Omiljeni odlomci iz knjiga

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li ima neko ko bi podijelio moju strast za B.Pekica?Prije prelaska na svjetske klasike predlazem svima "Kako upokojiti vampira","Vreme cuda",kao i vanvremenu fantazmagoriju "Zlatno runo".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slusaj Anatolij, ne pravi se vazan' rekao je smejuci se. 'Posle Dostojevskog poznato je da i Sloveni imaju dusu. Bar neki. Taj Dostojevski svakako! -Svi Sloveni imaju dusu. Narocito Rusi. Samo se vecina njome ne sluzi! - 'A sta je s nama na Zapadu? -'Vi je dakako nemate.Ali vama dusa ne treba. Vi imate sjajnu tehnologiju. Ako vam ikada zatreba, vec cete nesto smisliti. Vestacku dusu. Poput vestackog bubrega.
Besnilo/Borislav Pekic

A onda bolesnik jos jednom otvori oci i zagleda se u lice svog prijatelja.
Ocima se oprastao od njega. Pa prosapta, pokrenuvsi se mao, kao da je pokusao da zavrti glavom : "Ali kako ces ti jednom umreti Narcise, kad nemas majke ? Bez majke se ne moze voleti. Bez majke se ne moze umreti.
Narcis i Zlatousti/ Herman Hese

LJudska dusa sastoji se uostalom, od beskrajnog broja soba,od kojih su neke ogromne, neke ne vece od ostave za metle, neke zakljucane, a neke obasjane zaslepljujucom svetloscu.
Stiven King & Piter Straub/ Crna Kuca

Prtljag pokleknu. Rinsvind podje dalje. Posto je presao nekoliko metara, zastade i oslusnu. Nije bilo nikakvog zvuka. Kada se okrenuo, Prtljag je bio tamo gde ga je ostavio. Izgledao je nekako scucureno. Rinsvind promisli na trenutak. 'Ajde dobro' rece. 'Dolazi!.
Okrenuo se i uputio ka Univerzitetu. Posle nekoliko minuta, Prtljag kao da je doneo odluku. Ponovo je protegnuo nozice i zatrupkao za njim. Nije izgledalo kao da mu je ostalo puno izbora. Isli su kejom, pa u grad, dve
tackice u iscezavajucem krajoliku, koji je, kako se perspektiva sirila, obuhvatio i sicusni brod na pocetku putovanja preko sirokog zelenog mora, koje je bilo tek deo blistavog kruznog okeana, na oblacima prosaranom Disku, na ledjima cetiri dzinovska slona koji su stajali na oklopu ogromne kornjace. Koja ubrzo postade odsjaj medju zvezdama, i isceznu.
Teri Pracet/ Svetlost Cudesnog

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najčudnije je što sam ja prihvatio taj pokret, za koji joj je trebalo deset nedelja.Sad,kad je mrtva i kad sam prestao da verujem u čuda,milo mi je što sam bar jednom poljubio ta usta i tu oštru kosu.Ta žena, slična velikoj osvojenoj zemlji u koju nisam ušao,ostavila mi je bar sećanje na tačan stepen topline svojih usta tog dana i miris svoje žive kože.I da sam ikad Sofiju mogao voleti jednostavno,čulima i srcem,voleo bih je u tom trenutku kad smo oboje bili nevini kao po vaskrsenju.Treperila je uz mene, i nijedan susret,slučajan ili s prostitutkom,nije me bio pripremio na tu strašnu,na tu užasnu slast.To telo,istovremeno i poraženo i ukočeno od radosti,imalo je u mom naručju tajanstvenu težinu koju bi imala zemlja da sam pre nekoliko časova poginuo...



