|
|
|
Poslao: 28 Apr 2007 10:49
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18457
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Milica Kralj režirala kod nas ''Skapenove spletke''. Jedna od proba teče musavo, traljavo, svi su deepdown i ona jednoj glumici koja treba da sija od sreće , a igra nakindjurenu cigancku, u jednoj sceni kaže: ''Šta je s tobom danas? Gde ti je sjaj...''. A glumica odgovara - ''Zaboravila sam u tašnici...''. Naravno, eksplozija smeha i proba se zahuktala...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Apr 2007 16:20
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
Imamo jednog starijeg tehničara u ekipi, koji ima običaj da baš tu "iza kulisa" zadrema, čekajući da dođe vreme da potegne cug, ili da iznese nešto na scenu u promeni. Jednom je zaspao na sofi koja je stajala u džepu, pa su ga u mraku izgurali na scenu. Kako je samo skočio i pobegao u deliću sekunde, onako bunovan...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2007 21:04
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18457
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ova priča je, za razliku od mnogih anegdota i pozorišnih legendi istinita od reči do reči:
Pozorišna družina neobičnog sastava (lica na izdržavanju kazne zatvora) na čelu sa svojim taletovanim rediteljem (inače profesionalim vaspitačem -defektologom) napravi bum u pozorišnim krugovima i postanu svima interesantni. Organizujem s Minjom, koji smesta prihvati ideju, da igraju u kult tetaru ''Doba baraba'' Mire Ojdanić i svi se bace svojski na pripreme. Dogodi se, medjutim ''peh'' - glavna glumica, ustvari motor tog pozorišta, dobije skraćenje i otpust; za osudjenika nema veće sreće, naravno. Nastane tipična pozorišna panika da se za kratko vreme uvežba alternativa (naravno, da li da uopšte spominjem - sve uloge , i muške i ženske, igraju sjajno kostimirane i maskirane žene). Par dana pred nastup javlja se glumica, sada već slobodan čovek, i nudi da dodje u Beograd (bolesna), da uskoči u predstavu i spase je...Šta mislite, kako se osećao njihov vaspitač, koliko je morao da bude ponosan kada se uverio da te glumce na okupu ne drži represija ili obećana stimulacija, već prava ljubav prema pozorištu? Ja sam bio srećan, ali i pomalo tužan što je jedan ''policajac'' bolje nego mnoge moje kolege pročitao misiju pozorišta i iskonski joj se posvetio. Nije najvažnije, ali da spomenem da smo te večeri bili u drugom dnevniku vest pre vesti o zatvaranju FESTA...Stela je gledala tu predstavu, može da posvedoči. 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2007 00:17
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18457
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Da, to nisam spomenuo jer je bilo ispred kulisa, a ustvari nije direktno spadalo u predstavu. Medjutim, sve je to bilo ''iza kulisa''. U sali su sedeli mnogi rodjaci osudjenica! Kao u filmovima Tengiza Abuladzea... To im je bila ne baš česta prilika da budu blizu svojih rodjaka kojih se nisu odrekli. Uporedo s energijom predstave i čuvenim trouglom izvodjač-delo-pulika, stvoren je i trougao - ansambl-publika - država; država oličena u stvarnosti. A stvarnost je bila da su one stigle maricama na predstavu, da su na vratima stajale stražarke u uniformi (medijski intresantno i vrlo realistički), da su se posle predstave vratile ''kući'' u sivi dom, za recku srećnije...a možda i bolje. Iza kulisa, a ispred kulisa...Hvala ti Stela što si mi probudila i to sećanje.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2007 09:17
|
offline
- Pridružio: 12 Apr 2007
- Poruke: 183
- Gde živiš: na ivici
|
Izgleda da pozorište (kao i neke druge umetnosti) leči, nadopunjuje nešto što ti fali. Zatvorenici su očigledno imali veliku potrebu za pozorištem. Sličnu potrebu sam video od nedavno kod amatera - glumaca koji su gluvonemi. Takva količina posvećenosti pozorištu nije samo ljubav prema nečemu, već skoro fiziološka potreba.
No, pogodite na čega se žale. Ni na nemaštinu, ni na uslove rada, već na neregularnosti takmičenja, mućke, podmetanja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2007 09:46
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18457
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
stepski vuk ::Izgleda da pozorište (kao i neke druge umetnosti) leči, nadopunjuje nešto što ti fali. Zatvorenici su očigledno imali veliku potrebu za pozorištem. Sličnu potrebu sam video od nedavno kod amatera - glumaca koji su gluvonemi. Takva količina posvećenosti pozorištu nije samo ljubav prema nečemu, već skoro fiziološka potreba.
No, pogodite na čega se žale. Ni na nemaštinu, ni na uslove rada, već na neregularnosti takmičenja, mućke, podmetanja.
Što mi to zvuči poznato.... 
|
|
|
|
|
|
