|
|
|
Poslao: 01 Maj 2007 02:11
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
@STELA_NOIR
Niko nikoga ne naziva kukoljem ovdje.
Moj post se odnosio na definicije kulture ... da se polako prociscava slika. Postaje jasnija.
Nismo valjda stigli do te mjere da se vrijedjamo na Forumu u kom se raspravlja o Kulturi?! Pa ja znam da mi znamo bolje od toga. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2007 10:38
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
@STELA_NOIR
Zaista nema potrebe da brineš, moje razlaganje te definicije nije moglo biti opštije... "Svako svoje žito...."
Nadam se da ćemo nastaviti da se bavimo definisanjem kulture, uključujući sve njene aspekte, i da ćemo svi, bez obzira koliko nas je malo, nastaviti da promišljamo, da svoja iskustva i stavove spajamo, a ne da ih ukrštamo...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2007 13:49
|
offline
- STELA_NOIR
- Počasni građanin
- Pridružio: 16 Apr 2007
- Poruke: 705
|
Darstellerina ::@STELA_NOIR
Zaista nema potrebe da brineš, moje razlaganje te definicije nije moglo biti opštije... "Svako svoje žito...."
Nadam se da ćemo nastaviti da se bavimo definisanjem kulture, uključujući sve njene aspekte, i da ćemo svi, bez obzira koliko nas je malo, nastaviti da promišljamo, da svoja iskustva i stavove spajamo, a ne da ih ukrštamo...
Malo je bio specifican momenat za zito i kukolj,ali ajde -stavicu naocare tolerantnosti 
Mozda se nasa tema zapravo suzava u temu "kultura u vreme tranzicije".Sta mislite?
Mozda smo postali pomalo iskljucivi,jer se svi bavimo jednom granom kulture,a ostale uglavnom zanemarujemo.
Sto se tice gospodina Pigmaliona ,intuicija mi govori da ce ,kao profesionalac,zaista doprineti razvoju ove teme.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2007 16:09
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
@Sirius
Originalni put u socijalizam koji si pomenuo, doneo je i dobre i loše stvari. Sa jedne strane, dobro je da su skoro sva mesta dobila domove kulture, što je znatno uticalo da se kultura približi narodu, da se ljudima omogući da se na tim mestima okupljaju, organizuju i njome bave. Kulturna politika je imala masovnost kao jedan od osnovnih principa, što nije loše kad se uzme u obzir podizanje opšteg kulturnog nivoa. SFRJ je bila dovoljno velika zemlja, sa mnogo različitosti, što se odražavalo na to da su rezultati kulturnog delovanja bili raznoliki, neke su sredine dosezale vrhunce, neke zaostajale. Ali bez obzira na te velike amplitude, dobro je da se u kulturu verovalo i ulagalo. Ne treba napominjati koliko je kultura i tada bila, najvećim delom, u funkciji politike, i koliko su izleti u nepoželjno bili zauzdavani ili sankcionisani. Međutim, sama činjenica da su generacije odrastale uz mogućnost da se sa kulturom upoznaju "izbliza", neosporno je pozitivna. Još jedna stvar koja se nametala kao karakteristična za to vreme bila je ta što se nije štedelo na mogućnosti da se ljudi, a naročito mladi, iz raznih sredina okupljaju, "druže i upoznaju" i na kulturnim, i na sportskim manifestacijama, na radnim akcijama, itd. Tu bih izdvojila pozorišne festivale. Najnormalnije je bilo da svi ansambli imaju priliku da isprate ceo festival, da borave u tom mestu, da odgledaju sve predstave. To je bila prilika da ljudi iz različitih sredina upoznaju svoje kolege, da uoče nove tokove, nove pravce i razmišljanja, da razmenjuju iskustva... Razgovori posle predstave bili su mnogo više od onog danas (kad neki voditelj razgovora prepričava predstavu samim akterima). Danas kompletnu sliku festivala može da ima samo žiri, a učesnici najčešće nemaju prava da ga ospore, iz prostog razloga što druge predstave nisu ni videli. Ne mislim da su u pitanju samo pare. Vrtoglave su sume koje se izdvajaju za festivale profesionalnih pozorišta (njih navodim, jer njima se i bavim), ali je sigurno mnogo slađe da tu količinu deli mala grupa ljudi...
Na žalost moraću da prekinem sa pisanjem, a još nisam stigla do poente, tj. do onoga što nam je od tog sistema ostalo danas. No, predložak je ovde, a i ne žurimo nigde...  Kultura je tako široka tema, nadam se da ćemo vremenom obuhvatiti mnogo toga...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2007 21:39
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Željno očekujemo nastavak jer si napisala nekoliko ključnih rečenica, veoma važnih za raspravu. Čekam završetak teksta, to je jedini razlog što nisam prokomentarisao tvoj tekst.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2007 00:01
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
Ok, Sirius, ali slobodno se možeš uključivati ubuduće. Nije, po meni toliko važno da li uplivavamo u rukavce, ili se zadržavamo na kakvoj opštijoj temi. Ne možemo zalutati dokle god je o kulturi reč. Javiću se večeras sa nastavkom, a ako ti (ili neko drugi), imaš nešto na ovo moje da dodaš, učini to slobodno...
