Sta je kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajao, Sirius, zakasnio si malo sa ovim upozorenjima, za jednog takvog sam se udala! Vidiš, možda me je obrlatio da bi njegova stranka imala koristi! A možda on voli pozorište zato što se boji žene!
Sad si me bacio u problem...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::Ajao, Sirius, zakasnio si malo sa ovim upozorenjima, za jednog takvog sam se udala! Vidiš, možda me je obrlatio da bi njegova stranka imala koristi! A možda on voli pozorište zato što se boji žene!
Sad si me bacio u problem...

Hajde da te utešim: kod moje supruge, vi moje drage dame imate (zahvaljujući meni ) izvanrednu vezu, a žena uopšte ne radi u kulturi, mada joj se firma zove KPZ . Nikada ne pričamo o poslu, to je rešenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misliš na kulturno-prosvetnu zajednicu? Zar to negde još uvek postoji? Ako je tako, kako nije kultura? Svu si me sad zamrsio...

Ali ja vooolim da pričam o poslu, možda će mu sad biti lakše jer sam pronašla vas, manje ću ga daviti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::Misliš na kulturno-prosvetnu zajednicu? Zar to negde još uvek postoji? Ako je tako, kako nije kultura? Svu si me sad zamrsio...

Ali ja vooolim da pričam o poslu, možda će mu sad biti lakše jer sam pronašla vas, manje ću ga daviti...

Nije kulturno-prosvetna zajednica, mada imaju sjajno pozorište sa fenomenalnim glumicama, čak su igrale i u Kult tetaru. Reč je o Kazneno-popravnom zavodu (ćuza, djuzbekana, mardelj) pu pu pu, daleko bilo da vam ta veza zatreba...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To mu dođe kao mesto za glumice koje preteraju... Zlu ne trebalo, ali dobro je da znam...

Ja očekujem obećani francuski model...
U međuvremenu, dok i kod nas nešto takvo ne zaživi, predlažem da se strateški infiltriramo u njihove redove, ja već dajem svoj doprinos...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:[quote="Darstellerina"]To mu dođe kao mesto za glumice koje preteraju... Zlu ne trebalo, ali dobro je da znam...


Bravo, preneću im tu definiciju.

A sada, evo nekoliko reči o spomenutom modelu. Molim za bar dva izvinjenja: jedno je što ću to morati prilično lapidarno da izložim (uz sav rizik pojednostavljenja) jer forum nije katedra, a drugo izvinjenje je za slučaj da se raspričam i napravim neku digresiju više. Nemojte mi zameriti, biće svakako korisno.

Milena Šešić nam je prva govorila, kao francuski ''djak'' o tom modelu. Mi, naviknuti na to da o kulturi i kadrovima odlučuju komiteti slušali smo, manje-više s nevericom. Znali smo iz iskustva kako idu te stvari: kada se kadrovska vrteška u gradskom komitetu zavrti - na glavnoj osovini ostaju ljudi koji su sebe ozbiljno zvali ''političari'' . Centrifugalna sila onu boraniju rasprši pa jedni završe u sportu, drugi u informisanju, treći u kulturi, svi naravno kao direktori. Onda sledi komesarski model, ali ne francuski komesarski, već onaj, brkati.
Ono o čemu nam je Milena govorila prvi put sam mogao da proverim radeći jednu veliku izložbu u Konaku Kneginje Ljubice, kada je u gostima Beogradu bio predsednik pariske opštine Limej Brevan s našim zemljacima. Dovoljno dugo smo se družili (petnaest dana) da bih mogao sve da pitam i da mi sve odgovore.
O vrhunskoj kulturi od nacionalnog značaja stara se država tutti-frutti, od početka do kraja. Najvažnija pozorišta, balet,opera, galerije, obrazovni sistem, itd, sve ono što se stručno i validno ocenilo kao državni interes neguje se vrhunski, mazi i pazi. Pri tom se ne postavljaju direktori tipa ''ovo mesto pripada nama'' već najprestižniji svetski umetnici, a takvih Francuska ima na njenu radost.
Profesionalna kultura lokalne zajednice (grub naziv koji ovde koristim da bismo se lakše razumeli) , odnosno regionalni i niži kulturni centri, ostavljeni su na staranje tamošnjim faktorima, uz poštovanje svih kulturoloških vrednosti, ali i tržišta. Ako neko želi i može da plaća profesionalno pozorište koje će igrati dve predstave nedeljno, ok, to može od svojih para.
Amaterska društva su organizovana na principu samofinansiranja i to funkcioniše odlično jer sam bio na mnogim festivalima gde sam mogao u to da se uverim. Za razliku od našeg društva, gde se u amaterskim društvima svašta sreće (a i to često finansira delimično ili potpuno lokalna zajednica), kod Francuza je ozakonjen još jedan oblik kulturološkog delovanja: diletanti. Kod nas je ta reč ružna, kod njih nije. Zašto: možda jedna grupa ljudi (znalci s posla, iz komiluka, iz bistroa) nema vremena, godina i energije da se kontinuirano bavi amaterizmom. Zato može da zakupi salu i da spremi predstavu, napravi izložbu, itd. I to su respektovani kulturni dogadjaji.

