MyCity kviz - Da li vam je poznato ovo umetničko delo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujem, Tamti!

Ovu zgradu svi (verovatno) prepoznajete.

U vreme građenja, predstavljala je pravo čudo, u pozitivnom smislu. Simbolika je postignuta odabirom vrste i boje materijala, brojem kula (kubusa), specifičnim rešenjem vrhova tih kula, osnovom građevine, odsustvom prozora... Postoje dva nivoa izložbenog prostora.

Pitanje: Zgrada, arhitekte-autori projekta zgrade, simbolička sadržina idejnog rešenja i izvedenog projekta, mesto i vreme svečanog otvaranja zgrade?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Muzej 21. oktobar u Kragujevcu.

Citat:Na ulazu u Memorijalni park izgražena je zgrada Spomen-muzeja 21. oktobar, autora arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Muzej je otvoren 15. februara 1976. godine. Zadatak muzeja je da istražeuje, prikuplja, čuva i kroz različite forme prezentuje građu o ovom tragičnom događaju, kao i da trajno neguje uspomenu na svoje nevino streljane sugrađane. Iako je zgrada muzeja u funkcionalnom smislu muzej, ona svojom formom predstavlja svojevrsni monumentalni spomenik sa puno simbolike. Crvena cigla asocira na prolivenu krv, 33 kule različitih ili istih visina simbolično povezuje u jedinstvenu celinu 30 grobnica u Šumaricama i 3 grobnice u okolnim selima. Muzej nema prozora što simbolično dočarava bezizlaznost situacije u kojoj su se našli ovi ljudi, brutalno osuđeni na smrt. Osnova muzeja, odnosno njegov temelj, urađena je u obliku krsta, hrišćanskog simbola stradanja.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тачно, наравно.
Додајем само део реченице са Википедије:
Citat:...а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Мој другар, архитекта, пун је хвале за личност и дело професора Ивана Антића (најпознатијег по пројекту зграде Музеја савремене уметности у Београду, на ушћу Саве у Дунав, такође заједнички рад са Иванком Распоповић). Посебан утисак на њега оставило је и решење административног дела Музеја 21. октобар, који је архитектонски одвојен али чини целину са главним објектом.

Јелкице, изволи!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala.



Oba slikara pripadala su istoj umetničkoj grupi (dvojica od jedanaest osnivača), i obe slike bile su izložene na izložbi te grupe u Briselu. Prva slika nastala je nešto ranije, ali je druga ponela mnogo više pohvala. Slikar prve slike protestvovao je zbog toga i svog kolegu nazvao plagijatorom.

Jes' da sada tražim imena čak dvojice slikara i dve slike, ali nije tako teško, nije ta Belgija mnogo velika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Džejms Ensor i Fernand Knopf pripadali su grupi "Dvadeset/orica/" (De groep van XX, Les XX, The Twenty). Od početka se nisu"mirisali". Prva slika je Ensorova "Ruska muzika" (Russian Music), a druga je Knopfova "Slušajući Šumana/Slušajući Šumanova dela" (/While/Listening to Schumann).
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Of the two works, Khnopff’s received much more attention and acclaim. The poet Emile Verhaeren wrote essays about it in the review L’Art Moderne. Ensor was furious, and suspected plagiarism: he’d painted Russian Music in 1881, when it had been exhibited (under another title) in the official Brussels salon. Ensor changed the title after a series of concerts in January 1885 had introduced Belgian audiences to the music of Borodin and Rimsky-Korsakoff for the first time. Listening to Schumann dated from 1883. Ensor wrote a letter of protest to the secretary of Les XX, Octave Maus, but was evidently placated, as both he and Khnopff continued to participate in the group’s exhibitions until its dissolution in 1893.
. . .
Ensor’s complaint seems absurd, to my eyes at least, owing to the many dissimilarities between the two works. This, perhaps, is only so obvious with hindsight, given the divergent trajectories of the two painters’ subsequent careers. The quickest of glances at the remaining pairs of details shown here should, I think, bring to mind chalk juxtaposed with cheese. Ensor is rough where Khnopff is smooth; Khnopff is subdued, dreamy, melancholy, where Ensor is garish, abrasive, satiric. Both artists were innovators, but Ensor, being perhaps further ahead of his time, had to struggle longer and harder for reward and acclaim.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, da. Moj glas ipak ide Ensoru.

Opet otet link, izvoli tuzor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala!

Od dvoje umetnika, čije slike imaju isti motiv i naziv, ona bi trebalo da nam je poznata. Dobar deo svojih života živeli su u istom vremenu, i ne baš toliko prostorno udaljeni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ona je Artemizija Đentileski, a on je Pjer Minjar. Predstavljena je Klio, muza istorije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš tako!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Jelkice, izvoli!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Avg 2009 19:44

Hvala lepo.



Slika je mala jer je pitanje veoma lako, poznat motiv poznatog slikara koji je nedavno već postavljan ovde. Ali insistiram i na nazivu muzeja u kom se ove slike nalaze. Prepoznaćete ga po ovalnim zidovima.

Dopuna: 23 Avg 2009 13:01

Evo i krupnog plana, nije valjda teško Ne mora ime muzeja, samo umetnik i delo.