Dopuna: 08 Feb 2009 3:26

Ne znam u kojem se trenutku slast pretvorila u uzas,budeci u meni secanje na morsku zvezdu,koju mi je nekad mama stavila u ruku na plazi u Seveningonu izazvavsi u meni napad grceva na veliki strah kupaca.Otrgao sam se od Sofije tako divljacki da je to moralo izgledati surovo tom telu kojem je sreca oduzela sposobnost odbrane.Otvori kapke(bila ih je sklopila) i vide na mom licu nesto verovtno nepodnosljivije od mrznje i uzasa,jer uzmace,zakloni lice laktom kao osamareno dete i tad sam je polednji put video da predamnom place.Sa Sofijom sam bio jos dvaput nasamo pre nego sto ce se sve zavrsiti.Ali ,od te veceri se sve odigravalo kao da je jedno od nas mrtvo,ja za nju ili ona, u onom delu svoje licnosti oji mi je poklonio poverenje,jer me je voleo.
-----------------------------------------------------
Desavalo mi se i dalje da zakucam nocu na Sofjina vrata da bih doziveo ponizenje uverivsi se da nije sama.Nekad,to jest mesec dana ranije,u istim okolnostima lazni Sofijin smeh bi me umirio isto onoliko koliko i njene suze.Ali vrata bi se otvorila...ledena uctivost prizora je odudarala od ranijeg nereda razbacanog rublja i boca pica...Folkmar bi me ostrim pokretom ponudio cigaretama iz svoje tabakere.Najteze podnosim da me neko stedi,okrenuo bih se na petama zamisljajuci sapat i bljutave poljupce koji ce se nastaviti po mom odlasku.Govorili su o meni,uostalom, imao sam razloga da u to ne sumnjam.Izmedju Folkmara i mene je vladala tako scana mrznja da se ponekad pitam nij li bacio oko na Sofiju samo zato sto su nas svi u Kratovicama smatrali parom.Ali mora biti da je meni bilo stalo do te zene strasnije no sto sam mislio,kada mi je tako tesko prihvatiti da ju je taj tikvan voleo.
-----------------------------------------------------------
M.Jursenar...Zavrsni udarac...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Reka su zamenjivale tugu za morem:mogli smo graditi brodove, praviti kola, krotiti konje,biti u pokretu.Bio je to san nadohvat ruke:imati bogato polazište za odlaske drugde i dolazište u koje se moglo vraćati s radošću.Biti na takvom mestu, napuštati ga i vraćati mu se-značilo je imati mogućnost za novim saznanjem.Bivanje u staništu nudilo je bolje upoznavanje nas samih, privremeni odlazak bio je ispunjenje znatiželje za drugima.Bez takvih koji su nam služili kao odraz ne bismo dobro videli sebe.To se moglo zvati napredak.

(...)

Nikad ranije, na taj način, nije doživeo iskustvo dijaloga kroz monolog.

(...)


Ja sam sin Poezije
Poezija ćerka Odraza
Odraz ćerka Razmišljanja
Razmišljanje ćerka Nauke
Nauka ćerka Traganja
Traganje ćerka Velikog znanja
Veliko znanje ćerka Velikog uma
Veliki um ćerka Razumevanja
Razumevanje ćerka Mudrosti
Mudrost ćerka boginje Danu.

(...)

Lutati nije značilo i izgubiti se. (-primedba autora posta:P to imamo i kod Tolkina!)
(...)

Žudnja za ratovanjem?Nisam smeo biti siguran da sam u pravu.Nije li to bila potreba za pokretom, želja za potragom, nepohodnost promene?...............

Ali moje vreme bilo je i svačije vreme.To je značilo da je svako imao podjednako pravo na njega.Neko ga je pokazivao porobljavanjem drugih a neko odbranom od prvih.Neko je to činio mačem,a neko umom.Neko smrću a neko rađanjem.

(...)

Stene se nisu pomerile,ali kao da su sa sebe stresle jučerašnji dan.Nije samo čovek imao pravo na novu zoru, događala se ona svima i svemu.

(...)

Svi smo mi delovi onoga što bi čovek mogao da bude."

V.Bajac, "Druid iz Sindiduna"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom? Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš."

Tvrđava, Selimović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"A kako ćeš objasniti to što se cvijet razvije upravo tog dana, a ne nekog drugog? Dođe njegovo vrijeme. Želja za samouništenjem je pomalo rasla i jednoga dana joj više nije mogla odoljeti.

