MyCity kviz - Da li vam je poznato ovo umetničko delo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, Jelkice, na ovako iscrpnom odgovoru. To znaci da bi adekvatniji naziv slike bio "Pozivanje svetog Mateje".

Nadam se da ovo delo nije bilo do sad. Italija, ali ko, kad i gde?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko: Đovani Belini; Bogorodica sa svetima (Sveti razgovor, Sacra Conversazione). Čini mi se da u slobodnijem prevodu delo možemo nazvati Posvećivanje.
Kad: 1505. godine
Gde: Oltar crkve Svetog Zakarije u Veneciji
Citat:In the later work he depicts the Virgin surrounded by (from left): St. Peter holding his keys and the Book of Wisdom; the virginal St. Catherine and St. Lucy closest to the Virgin, each holding a martyr's palm and her implement of torture (Catherine a breaking wheel, and Lucy a dish with her eyes); St. Jerome, who translated the Greek Bible into the first Latin edition (the Vulgate).

Stylistically, the lighting in the San Zaccaria piece has become so soft and diffuse that it makes that in the San Giobbe appear almost raking in contrast. Giovanni's use of the oil medium had matured, and the holy figures seem to be swathed in a still, rarefied air. The San Zaccaria is considered perhaps the most beautiful and imposing of all Giovanni's altarpieces, and is dated 1505, the year following that of Giorgione's Madonna of Castelfranco.

http://en.wikipedia.org/wiki/Giovanni_Bellini
http://www.metabunker.dk/?p=1139
http://en.wikipedia.org/wiki/Sacra_conversazione

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Divna slika.

E. H. Gombrih ::Kada čovek uđe u malu crkvu svetoga Zaharija u Veneciji i stane pred sliku, koju je veliki italijanski slikar Đovani Belini (1431?-1516) naslikao nad oltarom godine 1505. – kad je već bio star – odmah će primetiti da je njegov pristup boji sasvim drugačiji. To ne znači da je slika naročita svetla ili sjajna. Posredi je, u stvari, blagost i bogatstvo boja koje ostavljaju snažan utisak još pre nego što čovek počne da razgleda ono što slika prikazuje. Mislim da čak i fotografija donosi deo tople i pozlaćene atmosfere koja ispunjava udubljenje u zidu gde sedi ustoličena Bogorodica sa malim Isusom, koji diže ručicu da blagosilja poklonike pred oltarom. Jedan anđeo na dnu oltara tiho svira u violinu, a sveci spokojno stoje sa svake strane prestola: sveti Petar sa ključem i knjigom, sveta Katarina sa palmovom grančicom mučeništva …, sveta Lucija i sveti Jeronim, učen čovek koji je preveo Bibliju na latinski, te ga je Belini stoga predstavio kako čita knjigu. I pre i posle toga, u Italiji i drugde, naslikano je mnogo madona sa svecima, ali malo ih je koje su zamišljene s tolikim dostojanstvom i spokojstvom.


E. H. Gombrih, Saga o umetnosti, str. 326-329.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::I pre i posle toga, u Italiji i drugde, naslikano je mnogo madona sa svecima, ali malo ih je koje su zamišljene s tolikim dostojanstvom i spokojstvom.

Dostojanstvom i spokojstvom ispunjeni su kako likovi, tako i cela atmosfera slike. Ono što je takođe zajedničko svim likovima, jeste najdublja kontemplacija, bez ikakvog napora, u takvom dostignutom stepenu da ne možemo govoriti o predstavama likova, već o emanaciji duše i izrazu posvećenosti, odnosno bliskosti sa Bogom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok tuzor smisli novo pitanje, da se zahvalim Sorelag na Gombrihovom citatu.

Đovani Belini je izuzetno važan slikar za formiranje stila visoke renesanse u Veneciji, iako hronološki, a i stilski, ne pripada tom periodu u potpunosti, i načinje ga tek pred kraj svoje karijere i svog života. I Ticijan i Đorđone duguju veoma mnogo svom starijem kolegi, ali baš ova slika svedoči i o povratnom uticaju Đorđonea na Belinija. Đorđoneova Kastelfranko Madona ujedno svedoči o Belinijevom uticaju na njega, ali predstavlja i sasvim nov stepen u slikarstvu Venecije, kojim je uticao na Madonu svetog Zakarija. Belini nikada dotle nije postigao takav stepen harmonije i uverljivog oslikavanja pojavne stvarnosti koja je istovremeno posebnim tretiranjem svetlosti i uobličavanjem oblika u sfumato izmaglici prevedena u nadpojavnu sferu. Isprepletani uticaji učitelja i učenika, međusobno rivalstvo ali i saradnja trojice velikih umetnika, doprinose i zabunama prilikom atribucije njihovih dela. Nešto neuhvatljivo, ali nametljivo i zajedničko, prisutno je u njihovim delima prve decenije 16. veka. I govori nam o značaju tradicije, specifične venecijanske atmosfere i duha na njihovo slikarstvo, koje je koliko odraz pojedinačnog genija svakog od njih, toliko i svedočanstvo o uticaju nečega što je izvan njihovih ličnosti. Nečega što je svoj poslednji značajan uticaj na umetnost Venecije imalo u 18. veku.

Pošto je Sorelag zaboravila da napiše, ja ću Izvoli tuzor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala.

Upućeni su nalazili da "naš Parizlija" slika život kao opasnu stvar, sa elementima "hladnog horora". Kada zaželi drugačiji i eksplicitniji izraz, poseže za skulpturom i instalacijama, najčešće monumentalnim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Miloš Šobajić - Klanica, 1970.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno, naravno.
http://www.arte.rs/en/galerije/arte_prodajna_galer.....nica-4676/

Bolje da ne navodim šta sam sve video na slici - da ne budem u situaciji da nekome "salivam stravu".

Jelkice, izvoli!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala lepo. I ja bolje da prećutim ponešto u vezi te slike.



Ova slika je iz 1912. godine, i nedavno je prodata za $798 000. Umetnik je poznat po ružama, kalifornijskim pejzažima i vazama. Rođen u Austriji, kao mladić je došao u Ameriku čiji je državljanin postao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Kralj slikara ruža", Franc Bišof. Delo se (neočekivano) zove "Ruže (u punom cvatu)".
http://www.askart.com/AskART/artists/search/Search.....tist=84979
http://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Bischoff

Više o rekordnoj ceni postignutoj (do sada) za jedno Bišofovo delo:
http://www.artdaily.org/index.asp?int_sec=2&int_new=32737