1. strofa:
Devedeset treca... cale se vraca iz sverca
ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade...
stezem ruku tati, ljubim ga... nemam pojma da gubim ga,
inflacija ga izborala i ubila...
Vraca se umoran i tmuran, bilo je sranja na granici...
Sljaka samo da bude oke porodici,
pa se smesi po navici da ne skontam...
I nisam kontao: blejao s klincima iz kraja,
tripovao da je Bugarska neka zemlja do jaja...
Dobro je, kazem, dobro je - tata se samo vraca sa sluzbenog puta...
Trese prasinu s kaputa, dok moje radoznale oci pilje:
Ej cale, sta si mi doneo?
...on se tuzno smesi, kesu dresi... dve cokoladice...
Dve cokoladice - jebote, ja skroz hepi!
Kad si mali, malo fali da od srece odlepis
...al ti malo fali i da se totalno zaslepis:
godinama nisam kontao sto su cokolade bile opore...
dok sam shvatio da se mucio da ne zivimo najgore,
da bude bolje... u zemlji gde je malo ko iskreno voljen...
Matori o tome retko spika, na tu temu cutljiv je...
tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad zavrsio studije.
I sve sto zna, zna iz tuzne zivotne prakse...
celog zivota slusa kako mu naredjuje neki ljakse
kome kinta pljusti, kupljena diploma sa zida sljasti...
a moj cale nije mogao... jer moje cale nije imao...
Moj se cale celi zivot cimao i bes se na mene preneo:
kad sam pricu skontao, zatvorio sam se u sobu i plakao..
popizdeo, a onda ustao i po prvi put pozeleo
da u mikrofon kazem sta mi je na dusi kad mi se celi svet rusi..
I od tada giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.
Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!
2. strofa:
Rhyme Animal stupa na scenu: Dex, Nesa i ja,
krenuli sa dna, sa mnogo snova u dzepu - i, ko zna?
mozda i uspemo u tom repu... ma, ja bih samo da kazem sta mislim
makar me svi terali u materinu lepu...
I to je to: bina k'o tron, pojacaj ton, srokaj mikrofon
bacao iskrenu liriku preko Bossove matrice, slusao X3Move smernice...
Skitnice sa ulice sad pisu poeziju, od grada do grada prave koncerte!
Podzemlje sirom zemlje: svi zajedno, kao jedno,
placeni nikako ili bedno al smo znali da je vredno:
ma jebes sve te pare, covece, samo nek je pozitiva,
bili k'o braca, nastupali za pljuge i flasu piva.
Tih sam dana bio srecan zbog svega sto nas spaja...
Al me rastuzilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja.
Kaze: "De si, care... u kraju raspad sistema...
otkad te nema sve se promenilo, kontas koja sema:
stara ekipa se spucala, a mladji su u kurcu
-nit se smeju nit znaju da puste suzu; totalno hladni...
...osecaji gadni, da ti se zgadi... jos smo mladi,
a na sutra vec ne smes da se kladis - juce vuce pozadi...
Dani jadni, sta da radis... a mali burzuji se smeju:
uobrazeni, razmazeni...pa ne kontaju bleju...
Al' u tebe verujem, covece: srokaj svoju stvar,
i zaheftaj tim majmunima kar k'o car!"
Nisam skontao jel to bio savet il' zavet, al nisam nikad izbio iz glave
nameru da sjebem te cave, pa makar samo verbalno...
Makar samo da kazem sta bi trebalo...
Makar nista ne vredelo...
Moj mikrofon - moje ogledalo!
I zato giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.
Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!
3. strofa:
Konacno resen za solo, sve stare rane preboleo, odoleo,
spremno hitam u novo... sta god da se desi.
Pravi ortaci uz mene: Sale, Jelena, Zarko, Milos, Sima
-sve sto imam! Sa njima do kraja spreman da se cimam.
...i prva velika ljubav... neocekivana sila
kao na platnu filma idila sto daje snagu i krila...
Po prvi put voleo! Drzao oblake u rukama
cekao da je ponovo sretnem, deset meseci na slatkim mukama
do casa kada ce usne ponovo da se spoje,
kad vise ne postoje dvoje... jer smo jedno!
