Zanati koji (Ne)umiru

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix, amstel2, Rastafarii, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сећате ли се (није било тако давно, или се то мени чини), како су улицама пролазили људи с колицима (или самаром на себи) и монотоним гласом, али са увек истим логичким акцентом , повремено узвикивали: ''Кишобране оправљамоооо...''

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Уз то су и крпили лонце, шерпе и остале канте.
Као када се крпи гума, на рупу би стављали (куцкали и лемили?) комадиће лима, па би суд био опет употребљив.

Махом браћа Роми, који су тада називани Циганима.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Više usluga nego zanat,
čistači cipela na ulici, obično ispred Robne kuće Beograd, uz to prodavali pertle..
Sad ni ne čeka neko da mu se cipele isprljaju zameni ih drugima ...




Bombondžije : )
I njih ima malo, sad su aktuelni pred NG....

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Dec 2021 10:25

natrix ::Više usluga nego zanat,
čistači cipela na ulici, obično ispred Robne kuće Beograd, uz to prodavali pertle..
Sad ni ne čeka neko da mu se cipele isprljaju zameni ih drugima ...




Bombondžije : )
I njih ima malo, sad su aktuelni pred NG....

Сад немаш ни пертле где да купиш...А ових с пертлама је било и на Зеленом венцу.

Dopuna: 01 Dec 2021 11:58

Bane san ::Уз то су и крпили лонце, шерпе и остале канте.
Као када се крпи гума, на рупу би стављали (куцкали и лемили?) комадиће лима, па би суд био опет употребљив.

Махом браћа Роми, који су тада називани Циганима.

Иначе, научно је утврђено да су Роми настали од Цигана...

• 3Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Majstor za krpljenje posuđa se nazivao KONFER.
Suprugin deda,otac od moje tašte je od tog zanata izranio troje dece i osim posuđa krpio je izgorele šporete ,proizvodio od lima modle za gurabije,pleh za šporete,izrađivao ceve za šporete ili ti čunjce i...
Tipovao me deka da naučim taj zanat i preneo mlove tajne za koje se i danas nasmejem sa koliko su dovitljivosti radili u davna vremena..
Da ne zaboravim radio je i kalaisanje,nito anja razna a bogami i uz popravku širmi tj kišobera oštrio alat kućevni na ručno izrađenom a nogom pogonjenom tocilu..

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

КЛонфер, швабизам, као и дротар, који је жицом (дротом) повезивао и утезао напукле грнчарске производе.

Шифра-сиротињо, и богу си тешка!

Много назива заната и алата потиче од немачког (аустријског и осталих дијалеката или говора), мађарског, турског...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deda Živa klomfer me naučio kako da napravim sosgajz aaaa.A tek kako se kalaiše i aprema nišador ..
Znaju li to ovi novi majstori da načine a tek nitovanje brez nitne bilo na vruće jal na ladno..
Zanat u rukama je po defa Živanu isto ko da imaš neograničeno novaca al spram svog rada pa ti biraj.

• 5Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san, voja64, Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je pokojni deda objasnjavao kalemljenje. Kazu da je imao dara za zanat. Istina, radio je to iz ljubavi - prema onome sto kalemljenje u jesen najvise daje, a to je rakija.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj deda je svašta umeo da radi i pravi, to su te neke generacije što su znale mnogo toga i zanimimalo ih je.
Pa se sećam većine izraza iz Vojinog i Banetovog posta. Inače je sam pravio modle recimo modlu za krofne, ili pleh za kore za tortu, napravio je tiganj nitovanjem ručke, četku za cipele od konjske dlake, pravio noževe, krpio lonce ili kante za vodu kad se otucaju itd. Otac je znao da kalemi voćke, i orezuje isto.

Orezivanje je posao koji je tražen u sezonama i isto i fino plaćen jer nema mnogo ljudi koji znaju to da rade.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Богољуб Милојевић из Ратковића код Рековца, један од само четворице мајстора за израду професионалних, штимованих фрула у Србији, преминуо је у седамдесетосмој години.

Прву фрулу направио је као четрнаестогодишњак. Занат је „крао“ од покојног оца Светолика, који је био столар. У почетку је кварио и кварио док није нашао прави тон. Професионалне фруле почео је да прави пре готово три деценије. Занат израде професионалних фрула „украо“ је од Енглеза, који му је у Лондону показао ирску фрулу са писком, која је слична кларинету.

Израдио је преко 500 професионалних фрула. На многима од њих свирају познати музичари, попут Милинка Лалића, Тихомира Пауновића и других. Као мајстора за израду професионалних фрула у својој књизи помиње га и Бора Дугић.

Пошто је његов деда Михајло свирао фрулу, баба Милка тамбурицу и дромбуље, отац Светолик фрулу и тамбурицу, а рођени брат Драгољуб био професионални музичар, и Богољуб је кренуо стопама своје музичке породице. Фрулу је научио да свира у шестој години, а гитару, коју је направио са братом по упутствима часописа "Уради сам", у четрнаестој години. Када се вратио из војске са Драгољубом је основао оркестар.

Наступали су по целој старој Југославији и иностранству. Није постојао естрадни уметник са којим нису наступали и кога нису могли да позову да им се придружи по захтеву газде, који је правио весеље.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1096077/prem.....ula-srbiji