Nepravda koja joj se dogodila, bila je, nagađam, sasvim mala: ljudi joj više nisu odgovarali na pozdrav; nitko joj se nije osmjehnuo; čekala je u redu na pošti i nekakva debela žena ju je izgurala i pretekla; bila je zaposlena kao prodavačica u trgovini na veliko i poslovođa ju je optužio da se loše odnosi prema kupcima. Tisuću puta se htjela odupreti i vikati, ali nikad se na to nije odlučila jer je imala slab glas koji joj je u trenucima uzrujanosti preskakivao.

Bila je slabija od svih i bila je neprestano uvrijeđena. Kad čovjeka zadesi zlo, čovjek ga od sebe odbaci na druge. To se naziva sporom, svađom ili osvetom. Ali slab čovjek nema snage da odbaci zlo koje ga zadesi; njegova vlastita slabost ga vrijeđa i ponižava i pred njom je potpuno nemoćan. Ne ostaje mu ništa drugo nego uništiti svoju slabost zajedno sa sobom samim. I tako se rodio njezin san o vlastitoj smrti.

Sama je sebe nosila životom kao nešto monstruozno, što mrzi i čega se nije moguće osloboditi. Zato je toliko željela odbaciti samu sebe, kao što se odbacuje zgužvani papir, kao što se odbacuje gnjila jabuka. Željela se odbaciti kao da su ona, koja odbacuje, i ona, koja je odbačena, dvije različite osobe.

Kad bi nekoga oslovila, nitko je nije čuo. Izgubila je svijet. Kad kažem svijet, mislim na onaj dio bivanja koji odgovara našim pozivima (pa makar samo jedva čujnim odjekom), a čije pozive mi sami čujemo. Za nju je svijet postajao nijemim, i prestajao je biti njenim svijetom. Bila je sasvim zatvorena u sebe i u svoju patnju.

Čovjek koji se našao izvan svijeta, nije osjetljiv na bol svijeta."

Milan Kundera (majstor), zaboravila sam odakle sam preuzela ovaj odlomak, možda iz Besmrtnosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamo dole, rece, zive ljudi, koji bi isli za bilo kojim zmajem, klanjali se bilo kom bogu i ignorisali bilo koju nepravdu. I sve to iz dosadne, svakodnevne pokvarenosti. Ne iz prave, kreativne gnusnosti velikih gresnika, vec iz neke vrste masovno proizvedenog mraka duse.
Greh, moglo bi se reci, bez trunke originalnosti. Oni prihvataju zlo ne zato sto kazu da, vec zato sto ne kazu ne.
Straza, Straza!/ Teri Pracet

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima li čega nedostojnijeg od toga da raspoloženje pametnoga zavisi od tuđeg nevaljalstva; i ako pametan zaista mora da se ljuti zbog sramnih dela i da se uzbuđuje zbog tuđih zločina, onda nema ničeg jadnijeg od pametnoga;
celi život proći će mu u ogorčenosti i tuzi.
Da li će postojati i jedan trenutak kada on neće videti stvari koje su za osudu?
Koliko god bude prešao prag svoje kuće, on će morati da stupi među zločince, bludnike i bestidnike, koji su i pored svih poroka sretni;
nikada njegove oči neće pogledati oko sebe, a da ne naiđu na nešto što će ih ogorčiti;
malaksaće ako se bude rastrzao gnevom toliko puta koliko to bude zahtevao svaki povod.

Seneka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''jer sve sto je od ovog sveta uistinu ce proci.Kada me spopadnu najtezi jadi,tesicu se time da ce i to proci;i kada me uspeh previse ponese,reci cu samom sebi da ce i to proci;a kada me bogatstvo stane pritiskati,reci cu da ce i to proci....ukoliko je dakle sve prolazno ,zbog cega bi me morile brige o danasnjem danu?'' OG MANDINO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jedan dan koji se otvara iz pupka mog jada: od trena kada padnemo, kao figure od perja, ravno u sneg. To ja, zbog ove zore, što ide dugačkim ulicama do mesta koje zovem kućom, ponovo počinjem sa otežanim podvodnim pokretima, koje me vode ka još jednoj noći i tebi koja rasteruješ sumornost, sporim bledim rukama.
Sada je sve izvodljivo, jer ništa nije stvarno. Baš kao violinska žica, rastegnut sam do tačke pucanja, sve do noći.


L.Darel