Dopuna: 04 Maj 2007 0:01
"Komesarstvo", kada je reč o rukovođenju kulturnim institucijama, a koje je Sirius već pominjao, bilo je i ostalo prisutno do danas. Nikad mi nije bilo jasno kako su se, i po kom principu birali ti ljudi. Iako to nerado priznajem, malo je političara koji se kulturom bave i koji je poznaju. Kulturu su, na taj način gledano, predstavljale mogućnosti da se deo politički podobnih "smesti", "udomi" i prima platu. Tako da je neko ko bi napisao zbirku pesama za decu, automatski bio podoban da vodi kakav kulturni centar, a bilbliotekom je mogao rukovoditi i neko za koga je "Družina Pere Kvržice" bila vrhunski literarni domet, jer se tu negde i završila njegova čitalačka aktivnost. Ovo nisu primeri iz onih prošlih Jugoslavija, na žalost... Vrlo sveža iskustva govore o tome da po lokalnim sredinama kulturnu politiku vode ljudi najrazličitijih profesija (priučeni novinari, računovođe koji vole da pišu pesme, geodeti, mašinski inženjeri koji su nekad pevali u horu, itd.) Zato što stranke koje dođu na vlast, najčešće nemaju školovane kadrove, nego se prvo popune ona mesta u vladi koja se bave parama, a kulturu i među njima duži "sitna boranija" jer u kulturi para nikad nije ni bilo (govorim o provinciji). E tu se onda direktori kulturnih institucija nađu pred problemom kako da novopečenom lokalnom ministru za kulturu objasne da se sijalice za reflektor ne mogu kupiti kod Kineza, da se na nekom festivalu može učestvovati samo ako neko obezbedi prevoz, da nisu glumci razmaženi, nego je stručna tehnička ekipa neophodna za jedno pozorište, da glumice ne moraju znati da "izmišljaju" i šiju kostime, nego da to rade stručni umetnički saradnici koji moraju biti plaćeni, da nije dobro da poenta kulturnog leta bude vašar sa alvarima i koncertom Mileta Kitića... I kad sam ih već "uzela na zub" da pomenem i to da je dobro kad ti ljudi shvate da nešto ne znaju, mnogi to ne žele, pa insistiraju na svojim "inovacijama". Tako postoji slučaj da je jedna lokalna politička ekipa zamislila da može komotno da se meša u pozorišni repertoar, angažovali su čak i pisce da pišu prigodne dramske tekstove, i reditelje, i ispotpisivali grdne ugovore, a naravno da je od svega toga ispala samo bruka, i gomila dugova koje je to pozorište moralo na jedvite jade otplaćivati, jer oni su pali s vlasti, a ove sledeće to nije zanimalo... Malo me je poneo ovaj deo teme, ali nadam se da mi ne zamerate...
Pre raspada, SFRJ je naprosto vrila od kulturnih dešavanja u pravom smislu te reči. Išlo se uporedo sa svetskim trendovima i što se tiče filma, muzike, pozorišta, književnosti, likovne umetnosti... Kako je samo pogubno delovao taj politički urnebes, kako je umetnički uzlet tog vremena sasečen, koliko je unazađen... Nacionalni folklor je na najagresivniji način pretvaran u oružje zavađenih strana. Hajka i povika na Srbe koji su i dalje smatrali da je Krleža telentovan pisac, ili na Hrvate koji su to mislili za Crnjanskog. Dok smo se oko Andrića natezali čiji je, treći su rušili most... Blokade, sankcije, izazvale su svojevrstan autizam, kako kod kulturnih delatnika, tako i kod konzumenata. Postali smo sami sebi centar sveta, izgubili kompas u moru svetskih kulturnih dešavanja. Devedesete su kao carstvo kiča naspram bede, nepovratno unazadile generacije mladih koji su stasale uz Grand i slične za-odrasle-ografsko-muzičke spektakle. Knjige su, naročito među mladima, spale na vrlo malo čitalaca, ako se izuzmu najreklamiranija izdanja spisateljica kao što su Basalo i Bjelica, ili psihološka štiva tipa kako u 10 koraka uhvatiti muža, zaraditi grdne pare, a uz to i oslabiti... Ali je jako dobro što su pozorišta, čak i u najgorim vremenima, imala publiku. Sale nisu uvek bile krcate, ali ipak nije došlo do najgoreg, da se predstave otkazuju zbog prazne sale.
