|
Nije lako. Kao i svuda, u pitanju su krugovi i kretanje u njima, i (mada tebi obrazovanje olakšava stvari) brzo ćeš shvatiti da je najbitnije ko ti je stric a ko ujak. Obrazovanje je mač sa dve oštrice, naletiš na nekog sa osnovnom školom i opremom/ parama/ željom da zaradi za još opreme i da zaradi još para, pa te taj zeza jer je iskompleksiran.
A još je i muzika, muzička produkcija i obrada tona za%%bana stvar jer tu svi znaju sve. Niko ništa neće da uči, svi imaju ideje i uši, pa su svi bogomdani da produciraju barem Rolingstonse, ako već ne Apokalipsu kada jednom dođe. To ti je kao pisanje - svi mogu da kupe olovku i papir, svi smo pisali pesmice kao mali... pa je odatle mali korak do soma i po romana koliko se godišnje objavi u Srbiji... U muzici ti je isto - ne znam tačne cifre, ali ima dvaes'etak televizija po glavi stanovnika, isto toliko ako ne i više radija, svuda se snimaju neke reklame...
Digitalna revolucija je još jedan "kamen spoticanja". Za razliku od videa, koji još uvek traži teška ulaganja, muziku može svako da počne da radi sa kancelarijskim kompom - što se i dešava - i da rezultat bude slušljiv (naravno - ne superioran, nego slušljiviji od dojučerašnjeg snimanja na kasetice i terorisanja rođaka i prijatelja na žurkama istim).
Na kraju saveti - pitaj nekog iz tvoje škole/ akademije. Ako oni nemaju veze, niko nema. Od programa - Steinberg Nuendo 3.2.x.x i Sony Sound Forge 8. Puno sreće. Ja muzičkog obrazovanja nemam, jedino što radim a što se čuje su kratki igrani filmovi (sa ekipom sa fakulteta), od svega toga nisam video ni dinara, a sretao sam ljude koji mlate lovu a znaju manje od tebe sada.
I što pre pronađi ujaka/ strica/ brata/ dalekog rođaka koji poznaje nekoga koji poznaje nekog drugog na nekoj dobroj televiziji.
|
