Zanati koji (Ne)umiru

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix, amstel2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И код нас шустери појачавају понуду. Не могу веровати докле смо се срозали - да не можемо да тек тако купимо нове ципеле, већ закрпа на закрпу. А и то што бих купио нову ципелу, најбоље што може да се нађе је турска производња. Једном уђем у радњу и свиди ми се један пар. Питам - што је то тако јевтино, а на први поглед све је ок. Продавачица, обазирући се около , каже у пола гласа: ''Та роба иде преко Кине''. Чекај, сестро слатка - иде преко кине или је кинеска? Кинеска, наравно. После пола сата смрди кућа од њих, а никакве поправке не помажу. Распадну се. А кад се сетим - кренеш од радње до радње - ''Борово'', ''Планика'', ''Обућа БГ'', ''Газела''...У сваком месту !

Нацо, у праву си за грнчаре. На Криму сам био у једној мастерклас радионици (''гончароваја'') где професор грнчарије, једна млада жена, учи туристе како се праве ћасе, чаше, посуде... Код њих је бар та индустрија сувенира развијена па има грнчара. Код нас нема ништа.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, natrix, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Украсно моловање зидова на старински начин некада је било веома популарно на кућама споља и изнутра, јер су разне шаре са молерских ваљака давале занимљив изглед и топлину дому. Данас се мотиви оваквог молераја још увек могу видети у старим војвођанским домаћинствима, а овим послом су се некада претежно бавиле жене – молерке. Стари занат оваквог начина декорисања зидова у селу Риђица чува времешна Бојана Витас, која је измоловала многа домаћинства у свом селу

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/baka-boja.....44999.html

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, natrix, BlekMen, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А те боје за шаблоне (сећам се добро тих гумених ваљака) прављене су тако што су се мешале са жуманцетом јајета. Можда молери нису ни чули за Леонарда да Винчија, али су применили технологију штафелајске слике на савршен начин. Јаје је везивно ткиво које се само гребањем и шмирглом може скинути, тако да домаћин није морао да прине - шта ако се окваси зид...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, natrix, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мало мирне руке и доброг ока, битна је равномерна и права "штрафта" уз таваницу тј плафон. Од ње на доле ваљак и ето резултата.
Важно је и мешање боје у довољној количини, чик погоди два пута исту нијансу, и основни слој и за шару. Радила се проба негде на помоћним зградама, да се види како изгледа када се осуши. Јаја и млеко умешани, без ванилина и квасца...

Памтим те "сама своја мајсторица", домаћице, али и занатлије професионалце.
Старе куће од набоја су се лицкале и кречиле сваке године, споља и изнутра.
Управо креч, махом "живи", свеже угашен, освежавао је и дезинфиковао зидове.
Ваљци са мустрама су се скупљали, размењивали и међусобно позајмљивали.

Изашли су из моде почетком '70, барем у градским срединама.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san, natrix, Sirius, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jajčana tempera (jer u osnovi je to to) je slikarska tehnika starija i postojanija od ulja. Teža je za rad jer se brže suši a spremljena boja se mora brzo potrošiti jer jaja brzo počinju da se kvare i smrde. Neki su dodavali sirće ili rakiju u boju da bi se kvarenje usporilo. Ikonopis se takođe radi ovom tehnikom a o postojanosti govore mnoge freske po manastirima stare po nekoliko stotina godina.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dekao, Skywhaler, natrix, voja64, prekodrinski, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо си ме подмладио. Сетих се како смо у темперу додавали пиво (!). Иначе, ја сам фреско-техником осликао зид изнад улаза у градску библиотеку. Има томе 42 године. Повремено само обришу прашину са оном меком четком и то је то. Ако нека будала то не прекречи (а увек може да се скине тај нови слој) или се не сруши зграда, има дебело да ме надживи...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, natrix, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Подсети ме, у чекаоници зубара у Дечјем диспанзеру у Зрењанину, добрих 60 година стоје осликани Мики, Паја и Бамби. Када крече, пређу око њих, а они стоје "као клисурине" на бранику денталног здравља банатске младежи.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, Bane san, natrix, amstel2, Fil, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Иначе, ја сам фреско-техником осликао зид изнад улаза у градску библиотеку.

Kad se radi na svežem i ne potpuno osušenom malteru, što u osnovi i razlikuje fresko slikarstvo od klasične tempere, boja prodire u zid i samim tim malter postaje obojen što dodatno produžuje trajanje slike. Viđao sam po nekim crkvama freske kojima se oljuštio taj prvi sloj, ali se i dalje mogu videti jer je boja ostala u samom malteru. I sam ikonopis rađen temperom je veoma dugotrajan. Ako se ikona čuva na mestu zaštićenom od vlage, sunca i ostalih spoljašnjih uticaja, može trajati milenijum, pa i duže. Mnoge srednjovekovne ikone i danas se mogu videti. Andrej Rubljov, sigurno najpoznatiji ikonopisac, je radio tehnikom tempere. Postupak izrade ikona je strogo određen i ikonom se može zvati samo slika rađena tehnikom jajčane tempere i to na drvetu, osveštana u crkvi po nekim njihovim pravilima sa kojima ni mnogi sveštenici nisu do kraja upoznati pa osveštavaju svašta. Ikona u duborezu, rađena uljanim bojama na platnu ili bilo čemu, nije ikona. To je samo slika sveca.

Zanata ima mnogo u klasičnom slikarstvu i dok su se slikari pridržavali zanata, njihove slike su bile trajne. Pogledajte samo Karavađove, Rembrantove, Rubensove slike. Blistaju kao da su juče naslikane. Napuštanje zanata u slikarstvu počinje sa impresionistima a kasnije se nastavilo. Mnoge slike iz 19. veka i kasnije su jako oštećene (pogledajte na primer slike velikog Džona Singera Sardženta koliko su samo ispucale), ili su potpuno uništene brzim propadanjem.

Danas je slikarstvo skoro potpuno pobeglo od zanata i slikaju svakakvi diletanti. Dok je u muzici nezamislivo da na scenu izađe muzičar koji ne ume da svira, u slikarstvu mu izmisle pravac ili to nazovu njegovim ličnim izrazom. Kao reakcija na takvo stanje javio se hiperrealizam koji je zanat odveo u drugu krajnost, po mnogima na štetu same umetnosti, oduzimajući dušu delu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Србији је остало десетак људи који се баве древном техником филигранства, којом су се још у античкој Троји и Микени украшавали накит и племићке гробнице. Соња Будошан из Новог Сада, чији се радови могу наћи широм Србије, више од 8 година бави се том старом техником.

Уметничка вештина обраде метала- филигранство, настала је у области Медитерана пре више од 5000 година. Временом, она нестаје и појављује се тек почетком 17. века, када добија другачији облик, где се у изради предмета уместо метала, користи срмени конац.

Стари занати су на рубу изумирања и деценијама се боре за опстанак. Филигрантски занат се од 2012.е године налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије, а данас у нашој земљи има свега десетак филигрантиста. Време које долази поново ће отворити врата раскоши и лепоти тих уметничких дела.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/filigr.....51169.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Филигран, техника у златарству, сребрна и златна жица, накапане дувањем куглице од истог материјала, накит.
Древно (филум-нит+ гранум-зрно ), нешто не личи на самртника?

Ово што госпођа ради, више ми је некакав златовез (срмовез? ), но прави филигран.


Нема вароши на туристичкој мапи да се у некој златари, "народној радиности" или сувенирници не нуди обиље филиграна.