Sačuvane su institucije, ljudi se ponekad i nadljudski bore za taj dinar koji bi im omogućio dalje funkcionisanje, makar pristajali na najjeftiniji štamparski papir, oslanjajući se na fundus, ili praveći predstave od "štapa i kanapa"... Pare su još uvek u opštinskim kasama, raspoređuju se po volji onih koji za kulturu baš i ne mare, a mora se raditi. Stvaralačka energija će i dalje nalaziti način da se izbori sa svim nedaćama, pa i tranzicijom. Kultura je možda carstvo tolerancije, ali sigurno nije odustajanje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2007 00:10
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Upravo zato - sto vlasti dodju i odu -- a kultura ostaje da se oporavlja.
Na zalost tako je kod nas (a mozda i u svijetu) svako hoce (od politicara) da je vidjen u operi ili u pozoristu, ili na predstavljanju neke nove knjige ali zasto? Pa samo zato da bi mogao da nam se smije sa naslovne stranice sutrasnjih novina i kako bi narod (koji je naivan) pomislio, vidis ti kulturnog, obrazovanog covjeka - ide u operu! Trebalo bi se za njega glasati. Sto je njega briga za kulturu ... k'o i mene za lanjski snijeg.
No, sta sam htjela reci ... da, --- kultura se bori za opstanak zbog radi sebe i nicega drugoga. Kultura ima jedno u vidu, da ponudi 'znanje' ljudima i djeci koji zele da ga prihvate. Nije kultura tu da se neko obogati, mada se i to desava (ali obogati na pogresan nacin).
A sto bona za primjer uze Darstellerina ::... računovođe koji vole da pišu pesme... pa i sama sam ti takva. 
Samo sto kod mene posao racunovodstva placa racune, a pisanje pjesama trosi papir i "prostor" na kompjuteru (hobi).
I eto, valjda vas nekolicina zna u kakvom je stanju kultura kod 'nas' ovih dana, ali vas valjda isto toliko ima koji se borite protiv 'savremene' sve vise popularne kulture koja se siri medju omladinom. Jer kako da se prepozna kvalitet ako mu se ne da vremena da se dokaze? Kulturu ne mozes da unistis, nikad u potpunosti. Mozes da je osakatis, zbog ovoga ili onoga, ali se regenerise -- uz pomoc nekolicine.
Zaboravih da dodam da je najgore kad nekulturan stvara kulturu.
Onda je to propast naroda.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2007 08:41
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
Ella:
Citat:Upravo zato - sto vlasti dodju i odu -- a kultura ostaje da se oporavlja.
Na zalost tako je kod nas (a mozda i u svijetu) svako hoce (od politicara) da je vidjen u operi ili u pozoristu, ili na predstavljanju neke nove knjige ali zasto? Pa samo zato da bi mogao da nam se smije sa naslovne stranice sutrasnjih novina i kako bi narod (koji je naivan) pomislio, vidis ti kulturnog, obrazovanog covjeka - ide u operu! Trebalo bi se za njega glasati. Sto je njega briga za kulturu ... k'o i mene za lanjski snijeg.
Jeste da je vlast najzad smenjiva, ali je uvek ima, i uvek kultura zavisi od slučajnosti da li su oni koji su na vlasti dovoljno elokventni da se njome bave. Bilo bi dobro kad bi stranke na izborima otvoreno istakle svoje buduće kulturne namesnike, pa bi se makar po tome moglo naslutiti šta nas čeka ako nekog od njih izaberemo. Uh, padaju mi sad na pamet razna rešenja izbornog sistema, neće valjati ako se i u to rasplinem...
A to što se slikaju najmanji je problem, mislim da je to čak i normalno. Političarima je posao da skreću na sebe pažnju javnosti, jer niko ne glasa za anonimuse. Na kraju, i njima, ako su normalni, treba da je u interesu da urade nešto dobro, a posle neka se i kite slavom, samo neka ne koče, i nek ne smetaju.
Citat:A sto bona za primjer uze
Darstellerina ::
... računovođe koji vole da pišu pesme...
pa i sama sam ti takva. Embarassed
Samo sto kod mene posao racunovodstva placa racune, a pisanje pjesama trosi papir i "prostor" na kompjuteru (hobi). Very Happy
Nemam ja ništa protiv tvoje profesije, a naročito ne protiv toga što se baviš pisanjem poezije, naprotiv  , samo se ja nikad ne bih usudila da, kao glumica, uzmem na sebe vođenje jedne računovodstvene firme (i ti bi se tome protivila, naročito jer ti plata zavisi od toga  ), a nadam se da i ti nemaš nameru da komanduješ mojim pozorištem...
Citat:Kulturu ne mozes da unistis, nikad u potpunosti. Mozes da je osakatis, zbog ovoga ili onoga, ali se regenerise -- uz pomoc nekolicine.
I uz pomoć ovakvog razmišljanja...
|
|
|
|
|
|
