iza kulisa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dum_dum ::A ja sam mislila da se iza kulisa odigrava neka ljuta romantika
Kad ono ... piju, gunđaju, alapačare, broje minute.
Najčešće - buka i bes.

Drugo veliko razočaranje mi je bilo to što sam videla i shvatila da su neki glumci, koji igraju smešne, duhovite likove, baksuzi i ugursuzi.

E, to si lepo dodala - broje minute. Ali, to stvarno tako izgleda kada ih gledaš za vreme neke duže predstave. ''Kandid ili optimizam'' traje skoro tri i po sata. Zaboraviš kad je počela. Ekipa se podeli i kartaju se. Živa istina. Jedina razlika je što su tihi jer moraju da čuju inspicijenta. Inače, profesionalna čast mi ne dozvoljava da poimence nabrajam sve moguće baksuze među njima. Naravno, ima i divnih ljudi. Evo, primera radi, jednog ezopovskog opisa: jedan glumac kraljevskog prezimena pije iz vodenih čaša vinjak, drugi , kockastog nadimka, ne voli decu, itd. Kažem ti, iza scene je milion puta interesantnije. Pogledaj film ''Garderober'', to je slika i prilika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Jul 2009 1:26

Gledala sam "Garderobera",naravno. Ipak, draža mi je predstava "Garderober" sa legendarnim Ljubom Tadićem u glavnoj ulozi, koja se igrala u starom JDP-u, dok je još nečemu vredeo.
Iza scene je često čemer. Ne tako interesantno.
Alkohol, režanje, saplitanje, lažni osmesi. Klubovi nemaju dušu kao pre.
Retko se kartaju.
Tri sata i više je predugo za jednu predstavu kakva god da je i ko god da je režirao, pa i za "Kandida"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E,Bata je baš bio "Profesionalac".Sedeo sam tako sa Batom posle jednog od njegovih poslednjih "Profesionalaca" u basti Zvezdara Teatra,za naš sto sedose neke gospodje po "zadatku",jedna direktorka Beogradske gimnazije,druga profesorka u istoj.Čuo sam tada kritiku koju ću pamtiti dok sam živ.Pita Bata njih onako uljudno,kako im se dopala predstava,šta im se najviše dopalo.A njih dve u jedan glas,:"Super vam je predstava,najvise nam se dopada sto traje 55 minuta"...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tuzna pesma na sto nacina... Godinama, u jednom pozoristu, nakon svake predstave, iza kulise, pevali su sledecu pesmu:

Dan, dan se gasi,
predstavi je kraj.
Glumac masku svoju skida
jer predstavi je kraj.
Dodje vreme kada
klovn tuzan moze biti,
dodje vreme kada nakon svetla padne tama
pevac peva tra la la la
Mi smo LJUDI s druge strane,
MI smo ljudi s druge strane,
Mi smo ljudi S DRUGE strane....

itd.... sad sam se toga setila.... a onda su rasklapali scenografiju uz melodiju te iste pesme. Bez glasa...

Volim ovu temu. Ne znam zbog cega, ali volim je mnooogo vise od svih ostalih.
Ima neceg posebnog u njoj...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto ljudi, sto ćudi. Kod nas teče letnji program. Odvija se na letnjoj sceni. To je postament 6x4 metra, visine pola metra. Svakako nije Metropolitenova velika scena, pa stoga uzimamo i prigodne programe - monodrame, duodrame, nešto što nije zahtevno u svakom smislu reči - ni tehnički ni programski.

E, sve bi to bilo lepo da pozorište ne čine ljudi, a ne samo scena. Pre desetak dana igrala je duodrama. Pošto je dogovor obeležen latinskom izrekom ''nomen est omen'', nećemo spominjati imena. Svi će se setiti. Predstava počinje u 20.30, a ekipa (dva glumca, tonac, menadžer) došla je u 18 sati. Pre toga su telefonom naručili ''boga oca'', praktično sve - od nameštaja, sufita, rekvizite, tehničke ozvuke, plejera, itd, itd. OK, ajd - jevtinija će biti predstava, da ne plaćaju još i kamion. Međutim, ni to nije bilo dovoljno. Kada je stariji od ova dva glumca video scenu ( za koju su inače znali kolika je), on se pobunio - 'te, ovo je nemoguće igrati, te ovde nema gde da se prođe, a kako bi bilo na velikoj sceni, itd, itd'. Slušam ja , gutam , ćutim i onda mirno, a već mi malo i rastegnuti živci, kažem: ''Cenjeni maestro, ovo je letnji program i igraćemo ovde. Drugi prostor sada ne postoji. Hajdemo da nađemo rešenje jer uvek postoji, ili da se rastajemo i da nam vi lepo sutra na račun vratite novac koji smo vam mi uredno uplatili''. Začas se, naravno uz gunđanje, ustupke i rekla-kazala, nađe rešenje i njih dvojica slatko odigraše predstavu. I taman se ja spremam posle predstave da ga pitam - ''pa dobro, šta ti je bilo da cepidlačiš onoliko'', kad mi organizatorka kaže - ''E, nemoj da zameriš , znaš da je on šećeraš''. Nisam znao, no, dobro, sad i to da znam. Mora čovek u ovom poslu da zna i šta kome fali , ko s kim govori , a ko ne, šta koga muči, a to u udžbenicima ne piše. Uglavnom svi na kraju zadovoljni - i glumci i publika.