Zbog čega možete da prepoznate ovaj model? Zato što se on ovih godina inkorporira kod nas. Doduše, opterećuju ga i usporavaju svi mogući činioci, umesto da bude obratno: najpre masa birokratizovanih činovnika u kulturi, zatim pozorišna mafija koja gricka državni kolač bez velike obaveze da pruži kvalitet; koče ga klanovi i interesne grupe, a iznad svega korumpirani, glupi i nekulturni političari. Da podsetim, izmedju ostalog da se Zakon o pozorištu donosi već VEK I PO i još nije donesen!! Baš njih briga za svaku vrstu kulture - kako vrhunsku, tako i amatersku. Pri tom imamo još jedan opterećujući problem, koji je latentan ali ga malo ko krije: reč je o dva suprotna procesa - ''beogradizaciji'' i ''demetropolizaciji'' kulture, ali to je mesto na kome bih sada stao. Možemo da otvorimo tu priču, ustvari - otvoriće se sama, jer se naslanja na životno pitanje: oživljavanje francuskog modela primenjenog u našim uslovima.
Nadam se da je bilo kratko, kraće nije moglo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ponešto mi je ostalo nejasno...
Šta to znači da se o lokalnim i regionalnim profesionalnim pozorištima brinu tamošnji faktori? Misliš na gradske ili regionalne vlasti? A ko upravlja tim pozorištima? Isto sami umetnici, ili? Jasno je da neko može da preuzme finansiranje privatnog pozorišta, ali ko je taj neko, i da li taj onda, samo zato što ima pare, polaže pravo i na repertoarsku politiku, ili je reč zaposlenih umetnika teža?
Amaterizam se isključivo odvija kroz samofinansiranje? Svaka čast, ali da li bi to moglo tako i ovde, gde se zbog niske platežne moći cene karata spuštaju na minimum, koji je često nedovoljan da pokrije samo izvođenje predstave (ne mislim ovde na Beograd)? Bojim se da bi kod nas amaterizam, u najvećoj meri, istog trenutka zamro kada bi izašao na tržište.
Interesuje me vlasništvo kulturnih objekata u lokalnim sredinama, tj. da li država ima razgranat sistem, ili i u tom smislu brine samo o institucijama od državnog kulturnog značaja.
Slažem se sa tim da diletanti imaju šansu da se okušaju za svoje novce, a ne kao kod nas, da svako ko oseti umetnički impuls, može od države zatražiti da ga finansira, a ima toga po raznim KUD-ovima...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:[quote="Darstellerina"]Ponešto mi je ostalo nejasno...
Šta to znači da se o lokalnim i regionalnim profesionalnim pozorištima brinu tamošnji faktori? Misliš na gradske ili regionalne vlasti? A ko upravlja tim pozorištima? Isto sami umetnici, ili? Jasno je da neko može da preuzme finansiranje privatnog pozorišta, ali ko je taj neko, i da li taj onda, samo zato što ima pare, polaže pravo i na repertoarsku politiku, ili je reč zaposlenih umetnika teža?