Cela vecnost i svaki moj san stali su u taj jedan jedini dan,
od maste tkan vise nego od jave...
mozda je bilo prerano da se jave ljubavi prave, ni danas ne znam...
al' od tog dana redje sam trezan...
moje cutanje, njen osmeh... a ispod magicnog smeska
krila se nova prica: sada ima novog decka;
samo je svratila da mi to kaze, sad mora da zuri,
kaze, zeli mi sve najbolje, i dalje svoje snove da jurim...
(zvuk pucnja)
...i nesto je u meni tad puklo...
odjeknulo celim telom i negde u dubini umuklo,
i resio sam pratim samo svoju intuiciju:
Shorty, vodi me kod Vanje da srokamo tu "Definiciju"...
...i tako je sve pocelo: rimujem, dakle postojim
-bilo, jeste i bice. Dokle god stojim.
I dalje giljam! Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja,
cizme od sedam milja!
Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!
i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
I dalje tu sam! I dalje tu sam! I dalje tu sam!!!
...uvek i zauvek... dokle god stojim.
text:
Dosta pizdarija, dosta sranja
sad hocu zivot, bolji zivot
za mene, tebe, za sve nas
hocu bolje, hocu jos, pa dizem glas
Soul Food i pazi sad
Mesije protiv masona preko glava nas piona
zivim zivot sablona izmedju luzera i sampiona
taktikom kameleona, jedino s maskom
prezivis u svetu poltrona,
morona, demona i persona
Van rezona, zona srece je
kazu, negde daleko odavde
u tudjoj zemlji pravde, idola, idile, ideala
mali stranac u velikoj zemlji
velika budala se prodala
Te zamagljene oci lakim dahom zala
dok svi drugi laktove gule
i krecu od nule
srbin je zajeban
zna samo za karatne kule
Prica se zato nije ni makla
dalje od debakla i pakla
na nogama od stakla
od bedaka do spektakla
istakla se jedino protuva koja krisom muva
A noc gluva cuje svasta
iako jutro svima prasta
na TV-u danas ponovo melju
o veselju dok porezi delju zelju
za mirom na zacelju, hocu zivot
Ref.
Hocu zivot, bolji zivot
za mene, tebe, za sve nas
hocu bolje, hocu jos pa dizem glas
hocu zivot, bolji zivot, hocu ga danas
novi talas, makar na cas i dizem glas
Sad hocu zivot, bolji zivot
za mene, tebe, za sve nas
hocu bolje, hocu jos, a ne ko pas
hocu zivot, bolji zivot
hocu ga danas, makar na cas
makar na cas, makar na cas
Ta bolja i srecnija vremena
o kojima stalno spikaju cale i keva
a koja mi nismo ni stigli da vidimo
za neko bolje sutra
moj covek Gru na traci
Ja hocu bolji zivot sad i ovde
kazu da ceka iza ugla
ali ulica je duga, nema kraja
oko mene samo ruglo i tuga
Svaka druga misao traje kratko
jer srce grada glatko propada
i svaka nada je ubijena
u samom startu
U svakom kvartu
u svakom bloku, u svakom kraju
kao trn u oku
neko vice hocu bolji zivot
i cujem prazne price
satro bice bolje, samo treba
jos malo vremena i puno volje
Nemam vise vremena
svega mi je preko temena
hocu bolji zivot sad i ovde
milion puta zedan preko vode
Kroz ceo zivot nas budale vode
gde nas vode
uce nas da najjaci ostaju
a svako pametan ode
Milion tona neba pritiska me svaki dan
i svaki san svake noci mi je kosmaran
i svako novo jutro
sve mi je manje po volji
pomozi mi da budem bolji
hocu bolji zivot
Ref.
