|
O nestalnosti
Ponekad se igraš prijateljstva
I odeš od mene toliko daleko
Nijedan božanski kurir moga srca
Ne bi te dostigao kud god kreneš
Zadržavaš svoj usamljeni stav ratnika
Iz prastarih vremena
Ponekad ti međutim sanjaš kroz prste
U meni ti nikada se ne gubiš
Za ludošću svakom žudiš i prisvajaš njen plašt
- u trenutku dok se smeješ
Postajem tvoj glas
Ponekad poverujem u nepostojeće a
Ponekad niotkuda spas...
Da li se osećam bolje dok jurim
Kroz plastične oblake dosade danju
I dok jurim bezoblične fantome sećanja noću
Izgnana iz moga omiljenog raja
Sa najomiljenije mi šahovske table
Iz galaksije najboljeg prijatelja
Gladni marširaju,
Bogati očajavaju, proleće u vazduhu
A ja razmišljam kako bi
Čudesno bilo da posmatram
Njegov prst dok dodiruje
Lozu moga potiljka, ali tu je dosetka
Namesto njega pristiže obrok
U vidu mučne entropije i šala mala:
Zrikavci su ti oči, u decembru, kad ne lažeš više...
Nina Živančević
|