Ok, zato sam i stao na prethodnom postu. Umetničkom kućom upravlja bord, kako bi to rekli francuski vekovni neprijatelji . Kao što znaš, tamo se od 1789. godine do danas prilično iskristalisala svest o tome šta se dešava s onima koji se igraju javnim parama i glume moćnike. Bord pažljivo odabere umetnički savet i onda mu predano služi, a umetnik neka nadje načina da opravda poverenje - to mu je, na kraju krajeva, ili na početku početka, posao. Ha, sad sam se setio anegdote. Mi smo tom predsedniku opštine komotno predložili da ostane još jedan dan jer se druženje svojski rasplamsalo. On nas je zaprepašćen i zblenut gledao. Nije nas pitao ''a ko će to da plati'' nego je prvo rekao: ''Ali, molim vas, pa ja moram sutra da se javim na posao...mi imamo nezavisnog posmatrača koga smo svi odabrali upravo stoga''. Englezi to zovu, koliko se sećam ''bič parlamenta'. Šta je poenta? Sistem kontrole, uz dužno poštovanje ljudskog poštenja (inače univerzalno kvarljive robe) doveden je do perfekcije. Hoće li direktor oblasnog pozorišta u provansi da napravi festival? Da, sjajno. Ok, neka napravi projekt, neka napravi per kost i neka nam kaže šta mi dobijamo s tim festivalom u narednih deset godina...A onda mi sedamo i procenjujemo. I vuk sit i svinje na broju, ili šta ko već beše broji...


Citat:Amaterizam se isključivo odvija kroz samofinansiranje? Svaka čast, ali da li bi to moglo tako i ovde, gde se zbog niske platežne moći cene karata spuštaju na minimum, koji je često nedovoljan da pokrije samo izvođenje predstave (ne mislim ovde na Beograd)? Bojim se da bi kod nas amaterizam, u najvećoj meri, istog trenutka zamro kada bi izašao na tržište.

Da! E, sad nešto što će te zaprepastiti, ali nadam se ne previše. Može to i ovde!! i te kako može...Navodim primer i to iz umetnosti koja je , za srpske pojmove, azilirana. Reč je o baletskom studiju, privatnom amaterskom baletskom studiju ''Amadeus'', za četiri godine tri puta proglašenim najboljim u državi. Ima preko 160 članova i svi plaćaju članarinu (1000 dinara mesečno),a reprezentativna grupa ne plaća. Do nje treba stići. Studio je privatni, u privatnoj zgradi izgradjenoj za tu svrhu, a ne adaptiranoj. Čemu nas uči ovaj model? Dajte deci vrhunsko znanje i posvećenog koreografa (reditelja, horovodju, likovnog pedagoga, itd, itd), neka ih nečemu nauči i niko neće žaliti novac da uloži u razvoj i budućnost svog deteta. Kod mene u firmi radi folklor i ima skoro 500 članova! Ne može igla od njih da padne na parket koliko ih je. Tu su svaki dan, po šest-sedam sati. Neka svako od njih plati 200 dinara, ne mora više- bilo bi i za platu, i za gostovanje...Veruj mi, i te kako može, samo se seti one moje priče o tome ko sve koči promene. Eno kočničara i u SAS,jer svima je ovako bolje - niko neće da rizikuje.