Pitam se, ko to tamo peva
ko to ovde place
nema hleba, nema igara
sranja nas kace sve jace
Mnogo felera i skarta
zato lutam kao Sidarta putem
metafizika i svaki dan je
nova partija rizika
Ej, dosta mi je bede
dosta uspomena koje blede
prijatelja koji ne vrede i objasnjenja
da nam je standard nizi
Moje ribe iz Paracina
sto saka drugom jer je blizi
i saveta pred glavonjom
ti uzmi, gmizi, lizi, sta mozes dizi
Dosta faksa van budzeta
i etiketa narkosa ispod kacketa
i slicnih etiketa i zakona prioriteta
i svih Marfijevih zakona
i sirotinje bez zaklona
I serija koje kasne
i srece koja splasne, dosta
hocu zivot, bolji zivot i visi nivo
kintu za pivo i bar deo svega
o cemu sam sniv'o
bar deo svega o cemu sam sniv'o
aj sipaj jos jedno pice
bar deo svega
Prolog:
Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
"Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere uzdahnu polen i ponovo
se rode
-tad ce imati pogled voden...oprosti mi. Nacrtat ces sebi osmeh
opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni,
preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta
sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila,
Sledeceg sekunda, tvoj Meda ti kaze "Cekao sam te!
vodim te gde neznaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo..."Kuda me vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povorke - ono su tata i mama!"
...poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistavo kakva nikad nije bila,
i sad im prosta sto su otisli... ovde je toliko lepse!
Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina...
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaju sama ...i tad u ulicu zlog Dzina
prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...!
1.strofa:
Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je!
Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar!
Mac sto sjece sve cedno u njoj!
... prljavi prsti u njenim ustima...
...drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada?
Od suza ga nevidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!"
Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima...
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa...
I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina...
Refren:
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet.
Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre,
po svoje vraca se.
2.strofa:
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran".
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest...
On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad.
...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne!
...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme...
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj...
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"...
...al` mladic sam progovori, i bese jasno...
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strag? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina...
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina...
Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom.
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom.
Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.
Ministar Lingvista
Kad um prati tempo srca u grudima
Deluje naivno, ali verujem ljudima
Jer verujem da znam samo odane ljude i onda šamar
Trip k'o da me bude hladnim tušem
Jer, poverenje je trpeza za kojom se jadni služe
I kad nisu gladni, druže
Pa kada shvatim kol'ko je sati
Skidam čuku kad mi pruže ruku
Ja serviram realnost, a ako sažvaćeš to sranje
Saznaćeš da ima gorak ukus, jer tu su ortaci
Koji žele da ti naplate uspeh, ortaci koji žele da te spuste
I kako onda da znaš ko su ti pravi drugovi
Kad je zavist uzrok mržnje, a korist uzrok ljubavi
Kako da pričaš sa ortakom ako znaš
Da je sve što ti u lice kaže laž
Okrenem ledja ...
I pustim ga da radi svoje, jer nekim ljudima nema pomoći
Tu nema dalje priče, priča puca bez pardona
Čim u tvojim očima vidim sebe na lomači
Refren: I dok misliš da ti drži palčeve, u stvari sprema pesnicu
Vreba greščicu da likuje na sprovodu
Vaška što krišom šljaka. Šakal sa licem brata
Gadan i prepun šlajma, al' takav da mirno spava
I šta da kažeš čoveku, kad nema teret srama?
Gadne reči mu ne sprže grlo dok ih sklapa
Vaška što krišom šljaka. Šakal sa licem brata
Gadan i prepun šlajma, al' takav da mirno spava
Marčelo
Preobražaj ...
To kad krene, to ide
Vaške dođu po svoje kad ne prepoznaš gnjide
Jer iskrenost je vrsta lopate
Hobistički grobar sa kojim deliš pivo već vidi tvoj odar
Nemoćan da odbije onog iz klackalice Boga
Što mu je k'o dečaku šapnuo slogan
Kako stići do gore odmah
Tako što onaj s' kim se klackaš ode dole
I što je veći, to ga tle jače uzme pod svoje
I šta da kažeš posle dok pred tobom stoje?
Hvale ustima, a mrze okom u kome si tako golem
Da žele da te smožde, al' iz tužne nužde se druže
Jer pi*ka ne sme direkt, pa bi da te zgužva bez gužve
Uže već tu je, plus čeljust za ujed
I sve to s' leđa, uz osmeh kuje i jezik guje.
Što mi glumiš ortaka?
Što misliš da ne znam ...
Šta sereš čim se nađeš s' druge strane vrata?
A sve i da se klacnem dole... Ej, čemu se ti nadaš?
Badava, što bi rek'o Čava: „Jadan ostaje jadan."
Al' ne peče hejt koliko licemerni kez
I nije bedan hejt koliko je bedan blef
