|
I pored razgovora sa osobljem škole, u praksi se najčešće dešava da deca izaberu školu prema nekim svojim interesovanjima, ubeđenjima i pretpostavkama o pojedinom poslu
BEOGRAD - Prijemni ispit za upis u srednje škole se približava, pripremne nastave u većini škola samo što nisu počele, a osnovci se nalaze pred teškom odlukom izbora škole, a samim tim i budućeg zanimanja. Nacionalna služba za zapošljavanje u svom Centru za profesionalnu orijentaciju svakodnevno organizuje savetovanje i upozorava decu o suficitarnim zanimanjima na tržištu rada, ali svi termini, do 22. juna kada se polaže prijemni ispit, već su odavno zauzeti. Kako tvrde pedagozi i psiholozi u osnovnim školama, osmaci su zbunjeni i neinformisani i potrebna im je pomoć, pa se zbog toga organizuju testiranja, savetovanja, pojedinačni razgovori i roditeljski sastanci.
- Svaki osmak je prošao test profesionalnog interesovanja koje ja kasnije pregledam i izvlačim rezultate. Napravili smo pano o izboru zanimanja koji ćemo okačiti na vidno mesto u školskom holu. Na njemu se nalazi opis struka i osobina koje su potrebne za pojedina radna mesta. Učenici rade i kompjuterske testove, testove o karakternim osobinama ličnosti i testove opšte sposobnosti. Deca najviše žele da upišu gimnazije ili srednje ekonomske škole i to uglavnom oni sa odličnim uspesima. Oni malo slabiji se odlučuju za ugostiteljske škole, dečaci žele škole koje se tiču bezbednosti, a devojčice škole pružanja ličnih usluga - kaže Milena Opernica, pedagog u OŠ "Jelica Milovanović" iz Sopota.
Vodič za izbor zanimanja
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje tvrde da je osnovni problem kod učenika - nedovoljna obaveštenost o tome šta se na kom poslu radi.
- Deci predočavamo šta će raditi ako upišu neku školu. Bitno je da to saznaju jer će se tim poslom baviti 40 godina - kaže Mirjana Gmizović, rukovodilac sektora za profesionalnu orijentaciju u NSZ.
Neodlučnim osnovcima i srednjoškolcima savetuje se da na internetu pogledaju sajt njnjnj. nsy. sr. gov. zu i dobro prouče Vodič za izbor zanimanja koji košta 90 dinara, a izdaje ga Prosvetni pregled.
Kako se ne bi ponavljala situacija iz godine u godinu da se u nekoj školi prijavi nekoliko stotina učenika više nego što škola upisuje, a u drugoj tek toliko učenika da bi se napunilo jedno odeljenje, u nekim gradovima postoji saradnja sa srednjim školama koje savetuju učenike, a informišu i roditelje i nastavnike.
- Prošle godine su dolazili profesori i direktori srednjih škola koji su razgovarali sa učenicima o tome šta se u kojoj školi uči i šta mogu posle sa tim zanimanjem da rade, ali se u praksi najčešće pokazuje da deca odrede školu prema nekim svojim interesovanjima i pretpostavkama o nekom poslu - kaže Biljana Milošević, pedagog u kragujevačkoj OŠ "Sveti Sava" koja sa osmim razredima radi pripremne programe i upoznaje ih sa brošurama.
Nataša Stanić, psiholog u specijalnoj OŠ "Boško Buha" koju pohađaju učenici sa smetnjama u razvoju, kaže da profesionalna orijentacija u toj školi i za tu decu mora predstavljati kontinuiran proces tokom čitavog školovanja gde stručnjaci prate razvoj učenika i njihova zdravstvena ograničenja.
- Deca iz naše škole se upisuju u istu Srednju zanatsku školu. Pre toga, ipak svi rade testove kapaciteta, testove ličnosti i interesovanja. Radimo na tome da podignemo nivo obaveštenosti o zanimanjima i kod učenika i kod roditelja. Deca rade i pismene testove i učestvuju u psihološkim radionicama. Na osnovu svega toga donose se zaključci koji smer bi nekom učeniku najviše odgovarao, a posle svega toga održavamo i roditeljske sastanke sa roditeljima. Praktikovali smo i da organizujemo zanatske radionice i da neki zanatlija pokaže učenicima šta se radi u nekom poslu - kaže Stanićeva.
http://www.glas-javnosti.rs/danas/srpski/D06042801.shtmlVuković
|
