задачи (скажем обновления художественного языка) кроме мессианских, кроме того, чтобы нести «разумное, доброе, вечное». И хорошо и плохо. Хорошо, потому что нет в мировой культуре явления более могучего, чем золотой век русской литературы. Плохо, потому что те же передвижники в контекст мировой живописи не вошли, и воспринимались на Западе как обычные бытописатели, а то и косноязычные ригористы. Плохо и потому, что новая живопись русского серебряного века воспринималась как упадок, «декаденщина», фиглярство. И только самые проницательные критики и художники увидели в этом «русский прорыв», тем более сильный, что это было очень дерзкое и очень (как выяснилось) национальное явление.
СЕРГЕЙ ПУХАЧЁВ
мастера модернизма
Наталия Гончарова (1881-1962)
 |
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2010 00:23 |
|
|
|
|
Danka, zaboravila si link: http://www.art-storona.ru/2007/3/article2.php
| danka- :: | ...
Aj,dogovorite se ko ce da postavi pitanjce...! |
Nema šta da se dogovaraju, ovde vlada diktatura. Lidzaja je prva odgovorila i ona postavlja sledeće pitanje. I ranije su se priznavali nepotpuni odgovori.
Lidzaja, izvoli! |
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2010 06:12 |
|
|
|
|
Ja sam za diktaturu demokratskog tipa.
Dakle, Lidžaja i ja smo se dogovorili da bude onako kako šef kaže!
Lidžaja, izvoli!
(Moje "izvoli" je boldovano, zbog jače specifične težine.) |
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2010 19:05 |
|
|
|
|
Људи, па ја сам остала без текста... Можда је тако и боље-данас нисам баш сва своја. Хвала у сваком случају.
Један за Јелкицу ... и два за шефа (због специфичне тежине)
Један од главних представника немачког експресионизма и један од оснивача авангардне уметничке групе... а много је волео и животиње...
 |
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2010 21:29 |
|
|
|
|
Meni samo jedan?
Franc Mark - Žuta krava, 1911. |
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2010 16:41 |
|
|
|
|
Moram da ispravim gresku.
U pravi si Jelkice, odgovor je tacan.
| Citat: | | Franz Marc (February 8, 1880 – March 4, 1916) was one of the principal painters and printmakers of the German Expressionist movement. He was a founding member of "Der Blaue Reiter" ("The Blue Rider"), an almanac the name of which later became synonymous with the circle of artists collaborating in it. |
http://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Marc |
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2010 01:17 |
|
|
|
|
E tako, 1+2=3 za mene.
Jedno lako, pošto sam dobro raspoložena. Spuštaju se najdužom rekom SAD  |
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2010 07:29 |
|
|
|
|
----------- Napisano: 06 Feb 2010 7:21 ---------
Džordž Kaleb Bingam, Trgovci krznom spuštaju se (plove) Misurijem /Fur Traders Descending the Missouri/, 1845.
| Citat: | | Growing up along the Missouri River, Bingham had vivid mental pictures of life on the river. He knew the people and their occupations firsthand. In 1845 Bingham turned to this subject matter and began an important and productive period of his artistic career. While he still traveled extensively, painting portraits to support his family, Bingham started painting genre scenes that showed life on the frontier. When he shipped four of these paintings to the American Art-Union in New York, he began a profitable seven-year association with them. During this period, Bingham produced works that made him one of America's greatest genre painters. |
http://74.125.93.132/search?q=cache:sjuGGrqfFP8J:s.....lr=lang_en
http://www.themasterpiececards.com/Portals/40667/i.....ed-600.jpg
| Citat: | Fur Traders Descending the Missouri, 1845 is one of Bingham's famous art paintings of the traders and hunters who travelled the Mississippi River and its branches. Typical of his earlier works, Bingham balances strong horizontals and diagonals, anchoring figures at right angles to create solidity and mass. Bingham's depiction of a simple, rustic life, free of tension and social strife, shows two trappers in early morning.
In their dugout canoe is a dead duck, and either a tethered pet bear (according to Marilyn Stokstad, author of "Art History"), or a cat (according to Ingo F. Walther, editor of "Masterpieces of Western Art"). Notes Hugh Honour and John Fleming ("The Visual Arts: A History"), "Rarely has the effect of early morning light dissipating a mist been as beautifully evoked."
. . .
Bingham initially titled this work French Trader - Half Breed Son, referring to the boy's parentage, a Frenchman and a Native American woman. In 1845, Bingham sold this painting for a paltry $75 to the American Art Union, at which time it was (wisely) renamed Fur Traders Descending the Missouri, 1845. Bingham was all but forgotten until 1933, when the Metropolitan Museum purchased this work, catupulting it into one of the most famous paintings in the world. |
http://www.themasterpiececards.com/famous-painting.....souri-1845
----------- Dopuna: 06 Feb 2010 7:29 ---------
| jelkica7 :: | Spuštaju se najdužom rekom SAD  |
| Citat: | | Мисисипи (енгл. Mississippi) је река у централном и југоисточном делу САД. Дугачка је 3.778 km, а од извора њене притоке реке Мисури 5.969 km. |
A ja - Misisipi, pa Misisipi (zaturio mi se Misuri). |
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2010 12:18 |
|
|
|
|
Davno se učio zemljopis.
Tačan odgovor tuzor, nastupaš! |
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2010 17:32 |
|
|
|
|
Sa delima ovog umetnika, u kojima se prepliću simbolika, mistika, fantastika i poetika, već smo imali prilike da se upoznamo na kvizu... Tema je zastupljena u nekoliko njegovih dela.
 |
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Feb 2010 18:48 |
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Feb 2010 21:11 |
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Feb 2010 22:05 |
|
|
|
|
Hvala.
Inspirisana prethodnim pitanjem.  |
|
|
|
|
|
 |
Strana 60 od 75
|
 (Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame)
 |
|
 |
Ukupno su 129 korisnika na forumu :: 11 Registrovanih, 4 Sakriven i 114 Gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 972 - dana 26 Okt 2008 13:06 Korisnici trenutno na forumu: Da vam Bata nešto kaže..., dr_Bora, GialloBlu, hazmaju, helen1, Lav_staford, NoOneEver Dreams, Tanatos, vlada_14, x-Death-x, Žan Klod vam dam |
|