|
Najveće skupove zvezda, kojih može biti i više stotina miliona, nazivamo galaksijama. Astronomi procjenjuju da postoji oko 125 biliona galaksija u svemiru. Sve te zvezde su povezane gravitacionim silama pa zbog toga imaju zajedničko kretanje.
Galaksija predstavlja porodicu zvezda koje se međusobnim gravitacionim privlačenjem drže na okupu. Galksije patuljci na okupu drže oko 100.000 zvezda, dok galaksije giganti na okupu drže i po 3.000 milijardi zvezda. Postoji više tipova galaksija po obliku i veličini: spiralne galaksije ( imaju oblik diska sa centralnim ispupčenjem iz kojeg se izvijaju kraci ), eliptične galaksije i galaksije nepravilnog oblika.
Više stotina miliona godina nakon Velikog praska pod uticajem gravitacije u vasioni su počeli da se izdvajaju u zasebne celine ogromni oblaci gasa. To su bile protogalaksije, spororotirajući kuglasti skupovi vodonika i helijuma od kojih će kasnije nastati galaksije. Unutar ovih oblaka slobodno su se kretale čestice ( sudarale se, odbijale, ali i lepile jedna za drugu pod dejstvom gravitacionog privlačenja ). Vremenom su nastale grudve čestica. Veće su privlačile manje i tako se uvećavale. Pod dejstvom sopstvene gravitacije zapremina se smanjivala, a povećavao se unutrašnji pritisak. Kod mnogih je pritisak narastao i inicirao nuklearne procese, takve grudve su se zažarile te zasijale sosptvenom svetlošću. Tako su nastale prve zvezde, a time i galaksije.
Prve zvezde su bile sačinjene samo od vodonika i helijuma. Takve zvezde su bile dobra osnova za stvaranje novih elemenata. U eksplozijama supernova elementi su rasuti daleko u međuzvezdani prostor. Ta nova zvezdana prašina bila je osnov za nove zvezde i druga tela.
Zvezde koje su se formirale u spoljnim oblastima protogalaksija nisu imale priika da se sudare. One se kreću kroz ogromna, daleka i pusta prostranstva i izložena su jedino dejstvu gravitacije galaksije. Takve zvezde se i danas kreću po starim putanjama. Prepoznajemo ih po siromašnom sastavu pošto su nastale u doba kada su postojali samo laki elementi. Često se krecu u jatima od nekoliko stotina do nekoliko miliona zvezda, jedna takva je M13.To su najstarije zvezde koje uopšte postoje i one su svedoci najranijih dana galaksije. Kreću se iznad i ispod diska galaksije, u prostoru za koji se dugo verovala da je sasvim pust i prazan.
M13
Tipovi galaksija
 Eliptične galaksije- imaju oblik spljoštenog sferoida i obrću se oko svoje ose vrlo sporo. U svom sastavu sadrže stare zvezde, praćene sa malom količinom prašine i gasova i sa nekoliko novoformiranih mladih zvezda. Eliptične galaksije su građene uglavnom od crvenih i žutih zvezda.
M87, eliptična galaksija
Sočivaste galaksije- ili prelazne galaksije, predstavljaju vezu između eliptičnih I spiralnih galaksija. Nemaju oblake prašine I gasova, imaju veliko jezgor i sjajno jezgro te ravan disk.
M102, sočivasta galaksija
Spiralne galaksije- spadaju u najlepše prizore na nebu. Razlikuju se:
- Normalne, sastoje se od sjajnog jezgra iz kojeg izviru dugi kraci savijeni u spiralu. Ove galaksije obiluju plavim i belim supergigantima. Podela po razvijenosti krakova i jezgra na: tip Sa - slabo razvijeni kraci i naglašeno jezgro, tip Sb - ima jasne i otvorene krake dok im je jezgro manje nego kod galaksija tipa Sa, tip Sc - ima još otvorenije krake, i sasvim malo jezgro,
M51, normalna spiralna galaksija
- Prečkaste, kraci ne izviru direktno iz jezgra već iz posebne koncentracije zvezda koja poput prečke leži u centru diska. . Podela na: SBa, SBb, SBc po istom principu kao spiralne galaksije.
NGC 1365, prečkasta spiralna galaksija
Nepravilne galaksije- nemaju nikakvu simetriju niti uobičajene znakove ostalih galaksija. Masa im je mala i slabog su sjaja. Njihov nepravilni oblici nameću zaključak da nemaju rotaciono kretanje i da su uronjene u međuzvezdanu materiju. U njima postoji veliki broj plavih zvezda što znači da su to mlade zvezde koje se formiraju.
Veliki Magelanov oblak, nepravilna galaksija
|