Citat:Interesuje me vlasništvo kulturnih objekata u lokalnim sredinama, tj. da li država ima razgranat sistem, ili i u tom smislu brine samo o institucijama od državnog kulturnog značaja.
Zgrade su državno vlasništvo, ako pod državom podrazumevamo i lokalnu zajednicu, a ima i legata. Seti se- nekada davno bilo ih je i kod nas (da navedem samo ''Kolarčevu zadužbinu'', a bilo ih je mnogo takvih po Srbiji, to sam morao i da učim kroz predmet ''kulturna istorija'').
Eto, to je ono od čega nikome neće pasti kruna s glave i eto recepta kako bi svima bilo bolje - sem mešetarima, šarlatanima, tatinim i maminim sinovima koji su decenijama punili umetničke akademije, zauzimali mesta talentovanima i tako nas prikovali za kulturno dno Evrope. Završavam rečenicom koju sam već negde izgovorio: Rumuni su kod nas na buvljacima prodavali sodu kaustiku, donji veš i ostale gluposti, ali i tada je temišvarska opera bila bolja od beogadske...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve mi se sviđa do amaterizma. Primeri koje ti navodiš se uglavnom svode na pedagoški rad s mladima, i to je ok, to shvatam, roditelji plate nekom da im uči decu. Ali amaterizam je širi od toga. Šta bude kad npr. moja komšinica Radojka , (mislim da se tako zove, mada stvarno nije bitno ),hoće da peva sa još svoje 4 drugarice stare narodne pesme? Ona sad lepo ode u KUD, i sve je rešila, a dobro je da i toga ima, neguju one stare skoro zaboravljene pesme i to sasvim solidno rade. Zamisli 5 raspevanih bakica. Kako, kome, i po koju cenu bi se one mogle prodati?
Isto tako, ti znaš kako je pozorište skupa igračka, ne znam da se bilo koje finansira samo. Sumnjam da bi se i uz članarinu, i uz prihod od ulaznica mogla ozbiljnije voditi neka pozorišna družina. Tu mislim na pozorište koje bi imalo ansambl, organizaciju, tehničare i sve neophodne prateće tehničke elemente, ozvučenje, rasvetu... Uvek je moguće osloniti se na donatore i sponzore, ali i oni su kao i političari, nepostojani, često nepouzdani, više hvalisavi nego izdašni. Mecenstvo takođe može biti način, ali to je već poetsko zamišljanje stvarnosti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::Sve mi se sviđa do amaterizma. Primeri koje ti navodiš se uglavnom svode na pedagoški rad s mladima, i to je ok, to shvatam, roditelji plate nekom da im uči decu. Ali amaterizam je širi od toga. Šta bude kad npr. moja komšinica Radojka , (mislim da se tako zove, mada stvarno nije bitno ),hoće da peva sa još svoje 4 drugarice stare narodne pesme? Ona sad lepo ode u KUD, i sve je rešila, a dobro je da i toga ima, neguju one stare skoro zaboravljene pesme i to sasvim solidno rade. Zamisli 5 raspevanih bakica. Kako, kome, i po koju cenu bi se one mogle prodati?
Isto tako, ti znaš kako je pozorište skupa igračka, ne znam da se bilo koje finansira samo. Sumnjam da bi se i uz članarinu, i uz prihod od ulaznica mogla ozbiljnije voditi neka pozorišna družina. Tu mislim na pozorište koje bi imalo ansambl, organizaciju, tehničare i sve neophodne prateće tehničke elemente, ozvučenje, rasvetu... Uvek je moguće osloniti se na donatore i sponzore, ali i oni su kao i političari, nepostojani, često nepouzdani, više hvalisavi nego izdašni. Mecenstvo takođe može biti način, ali to je već poetsko zamišljanje stvarnosti...

Tačno je to što primećuješ. Mi na medjunarodnim festivalima vidjamo samo njihove najbolje amaterske grupe. Da ti ne pričam sada koliko sam se takodje nagledao i ansambala koji našima ne bi ni vodu nosili, no ne zaboravi ni slučajno: naš model kulture je decenijama bio ruski model koji je bio potpuno kompatibilan na svim nivoima i potpuno oslonjen na tada bogatu državu. Šta se sada dešava? Kada se deli beda, kada je preko 50% stanovništva nezadovoljno životom, što je jeziva brojka, sad se pokazuju mnoge ružne strane našega življenja. Nije problem Francuzu ako u svom malom gradu ima, recimo, prosečno amatersko pozorište. Pa šta, bože moj, ne moraju oni da imaju sve atribute pravih pozorišta - neka rade alternativu, igru, nešto skromnije, životni standard i aktuelizacija jeste takva da ne mora kultura da im bude pribežište. Bio sam prošlog meseca na sastanku gde sam čuo frapantnu priču: naš Savez amatera se ozbiljno nosi mišlju da odobri profesionalnim glumcima da se uključe u rad i takmičenja amaterskih pozorišta! To je do sada bilo nedopustivo i nezamislivo. Reditelji-da, kostimogafi, scenografi, sve je ok (nekada su oni nastupali pod onim čuvenim KG - kao gost), ali glumci? O bože, svetogrdje! Seti se: na takmičenju recitatora ''Pesniče naroda mog'' studenti FDU nisu smeli da se takmiče. Šta se sada dešava? Samo u Beogradu postoje tri visoke škole koje već ''štancuju'' glumce. Usled hiperprodukcije, usled neumerene i blesave, apsolutno besmislene hiperprodukcije, nastale kao nevidjena trka za parama ambicioznih glumaca i roditelja, dobili smo glumce koji nemaju gde da igraju. Šta sa njima? Evo, Savez amatera nudi spasonosno rešenje. O tempora, o mores...Da li da nastavimo da pričamo o kulturnoj politici? Naravno, ovo je samo retoričko pitanje. I ti i ja, svi vidimo koliko su sva poredjenja sa svetskim kulturnim modelima ponižavajuća na našu štetu...